Teodosije - ŽITIJA
svemogućeg Boga, govoreći: „Svedržitelju, predobri Gospode, usliši slugu tvojega koji ti se svagda i opet sada moli. Rosu blagodati svetoga ti Duha na izmučene, postom sasušene kosti tebe radi, na raba Tvojega, oca mojega, izlivši, mirom ih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pri skoku konja oseti da iz njega nestaje bolest, što ga je mučila, bol kostiju i zglavaka, i udišući travu, rosu, toplotu hata, udar kopita i tupi ukus gvožđa na sebi, za jedan jedini trenut strese sa sebe noćašnju vrućinu, zaparu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ptica što se pare i proždiru jedna drugu u pomrčini; čuju cviljenje otkinutih vratnica, a posle jutarnji vetar kroz rosu i petlove i tihu sreću, i vide napoznatu tavanicu, napuklu po sredini, stare fotografije i dvocevku obešenu o zid
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
biti uhvaćene: Svaki cvet ima u glavi pčelicu, koja ljupko svira leptiru dok mu stoji na nosu i zaneseno srkuće rosu (...) Sve se ovo odnosi na prvu polovinu knjige (petnaestak pesama).
Radičević, Branko - PESME
XXII Eno šeće bleda, jadna, Razasula rusu kosu, Nit oseća vetra ladna, Ni studenu onu rosu. Šeće napred. — Kud? — Ne znade, Samo zna da napred mora.
XXII On na travi rosu glenu, Čini mu se: gleda suze, Glenu reku sad studenu I tuga mu srce uze: Kako mučke teče sjajna, Njemu jače srce
On slepe oči njojzi tare, suje... Života znaci neće da se vrate; Za granu s' maša, sa nje rosu trese Na njenu dole malaksanu glavu.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
To ni Turčin ne bi uradio. Učio ga, sjetovao, božju mu riječ kazivao, a on — otresao sve ko pas rosu. Što bar mrtva čovjeka ne požali, magare nedokazano?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ SPASOVSKE PESME 32. Rano rani đevojčica Na veseli Spasov danak; Nešto pred njom rosu trese, Boga moli đevojčica: “Daj, mi, Bože, da ja vidim Svako zv’jere s očicama, Razma zmaja planinskoga!
“ 39. Oj višnjo, višnjice, Digni gore grane! Ispod tebe vile Divno kolo vode. Pred njima Radiša Bičem rosu trese; Do dve vile vodi, A trećoj besedi: “Pođ’ za mene, vilo!
185. Jano mori, Jano, slunce ogrejalo, Slunce ogrejalo, rosu omajalo, Po rude rudine, po nove gradine, Po nove gradine, po bele pšenice, Po bele pšenice, po alave ruže, Po
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
RELjEF SA LIKOM DANTA Anici Savićevoj Kentavrima besnim malje u nosu zatreptaše žudno, kopita im rosu u mračne šume kad jurnuše dalje ludim trkom sa vaših pleća na kobile prosu, po travi bludno.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Pa kad postelju trnovitu manu, Na njoj ostavi krvi svoje rosu — A kad sunce granu, Trn se crvenim, slatkim plodom osu... 2.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
I ne nađe drugu da mi kažeš nego Micu Antićevu. Što mi ne kažeš za Rosu Janjićevu? Eto, baš krasna devojka, pa kako je prošla? Uze je svet u usta pa: a-u, a-u, a-u...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ledene jesenje bašte Svakog jutra natašte Popiju kristalnu rosu Što drhti u Kosmosu; Belice i plavice, Crvene, i kako već koje, Kupusne lude glavice Mrazeva se ne boje.
Pandurović, Sima - PESME
duša kao nebo celo; I masa zvezda sa neba se prosu Na tugu, jade, ljubav, sreću rânu, Na mrtvu dušu kroz jutarnju rosu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ponio se kao da je dobio bijele pčele. Promeće se kao mačka među staklićima. Provukao se kao pas kroz rosu. Radi kao krtica. Raširio se kao žaba na vodi. Retko kao bela vrana. Sed kao ovca. Siromah kao crkveni miš.
(Dim, magla, oblak, para) 430 — Što je manje od makova zrna, a teže je od tovara soli? (Varnica) 431 — Što svu rosu popije, a sav sneg pojede i oblak razvije?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Od strica Bakonja bi otišao ka svome zaštitniku Baleganu, da „struni rosu sa srca“, kako kažu naši. Inače, po običaju, đački doručak bijaše komad hljeba.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Rakija podstaknu hrabrost i uguši strah. Da bi im pokazao da je u svemu ravan njima i skrio rosu u očima, Aćim siđe niz opštinske stepenice, umeša se u gomilu i poče da pije; mora da proguta žalost i da ne ostavi
Ja sam njima gazio dok livade i rosu još nisu bile takle bose ženske noge. Jer se otvorene brazde grče za semenom iz muške šake.
“ I rodi sina, posle godinu-dve opet sina, i nju ti u kući počeše da čuvaju kao list rosu.“ „Lažeš. Tako stara, a lažeš“... „Dete ima samo majku.
njemu: može pored njenih nogu da sedi dokle želi i da je gleda koliko hoće; može, kad joj stavlja obloge, prstima da kupi rosu s njenog čela; može da joj priča ono što pre bolesti nikad nije smeo da joj kaže.
