Теодосије - ЖИТИЈА
свемогућег Бога, говорећи: „Сведржитељу, предобри Господе, услиши слугу твојега који ти се свагда и опет сада моли. Росу благодати светога ти Духа на измучене, постом сасушене кости тебе ради, на раба Твојега, оца мојега, изливши, миром их
Црњански, Милош - Сеобе 1
При скоку коња осети да из њега нестаје болест, што га је мучила, бол костију и зглавака, и удишући траву, росу, топлоту хата, удар копита и тупи укус гвожђа на себи, за један једини тренут стресе са себе ноћашњу врућину, запару
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху срећу, и виде напознату таваницу, напуклу по средини, старе фотографије и двоцевку обешену о зид
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
бити ухваћене: Сваки цвет има у глави пчелицу, која љупко свира лептиру док му стоји на носу и занесено сркуће росу (...) Све се ово односи на прву половину књиге (петнаестак песама).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XXИИ Ено шеће бледа, јадна, Разасула русу косу, Нит осећа ветра ладна, Ни студену ону росу. Шеће напред. — Куд? — Не знаде, Само зна да напред мора.
XXИИ Он на трави росу глену, Чини му се: гледа сузе, Глену реку сад студену И туга му срце узе: Како мучке тече сјајна, Њему јаче срце
Он слепе очи њојзи таре, сује... Живота знаци неће да се врате; За грану с' маша, са ње росу тресе На њену доле малаксану главу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То ни Турчин не би урадио. Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу. Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32. Рано рани ђевојчица На весели Спасов данак; Нешто пред њом росу тресе, Бога моли ђевојчица: “Дај, ми, Боже, да ја видим Свако зв’јере с очицама, Разма змаја планинскога!
“ 39. Ој вишњо, вишњице, Дигни горе гране! Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило!
185. Јано мори, Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по алаве руже, По
Црњански, Милош - Лирика Итаке
РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Па кад постељу трновиту ману, На њој остави крви своје росу — А кад сунце грану, Трн се црвеним, слатким плодом осу... 2.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И не нађе другу да ми кажеш него Мицу Антићеву. Што ми не кажеш за Росу Јањићеву? Ето, баш красна девојка, па како је прошла? Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које, Купусне луде главице Мразева се не боје.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу кроз јутарњу росу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Понио се као да је добио бијеле пчеле. Промеће се као мачка међу стаклићима. Провукао се као пас кроз росу. Ради као кртица. Раширио се као жаба на води. Ретко као бела врана. Сед као овца. Сиромах као црквени миш.
(Дим, магла, облак, пара) 430 — Што је мање од макова зрна, а теже је од товара соли? (Варница) 431 — Што сву росу попије, а сав снег поједе и облак развије?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Од стрица Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши. Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ракија подстакну храброст и угуши страх. Да би им показао да је у свему раван њима и скрио росу у очима, Аћим сиђе низ општинске степенице, умеша се у гомилу и поче да пије; мора да прогута жалост и да не остави
Ја сам њима газио док ливаде и росу још нису биле такле босе женске ноге. Јер се отворене бразде грче за семеном из мушке шаке.
“ И роди сина, после годину-две опет сина, и њу ти у кући почеше да чувају као лист росу.“ „Лажеш. Тако стара, а лажеш“... „Дете има само мајку.
њему: може поред њених ногу да седи докле жели и да је гледа колико хоће; може, кад јој ставља облоге, прстима да купи росу с њеног чела; може да јој прича оно што пре болести никад није смео да јој каже.
Попа, Васко - КОРА
те отео У песму те облачим 18 Дан ти богат у наручју Носим Младе јеле дуж погледа Садим Градовима твог ћутања Лутам Росу ти са трепавица Берем Ноћ витку ти преко паса Ломим Брижне зоре са кровова Зовем 19 Младост нам листа Зелена дуж
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
“ – „Е, види ти Арнауда: стар па хоће две жене и једну младу као росу... Ова ваља нама, ова млађа. Ето баш за овога агу ћемо да је венчамо...“ Не може да се сети шта је даље било.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
неба разапетог између прстију будим је због речи које пеку грло волим је ушима треба ићи до краја света и наћи росу на трави будим је због далеких ствари које личе на ове овде због људи који без чела и имена пролазе улицом због
Ноћ ће изаћи из мора и пробудиће се у срцу. Комету Прорече мраку сну росу лек рани. Занет окретањем неба што меље наше кости Док мудраци протурају лажи о будућности Видиш ли оно чега нема то
Глув да чује немоћ како вешто свира Шупљину фруле изнутра и пепео додира Слух сажет звездом успомену згусну Преприча росу и неверицу усну Мамећи сене из свирале празне Ишчезлим даном. Јао, речи разне Исто значе.
