Црњански, Милош - Сеобе 2
У трговини, као и у религији, све почива на поверењу. Младић, врло блед у лицу, али са густом, црном брадом, насмеја се на то, а опет се смејао као
Знају да их није дао ни краљевству хунгарскому, лако. Да није одобравао ни то, што се њиховој шизматичкој религији, на Двору, пребацује. Није одобравао ни да нас терају на земље у Хунгарији, да будемо паори.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Заштитна моћ имена Вук потиче и отуда што је у српској религији вук хтонско биће од којег и сâм ђаво стрепи. Према мишљену Чајкановића, вук је некад био главно српско божанство.
“¹² Поштовање предака испољено је не само у религији, већ и у целокупном друштвеном животу, односно прожима патријархалну културу у целини.
Да је овде збиља реч о прахришћанском, архаичном обреду који припада народној религији, види се по многим елементима самог ритуала, као и по древним магијским формулама које прате обред, затим по обредима
Главни учесник и носилац обреда крштења јесте кум, који је у српској народној религији свето лице, земаљски заступник Дабога.
Промене у веровањима, обичајима, народном стваралаштву и целокупној народној религији, међутим, нису тако очигледне и нагле.
, исто, с. 90—91. ⁹⁴ Караџић, В. С., исто, с. 131. ⁹⁵ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 307—527. ⁹⁶ Деретић, Ј.
, „Народна педагогија“, Нови васпитач, 7, 1890, с. 217. ¹⁰⁷ Требјешанин, Ж., „Симболика и култ ватре у митологији и религији Срба“, у: Тројановић, С., Ватра у обичајима и животу српског народа, Просвета, Београд 1990. ¹⁰⁸ Беговић, Н., исто, с.
¹⁹² Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, том 1, с. 263—264. ¹⁹³ Бандић, Д., „Ка опозицији мушки пол — женски пол у религији Срба“, Етнолошке свеске, 6, Београд 1985, с. 26—27. ¹⁹⁴ Милосављевић, С. М., исто, с. 93. ¹⁹⁵ Ђорђевић, Д. М.
) Иван Ковачевић, Просвета, Београд 1985, с. 13—14. ¹¹ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 449. ¹² Чајкановић, В.
449. ¹² Чајкановић, В., „Неколике опште појаве у старој српској религији“, у: исто, с. 259. ¹³ Геземан, Г., Чојство и јунашшво старих Црногораца, Цетиње 1968. ¹⁴ Миљанов, М.
, „Главна обележја српског народа“, ГЕМ, 1, Београд 1926, с. 57. ⁶ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 449. ⁷ Михайлова, Ю. Д.
Бандић, Д., „Ка опозицији мушки пол — женски пол у религији Срба“, ЕС, 6, Београд 1985. Бандић, Д., „Крв у религијским представама и магијско-култној пракси нашег народа“, ГЕМ,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
фантазији и ирационалноме није давано тако слободног маха, зато их ту никад не налазимо у тако чистом стању као у религији. Религија је поезија која се врши озбиљно.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Увек сам сматрао да је овакав прилаз исто тако потребан у науци као и у религији. У мом случају био је то дух Максвела и Лагранжа.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
другостепеним моделативним системима (миту, религији, сликарству, народном усменом стваралаштву и сл.) а меморишу се у природнојезичкоме систему.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
бискупове капеле бокори јоргована, багремови и кестенови ушли су управо у тренутку кад бискуп започиње разговор о религији, који ће се дотаћи и неких метафизичких питања, о Богу, природи и оностраном ништавилу, а све са циљем да се Вук
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Зато у бугарштици, опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 33 идд; РЈА, 3, 51; БВ, 9, 1894, 153 ид; 11, 1896, 251. Б. игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа.
песма, Софрић, 53; слично и: СЕЗ, 16, 280). БУКВА Буцхе (фагуѕ ѕілватіца). Буква. У религији буква нема тако важну улогу као, на пример, храст или граб, али је ипак и она имала известан значај.
ВРБА Wеіде (ѕаліx). Врба. Реч је прасловенска. Упор. Шулек, Рад, 39, 13. У старој српској религији има в. врло угледно место. В.
, јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији. На њој воле да седе виле (»јер на то дрвеће врагови не смеју«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 116).
ГРАБ Wеіѕѕбуцхе (царпінуѕ бетулуѕ). Граб. Реч је прасловенска. Г. је у старинској религији морао имати велики углед, али који је данас избледео. Г. се понекад сече за бадњак (СЕЗ, 32, 1925, 368).
Од њега је узето дрво за Исусов ДУД . ДУД Маулбеербаум ‹моруѕ›. Дуд; мурва. Дуд има извесно своје место у религији, нарочито у оним крајевима где се гаји свилена буба; то донекле и објашњава његову улогу, јер се свилена буба јако
Стара к. дрвета код нашег су народа па злу гласу (упор. Софрић, 143). Али је к. у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ.
веровању Срба и других индоевропских народа — каже Чајкановић у овом чланку (Неколике опште појаве у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у вези са доњим светом и демонима доњега света.
Реч је прасловенска. Наши преци познавали су је, можда, још у преисторијско доба (грчки σιτον = наше »жито«?). У религији п. је главни жртвени артикал, и то или као самостална жртва, или као преджртва (πρόθυμα).
ЦЕР Зерреіцхе (qуерцуѕ церріѕ). Цер. У српској религији има ц. изванредан значај: он се често бира за запис (СЕЗ, 16, 151); кад се приликом епидемије извлачи живи огањ, испод
ВИИИ) провлаче се испод њега болесна деца (СЕЗ, 40, 75). ШЉИВА Пфлауме (прунуѕ домеѕтіца). Шљива. У домаћој религији ш. има угледно место.
У народној песми, коју по Вуку (Пјесме, 1, 671) наводи Шулек, т. се налази међу угледним биљкама у миту и религији (кроз помалено село не може се проћи од момака и девојака и од цвећа свакојака: »Од селена и од калопера, Од босиљка и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
деца су ближа богу, па тим самим ближа и религији. А деца и религија исплели су заједнички дивну бајку о бескрајности света, коју није била кадра да разбије чак ни она
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Особито велико место у неисторијским песмама дато је религији и тешком положају жене. У прошлости живот је био веома мучан.