Popa, Vasko - KORA
te oteo U pesmu te oblačim 18 Dan ti bogat u naručju Nosim Mlade jele duž pogleda Sadim Gradovima tvog ćutanja Lutam Rosu ti sa trepavica Berem Noć vitku ti preko pasa Lomim Brižne zore sa krovova Zovem 19 Mladost nam lista Zelena duž
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
pominjanom poslovicom u Idvoru: ”Beri grožđe pre no se sunce rodi, jer će inače žedni sunčevi zraci popiti sa njega rosu.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
“ – „E, vidi ti Arnauda: star pa hoće dve žene i jednu mladu kao rosu... Ova valja nama, ova mlađa. Eto baš za ovoga agu ćemo da je venčamo...“ Ne može da se seti šta je dalje bilo.
Miljković, Branko - PESME
neba razapetog između prstiju budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom zbog
Noć će izaći iz mora i probudiće se u srcu. Kometu Proreče mraku snu rosu lek rani. Zanet okretanjem neba što melje naše kosti Dok mudraci proturaju laži o budućnosti Vidiš li ono čega nema to
Gluv da čuje nemoć kako vešto svira Šupljinu frule iznutra i pepeo dodira Sluh sažet zvezdom uspomenu zgusnu Prepriča rosu i nevericu usnu Mameći sene iz svirale prazne Iščezlim danom. Jao, reči razne Isto znače.
je vreme u kosmosu Saznan od zvezda rujni ponor cveta Prevazilaziš se maglom preko sveta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača od sveta noć tajnih prepleta Očara prazninu zaspalog tela što se osu Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
su oživele od ptičijeg poja i cvrkuta, po šumarcima više nas skakutale su i cvrkutale tičice, stresajući na nas svežu rosu s grančica; sumrak se razbijao, u daljini su se sve jasnije i jasnije paspoznavali predmeti.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Onda nisam ni pomišljô, Na što li to sluti. XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca dođe, A na cveću rosa nova.
XL Svako jutro sunce suši Biser-rosu sa cvetova, Sunce zađe, noćca dođe, A na cveću rosa nova. Opet sunce rosu briše, A rosa se nova sliva; Tako danas, tako sutra, Tako dugo, dugo biva...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lobzanija usta tvojih prevoshode mleka, Prevoshode grozda sladost, rosu zlatnog v'jeka; Gortanu mom med i saća nisu takve slasti, Slađi nije nježni pokoj nego tihe strasti.
Al’ mi u isto doba i majke vera i kćeri Sveta čistota volju nestašnu tesno sapnu. Neće usna moja sa lica t’ rosu satresti, Sam u sebi reknem. Majke je vera sveta! — Nikad se valjda nije u takvoj Laksemburg slavi Blistao.
Nastasijević, Momčilo - PESME
A neljubljenoj san darova plav. 2 Što bosa tvoja noga razbija rosu, lepojko? Jeza se niz travku sliva, zaboleće te glava. 3 Jutrom šta sana tražiš rosnome na proplanku?
Ilić, Vojislav J. - PESME
U svome staništu milom Slavujak u snu se prenu i naglo lepršnuv krilom Otresa studenu rosu. Svud blaga tišina vlada, Samo što bistra voda s kladenca romoreć pada... 1885. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.
I žedna, otvrdla zemlja pila je večernju rosu, A nebo svoj tavni veo bezbrojnim zvezdama osu. Lukavi, nestašni Amor, upravo u gluvom dobu, Pažljivo ustade gore i
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sunce nam stvara, svojim obilaskom oko Zemlje, godišnja doba, Mesec plimu, oseku i rosu. Neke od planeta donose vlagu, neke sušu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
O, smilujte se, preangelska gospodična, obratite vašeg lica rajsku rosu na mene bednog stradalnika koji sav svet vas radi prezire, koji samo vas radi diše, koji kod vas (i kod vaši novaca)
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— već sam ove godine dvaput krečio ta odeljenja zbog stihova koji se odnose na vas, gospodine katiheto, i na neku Rosu udovicu. — To su oni iz trećeg razreda, da im...
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čini sve što mu kažu. Zazelene se šuma, zablista. Zarumene se lice u dečaka. Jutarnju rosu pije, šumskim se plodovima hrani. A kad nastade godina treća — učini se dečaku da razume govor bilja.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A sada i ja da idem. Jer bolesna sam. TOMA (iznenađeno): A ne... Nemoj, kćeri! Ako te grlo boli, uzmi šerbet, rosu... Biser da ti rastopim, samo da te grlo ne boli. KOŠTANA (pokazujući na prsa): Ovde, ovde me probada! Da idem!
Šantić, Aleksa - PESME
U pole slaze, gdje rijeka plava Teče i klasje žedno pije rosu I po vrbaku tanka magla spava. Pogledaj! Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bjegu mi ti bjegaše, višnjega boga moljaše: „Dopust, meni, moj bože, tihu rosu u ravnini, moj vidovni bože, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, dokle bismo mi junaci naše glave
Bjegu mi ti bjegaše, višnjega boga moljaše: „Dopust, meni, moj bože, tihu rosu u ravnini, moj vidovni bože, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, dokle bismo mi junaci naše glave sahranili, nevoljni junaci“.
Što ti je boga molio, toj mu se je i umolio: bog mu bješe dopustio tihu rosu u ravnini, nevoljnu junaku, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, na zdravlje ti dojezdiše niz Kosovo, ravno
Što ti je boga molio, toj mu se je i umolio: bog mu bješe dopustio tihu rosu u ravnini, nevoljnu junaku, tihu rosu u ravnini, sinju maglu u planini, na zdravlje ti dojezdiše niz Kosovo, ravno polje, Ugrini banovi.