Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Ако се ми чему смијемо (иако ништа није смешно), из свега грла нек' се смије. Рекосмо ли ми да што јест, ако он и не зна шта је то, нама' нек' повикне: „Како не би било?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „Помози Боже — рекосмо ми — то је јошт боље, јер ми ионако нисмо Ђердапу вешти.” Сад пишемо Миленку, да он пише Јови Протићу у који ће нас
добар био), те се вас дан тукосмо и прегонисмо, док хату удари крв на уста и на нос; ја га у логор доведем, пак мањка. Рекосмо, да га је ударило тане у уста, јербо кад трчи врло је отварао уста и зијао. Петров пост настаде [27. маја 1806.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зека корачи. — Харамбашо! — Шта ћеш? — Остави и мене овдје!... — Што? — Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога. Хоћу и ја да му будем на руци!... Харамбаша поћута мало, па рече: — Добро, остани...
— рекоше остали. — Од данас у другу недељу... Нека њих попа Милоје лепо привенча... — Па лепо! — Рекосмо ли? — Рекосмо... Било је глуво доба кад се кући вратише... 5. СВАДБА Чудно време, заиста!
— рекоше остали. — Од данас у другу недељу... Нека њих попа Милоје лепо привенча... — Па лепо! — Рекосмо ли? — Рекосмо... Било је глуво доба кад се кући вратише... 5. СВАДБА Чудно време, заиста!
Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! Па га стаде љубити и поливати сузама. — Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови.
Па га стаде љубити и поливати сузама. — Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови. — Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...
У шатору беше тишина као у гробу. Свима су у ушима звониле Зекине речи... Чупић први дође к себи. — Рекосмо ли? — упита. — Рекосмо! — повикаше. — Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...
Свима су у ушима звониле Зекине речи... Чупић први дође к себи. — Рекосмо ли? — упита. — Рекосмо! — повикаше. — Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ћутали смо обоје. Попеску Доврши свиране, заклопи клавир и диже се. — Лаку ноћ! — Лаку ноћ! — рекосмо ми. Кад остасмо сами, ја се подбочих на руку и гледах јој у очи које су биле управљене на рад у рукама јој.
Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. — Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас. Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст.
Црњански, Милош - Сеобе 2
то јутро, на својој чатрњи, љутито, очекивао своју жену, која се није појављивала из куће, дуго, дуго, све је то, што рекосмо, превртао, замишљен, по својој глави, уколико му је било познато. А није трпео да задоцне, кад му доносе каву.
Исаковичу су прилазили нерадо, па и кад би му пришли, пришли би му, како рекосмо, само да запитају: Има ли наде да и они угледају једном Росију?
Први љубавник, царице Елисавете, ако је веровати историји, био је, како рекосмо, прост козак. А син једног другог козака, Алексије Разумовски – љубав до гроба. Њен супруг, тајни.
Теодосије - ЖИТИЈА
раније помињани и благородни момци који у Свету Гору гонећи достигоше светога, а пошто су били надмудрени, као што рекосмо, и ништа не успевши, вратише се к родитељима блаженога.
Паде му пак на ум реч оне побожне жене, о којој напред рекосмо како му је у Цариграду говорила да у Светој Гори, у области хиландарској, потражи два скровишта.
У почетку рекосмо колику љубав, колику жељу имађаше свети да се од свега ослободи и да у самоћи живи у ћутању, али му игуман (у ствари
А пре тога, пошто су се Готи осилили и пошто су многе грчке градове, као што рекосмо, нашли пусте и беспомоћне и заузевши држаху их, смештени и по градовима у околини Солуна, и Охрид држећи, благочастиви
А ако би се зауставио негде у дубини, постајао је храна рибама. Као што рекосмо, његово весеље смрт беше човечја. Такав, овако је чинио, јер се у своју снагу и у тврђаву висока камена, каменоумни,
“ А свети, као што напред рекосмо, не могавши се отргнути од сладости пустињачког испосничког и ћут љивог живота, још више од људске славе бежећи,
А тебе, Божји човече, молимо, опрости нам што ти у препирци рекосмо и не сећај се против нас ка Богу због тога, да не пострадамо нешто, јер си ти, као што видимо, Божји слуга, и Бог те у
Прими га и цар Теодор, кога је после, као што рекосмо, ослепио цар Асен. И он му указа поштовање великом љубављу и угошћењем и даровањем.
