Jakšić, Đura - PROZA
Uzmem lončić, odnesem kući; tetka uzme jedno parčence od toga peskovitoga hleba, nadrobi u čorbu, pa onda ručamo... Upravo, mi ne ručamo, nego samo zagrejemo i osolimo stomak da posle što više vode popijemo.
Upravo, mi ne ručamo, nego samo zagrejemo i osolimo stomak da posle što više vode popijemo. Tako smo činile svakog dana...
Obradović, Dositej - BASNE
! K a p e t a n: Ta otpočini malo, oče, neka najpre ručamo; ima tome vremena. S.: Posediću malo dok konji pozoblju, al' mi nije do dangube, jer znaš šta ga je danas kršnjaka.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Putujemo malo dok Živković poče kao sam da ruča, pak onda reče: „Dajte čamac do čamca, pa zajedno da ručamo; ja imam dobra vina, kad vi imate ribe; a slađe se u društvu i ruča”.
Tako sastavimo čamce jedan drugom ublizo i ručamo onako putujući i veseleći se. (Živković vozaše dva muzikanta u čamcu te mu sviraju.) Pored Poreča prođemo noćom.
Mi smo mislili onde da ručamo pa odma dalje da idemo, zato odma ručak i naručimo. Kad uđemo u sobu, ali Petar Bijuklić skide kapu pak se sa mnom u
On kaže: „Vaše djelo neodložno, nužno što skorše jehat i praščajte”. — Dođemo u kvartir, ručamo i prođemo po pijaci. u Kijevu duva jednako vetar i nosi pesak u oči.
Pita me čiji sam; ja mu se kažem da sam Aleksin. „Dobro, dušo, dobro, mi ćemo da ručamo, pak ćemo ići. A gde ti je otac?” Kažem da ja ne znam. Požalim se arambaši, da mi njegovi momci uzeše kesicu i prsten.
kada je Karađorđe došao u Valjevo, da idemo na Bratačić pred Hadži-bega, onda na Kličevcu sednemo da pečeno jagnje ručamo, — on zovne Živana: „̓Odi, Živane, da ručamo!” — Živan: „De-te vi, gospodaru, ručajte; ja danas postim ponedeljnik.
na Bratačić pred Hadži-bega, onda na Kličevcu sednemo da pečeno jagnje ručamo, — on zovne Živana: „̓Odi, Živane, da ručamo!” — Živan: „De-te vi, gospodaru, ručajte; ja danas postim ponedeljnik.” — „Ha, ha, ha!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bogami, i ja se zabavih malo dole u čaršiji... Da znaš kako učitelj hvali Senadina!... — Sedi i ti, nano, da ručamo zajedno — reče Ognjan lomeći i njoj parče pogačice. — Neka, sine! Ručaću ja kod kuće...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vidi ti se i po rukama, krvave su. — Dajte vode da operem ruke, pa da ručamo! — reče Stanko. Zavrzan uze tikvu i poli mu... Ručak je svima slatko pao. Stanko je bio veseo kao nikad dotle.
I razgovor se oteže do ručanice. Tada se postavi sovra. Popa i Jova digoše se doma. — Da ručamo! — reče Aleksa. — Danas nećemo!... I nama je praznik — reče popa. — To ćemo sutra — dodade Jova smeškajući se.
Afrika
Pokret ruke ovoga mladića da se zaštiti urezao mi se u sećanje, i dok ručamo pitam N–a šta je imao da znači. „Kažu da se belege koje nose gubavci po telu otvaraju od najmanje pozlede ili udara, i
Kraljica će načiniti futu od pirinča i kokoši. Sam kralj donosi mi kokošija jaja i fetiše rezane u drvetu. N. i ja ručamo tako stvari koje su izvanredno ukusne; sos kojim je preliven futu bio bi poslastica i za najgurmanskiji sto; ali je
Celoga toga dana, na više od tri stotine kilometara mi smo naišli svega na dva sela. Kod prvog zastajemo da ručamo. Maleno siromašno selo na rečici Bagoe, koja posle ima da teče kroz strahovite močvari oko Sana.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
vrijeme ručku, a to su i čiča i mačak znali po nepogrešivom satu — trbuhu, starac bi samo rekao: — Tošo, hajde da ručamo, jer je podne baš sad prošlo tamo preko onoga brda.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
” Sutradan je jurista već u dvanaest sati kod „Bele lađe”. Eto i Šamike. — Je l’ gotovo? — Jeste. — Najpre da ručamo, pa kad se gosti malo raziđu, onda ćemo čitati. Posle ručka čitaju. Šamiki se dopada i jedno i drugo.