је време у космосу Сазнан од звезда рујни понор цвета Превазилазиш се маглом преко света Нема успаванке за срдиту јој росу Јача од света ноћ тајних преплета Очара празнину заспалог тела што се осу Звездама кад сан ти сади у потиљку лозу И
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
су оживеле од птичијег поја и цвркута, по шумарцима више нас скакутале су и цвркутале тичице, стресајући на нас свежу росу с гранчица; сумрак се разбијао, у даљини су се све јасније и јасније паспознавали предмети.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова.
XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова. Опет сунце росу брише, А роса се нова слива; Тако данас, тако сутра, Тако дуго, дуго бива...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Лобзанија уста твојих превосходе млека, Превосходе грозда сладост, росу златног в'јека; Гортану мом мед и саћа нису такве сласти, Слађи није њежни покој него тихе страсти.
Ал’ ми у исто доба и мајке вера и кћери Света чистота вољу несташну тесно сапну. Неће усна моја са лица т’ росу сатрести, Сам у себи рекнем. Мајке је вера света! — Никад се ваљда није у таквој Лаксембург слави Блистао.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А нељубљеној сан дарова плав. 2 Што боса твоја нога разбија росу, лепојко? Језа се низ травку слива, заболеће те глава. 3 Јутром шта сана тражиш росноме на пропланку?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У своме станишту милом Славујак у сну се прену и нагло лепршнув крилом Отреса студену росу. Свуд блага тишина влада, Само што бистра вода с кладенца роморећ пада... 1885. ПОСЛЕДЊИ ГОСТ Поноћ је одавно прошла.
И жедна, отврдла земља пила је вечерњу росу, А небо свој тавни вео безбројним звездама осу. Лукави, несташни Амор, управо у глувом добу, Пажљиво устаде горе и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сунце нам ствара, својим обиласком око Земље, годишња доба, Месец плиму, осеку и росу. Неке од планета доносе влагу, неке сушу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
О, смилујте се, преангелска господична, обратите вашег лица рајску росу на мене бедног страдалника који сав свет вас ради презире, који само вас ради дише, који код вас (и код ваши новаца)
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— већ сам ове године двапут кречио та одељења због стихова који се односе на вас, господине катихето, и на неку Росу удовицу. — То су они из трећег разреда, да им...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чини све што му кажу. Зазелене се шума, заблиста. Зарумене се лице у дечака. Јутарњу росу пије, шумским се плодовима храни. А кад настаде година трећа — учини се дечаку да разуме говор биља.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
А сада и ја да идем. Јер болесна сам. ТОМА (изненађено): А не... Немој, кћери! Ако те грло боли, узми шербет, росу... Бисер да ти растопим, само да те грло не боли. КОШТАНА (показујући на прса): Овде, овде ме пробада! Да идем!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У поле слазе, гдје ријека плава Тече и класје жедно пије росу И по врбаку танка магла спава. Погледај! Ко је мушко носи косу Преко рамена, а струка му бедра Ресама бије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бјегу ми ти бјегаше, вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, докле бисмо ми јунаци наше главе
Бјегу ми ти бјегаше, вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, докле бисмо ми јунаци наше главе сахранили, невољни јунаци“.
Што ти је бога молио, тој му се је и умолио: бог му бјеше допустио тиху росу у равнини, невољну јунаку, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, на здравље ти дојездише низ Косово, равно
Што ти је бога молио, тој му се је и умолио: бог му бјеше допустио тиху росу у равнини, невољну јунаку, тиху росу у равнини, сињу маглу у планини, на здравље ти дојездише низ Косово, равно поље, Угрини банови.