А свети увек, као што много пута рекосмо, од људске славе бежећи, помисли да остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у
Оставивши га у својим топлим палатама, као што рекосмо, заповеди слугама да му из царева дома све довољно дају, а даде му цар и много злата да има на своју потребу, и да
светога цела и неразрушива из Земље загорске, заповеди да га понесу у своје отачаство, Земљу српску, а сам, као што рекосмо, позван од цара уђе на трпезу весеља.
И пошто им преподобни ништа није одговарао, раздирни гневом одлажаху. А змија, као што рекосмо, увек јаросна шишташе и узнемираваше преподобнога.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Како рекосмо: на небу су већ трепериле прве звијезде, трепериле су да не би заспале у тихој љетној ноћи. А кад би нека од њих задриј
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Газда Радисав је — како већ рекосмо — држао кафану и механу. Ено је на углу улице. Мала, чиста кафана, са четири-пет столова и са вертхајмовом касом, у
ГЛАВА ДРУГА Рекосмо да је газда Радисав имао повише деце, деветоро на броју. Ако се игде, то се, вала, овде може казати да бројеви
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници се смеју, помало усиљено, да би га охрабрили. Вучко покуша да се дигне. Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Поведе се робље црногорско!“ Покличи се оној наругасмо: какво робље сасред Горе Црне! Пјан, рекосмо, па мисли да поје. Докле двије једна иза друге: цик! цик! опет, издушит не даше; и кликује човјек као пријед.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нико за то знао није, јер сложно кријаху своје трагове. Дјеци — као што пријед рекосмо — дома нијесу искали рачуна о времену. Намјерницима, што би их могли затећи, лако се било скрити — хрт је стражарио.
Као што већ рекосмо, попови и људи старога кова озлогласише га међу простим народом, те по читаној околини причало се којешта о њему.
Видар бјеше висока раста човјек, окошт и жуте длаке, по годинама средовјечан. Рекосмо да је био из Црмничке нахије, од племена Иличковића.
“ „Хм! све је то жалосно!“ рече видар. „А да рекосте ли тако ономе човјеку?“ „Рекосмо, валај. Обашка што ти сердар вели, а обашка што од нас чујеш, па измјери што је претежније, рекосмо.
“ „Рекосмо, валај. Обашка што ти сердар вели, а обашка што од нас чујеш, па измјери што је претежније, рекосмо. Иако је он отац јој, ми смо јој браћа, па не може ни он преко свијех нас; а ти знаш колико нас је и какви смо!?
живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.
А, може бити, као што рекосмо, не тај страх, него и њена дјевојачка савјест. А како бјеше болећег срца, жао јој бјеше Јанка.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
што се на њој испуњава, пошто се на њој више од других држи и врши страшна и превелика правоверна тајна, названа, како рекосмо, божаствена и пречасна литургија пречаснога тела и крви Господа Бога Спаса нашег Исуса Христа.
А гладне треба хранити и души давати, као што рекосмо, узакоњеним хлебом и вином и сочивом неким, од ваше претекле хране.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Седнем и напишем писмо и, ако не верујете, ево вам га, читајте. Љубими и предраги мој, господине епископе! Што рекосмо, то, фала богу, и учинисмо; ја Францију и Инглитеру благополучно обиђо[х], и сад вам пишем из сред Беча.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити. Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не
А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети
Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Било је, као што рекосмо, међу тим вођством истинских јунака и ратника, нема говора, али много више оне такозване дебеле позадине, која боље
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Уосталом, ова општа бојазан од Вуја зависила је и од неких других узрока. Рекосмо да му нико не би умео одредити право занимање, кад би то било потребно ради статистичких података, али иначе знала су
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Обоје за истом жудили смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада нисмо хтели Ми смо се волели, пре но смо се срели.
жудили смо сликом, Вођени нејасним лутали смо дуго, Кô да назирасмо мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада нисмо хтели Ми смо се волели, пре но смо се срели.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Листа моје владе овако је отприлике изгледала: спољних послова, као што рекосмо, ја; за министра просвете узео сам неког Чеду Матића стога што је понављао и први и други разред гимназије па се дуже
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду. „Погледајте још једном коње по списку“ — нареди нам. Не рекосмо ништа... Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лишће пада, мукло гавран гракну лугом, Мрзовољно сунце У таму се зави; Ми рекосмо: ''Збогом!'' хладно једно другом. И уз отмен наклон ти коленце сави.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и сад се, као што већ рекосмо, кренуо у нади да ће можда бити штофа чак и за један пикантан и сензационални подлистак. Решио се да походи три места: