Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U trgovini, kao i u religiji, sve počiva na poverenju. Mladić, vrlo bled u licu, ali sa gustom, crnom bradom, nasmeja se na to, a opet se smejao kao
Znaju da ih nije dao ni kraljevstvu hungarskomu, lako. Da nije odobravao ni to, što se njihovoj šizmatičkoj religiji, na Dvoru, prebacuje. Nije odobravao ni da nas teraju na zemlje u Hungariji, da budemo paori.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zaštitna moć imena Vuk potiče i otuda što je u srpskoj religiji vuk htonsko biće od kojeg i sâm đavo strepi. Prema mišljenu Čajkanovića, vuk je nekad bio glavno srpsko božanstvo.
“¹² Poštovanje predaka ispoljeno je ne samo u religiji, već i u celokupnom društvenom životu, odnosno prožima patrijarhalnu kulturu u celini.
Da je ovde zbilja reč o prahrišćanskom, arhaičnom obredu koji pripada narodnoj religiji, vidi se po mnogim elementima samog rituala, kao i po drevnim magijskim formulama koje prate obred, zatim po obredima
Glavni učesnik i nosilac obreda krštenja jeste kum, koji je u srpskoj narodnoj religiji sveto lice, zemaljski zastupnik Daboga.
Promene u verovanjima, običajima, narodnom stvaralaštvu i celokupnoj narodnoj religiji, međutim, nisu tako očigledne i nagle.
, isto, s. 90—91. ⁹⁴ Karadžić, V. S., isto, s. 131. ⁹⁵ Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 307—527. ⁹⁶ Deretić, J.
, „Narodna pedagogija“, Novi vaspitač, 7, 1890, s. 217. ¹⁰⁷ Trebješanin, Ž., „Simbolika i kult vatre u mitologiji i religiji Srba“, u: Trojanović, S., Vatra u običajima i životu srpskog naroda, Prosveta, Beograd 1990. ¹⁰⁸ Begović, N., isto, s.
¹⁹² Frejzer, Dž. Dž., Zlatna grana, tom 1, s. 263—264. ¹⁹³ Bandić, D., „Ka opoziciji muški pol — ženski pol u religiji Srba“, Etnološke sveske, 6, Beograd 1985, s. 26—27. ¹⁹⁴ Milosavljević, S. M., isto, s. 93. ¹⁹⁵ Đorđević, D. M.
) Ivan Kovačević, Prosveta, Beograd 1985, s. 13—14. ¹¹ Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 449. ¹² Čajkanović, V.
449. ¹² Čajkanović, V., „Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji“, u: isto, s. 259. ¹³ Gezeman, G., Čojstvo i junaššvo starih Crnogoraca, Cetinje 1968. ¹⁴ Miljanov, M.
, „Glavna obeležja srpskog naroda“, GEM, 1, Beograd 1926, s. 57. ⁶ Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 449. ⁷ Mihaйlova, Ю. D.
Bandić, D., „Ka opoziciji muški pol — ženski pol u religiji Srba“, ES, 6, Beograd 1985. Bandić, D., „Krv u religijskim predstavama i magijsko-kultnoj praksi našeg naroda“, GEM,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
fantaziji i iracionalnome nije davano tako slobodnog maha, zato ih tu nikad ne nalazimo u tako čistom stanju kao u religiji. Religija je poezija koja se vrši ozbiljno.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Uvek sam smatrao da je ovakav prilaz isto tako potreban u nauci kao i u religiji. U mom slučaju bio je to duh Maksvela i Lagranža.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
drugostepenim modelativnim sistemima (mitu, religiji, slikarstvu, narodnom usmenom stvaralaštvu i sl.) a memorišu se u prirodnojezičkome sistemu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
biskupove kapele bokori jorgovana, bagremovi i kestenovi ušli su upravo u trenutku kad biskup započinje razgovor o religiji, koji će se dotaći i nekih metafizičkih pitanja, o Bogu, prirodi i onostranom ništavilu, a sve sa ciljem da se Vuk
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zato u bugarštici, opet ostajući veran svojoj religiji, Makro, po majčinom savetu, ide prvo na venčano kumstvo ("Tamo pođe Kraljeviću u te crkve svete Petke"), pa tek onda
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić, 33 idd; RJA, 3, 51; BV, 9, 1894, 153 id; 11, 1896, 251. B. igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda.
pesma, Sofrić, 53; slično i: SEZ, 16, 280). BUKVA Buche (faguѕ ѕіlvatіca). Bukva. U religiji bukva nema tako važnu ulogu kao, na primer, hrast ili grab, ali je ipak i ona imala izvestan značaj.
VRBA Weіde (ѕalіx). Vrba. Reč je praslovenska. Upor. Šulek, Rad, 39, 13. U staroj srpskoj religiji ima v. vrlo ugledno mesto. V.
, jer je prikrila đavola (SEZ, 41 № 167). Ali je v. ipak imala izvesno svoje ugledno mesto u religiji. Na njoj vole da sede vile (»jer na to drveće vragovi ne smeju«, ZNŽOJS, 7, 1902, 116).
GRAB Weіѕѕbuche (carpіnuѕ betuluѕ). Grab. Reč je praslovenska. G. je u starinskoj religiji morao imati veliki ugled, ali koji je danas izbledeo. G. se ponekad seče za badnjak (SEZ, 32, 1925, 368).
Od njega je uzeto drvo za Isusov DUD . DUD Maulbeerbaum ‹moruѕ›. Dud; murva. Dud ima izvesno svoje mesto u religiji, naročito u onim krajevima gde se gaji svilena buba; to donekle i objašnjava njegovu ulogu, jer se svilena buba jako
Stara k. drveta kod našeg su naroda pa zlu glasu (upor. Sofrić, 143). Ali je k. u staroj religiji, izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult.
verovanju Srba i drugih indoevropskih naroda — kaže Čajkanović u ovom članku (Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji, GNČ, 41, 1932, 167—228) — orah (i drvo i plod) je u vezi sa donjim svetom i demonima donjega sveta.
Reč je praslovenska. Naši preci poznavali su je, možda, još u preistorijsko doba (grčki σιτον = naše »žito«?). U religiji p. je glavni žrtveni artikal, i to ili kao samostalna žrtva, ili kao predžrtva (πρόθυμα).
CER Zerreіche (quercuѕ cerrіѕ). Cer. U srpskoj religiji ima c. izvanredan značaj: on se često bira za zapis (SEZ, 16, 151); kad se prilikom epidemije izvlači živi oganj, ispod
VIII) provlače se ispod njega bolesna deca (SEZ, 40, 75). ŠLjIVA Pflaume (prunuѕ domeѕtіca). Šljiva. U domaćoj religiji š. ima ugledno mesto.
U narodnoj pesmi, koju po Vuku (Pjesme, 1, 671) navodi Šulek, t. se nalazi među uglednim biljkama u mitu i religiji (kroz pomaleno selo ne može se proći od momaka i devojaka i od cveća svakojaka: »Od selena i od kalopera, Od bosiljka i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
deca su bliža bogu, pa tim samim bliža i religiji. A deca i religija ispleli su zajednički divnu bajku o beskrajnosti sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Osobito veliko mesto u neistorijskim pesmama dato je religiji i teškom položaju žene. U prošlosti život je bio veoma mučan.