Sremac, Stevan - PROZA
— Srećan Božić, i dobar apetit želim! — dodade Jova. — Hvala, također i vama! — ču se iz komšiluka. — Izvol’te da ručamo. — A, hvala, postarali smo se i mi! — odgovara Jovan, i vrati se u sobu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja ostajem kod kuće, čekam tebe da dođeš te da zajedno ručamo, kao što smo se i dogovorili. Ti dolaziš s punim čankom svačega.
Ove godine majka ovako s tobom, a do godine da Bog dâ da mi ti... — I zagrcne se, te jedva ispije čašu. Ručamo. Ona se jednako diže i donosi jelo iz kujne. Od svačega ja moram prvo, a ona nadohvat, klečeći.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
12. LjUBA, PREĐAŠNjI LjUBA: Jelo je usuto. NEŠA: Ajde, majka, da ručamo. STANIJA: Fala, sinko, blagodarim. NEŠA: Ajde, kako ne bi ručala? STANIJA: Ne mogu ti ništa.
NEŠA: Kako bi to bilo, pobogu, majka! Nisam te video toliko godina, pa da ne ručamo zajedno. STANIJA: Ne mogu ti od one brade. NEŠA: Ama što ti gledaš bradu. STANIJA: Kako pogledam, taki se gadim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
O svemu tome vodio je strogo računa Aleksandar. Tako, jednoga dana, kad smo baš hteli da ručamo, naiđe sav zadihan i obrati se komandiru: — Zamislite, gospodine kapetane, Mica „kapetanica“ dospela i do pešaka.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— progunđa s očajanjem na licu, pa uzme kamen i iznese ga iz dvorišta. Sednemo da ručamo, a ona bi, tek, meni: — Polako jedi, možeš da progutaš kost, pa sva creva da ti provali!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A mi, grešni, ne odlikujući se Sokratovim strpljenjem, ručamo na vrat na nos, pa beži u mehanu. Za nama se sipa čitav grad psovke, te se time u nekoliko i opšti mir remeti, ali na
— Gospodine — opet ja prekinem ćutanje. — Ama šta vas to košta... samo da se vratimo, da lepo ručamo kod mene, pa posle da nabavim konja i za sebe, pa da vas pratim po celom srezu... Samo jednu reč...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Navrtite te pet šest ovnovah, da ručamo, da doma idemo. DOĐE DRAŠKO VOJVODA PA SE SA SVIJEMA GRLI I CELIVA, PA SJEDE MEĐU NjIMA.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi. Ovaj prvi (kažiput) — veli — ogladneo, pa rek’o braći: „Hajde da ručamo!“ Ovaj drugi (veliki prst) rekao: „Nemojte, nego da čekamo! Treći rekao: „A što da čekamo?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tu svi uopšte ručamo i napijemo se, | kako god da je voskresenija dan, i treći čas po podne s tihim vetrom dignemo se i na veliki četvrtak
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zamisli, mila moja, jurimo vozom. Ručamo u vagon-restoranu kroz Švajcarsku. Prolaze rajski predeli. Posle ručka ja se zavalio, zapalio cigaretu i pijem
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Nemoj ti na to da gledaš, nego dođi kad god možeš. I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće. SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pokret ruke ovoga mladića da se zaštiti urezao mi se u sećanje, i dok ručamo pitam N–a šta je imao da znači. „Kažu da se belege koje nose gubavci po telu otvaraju od najmanje pozlede ili udara, i
Kraljica će načiniti futu od pirinča i kokoši. Sam kralj donosi mi kokošija jaja i fetiše rezane u drvetu. N. i ja ručamo tako stvari koje su izvanredno ukusne; sos kojim je preliven futu bio bi poslastica i za najgurmanskiji sto; ali je
Celoga toga dana, na više od tri stotine kilometara mi smo naišli svega na dva sela. Kod prvog zastajemo da ručamo. Maleno siromašno selo na rečici Bagoe, koja posle ima da teče kroz strahovite močvari oko Sana.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Postave. Čekaju. Naročito Mladen stoji, neće ni da sedne za sofru a kamoli da jede. Zovu je: — Hajde, nane, hajde da ručamo. — Ne mogu, maločas nešto okusih, pa sam se zasitila. — Ama, hajde zaboga, sedni makar.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A bog zna gdje navire! Rade dohvati komad saleđena snijega i, jednako držeći se za ruku, iziđoše iz špilje. — Da ručamo! — ponudi Rade i rasprti se. Pa stavi gunjac pod nagnutu ploču, ostrmi ga i gleda kako se snijeg topi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
gospoda izišla iz crkve, tad besedi vojvoda Prijezda: „O vojvode, moja desna krila, krila moja, s vama ću letiti, da ručamo, da se napijemo, da na gradu vrata otvorimo, da na Turke juriš učinimo, pa što nama bog i sreća dade!