Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Poručimo mi knezu mačvanskomu Mijailu [Ružičiću] i Ćurčiji da skupe vojsku pod Cerom, i da čekaju dok i naša vojska dođe, pa da se na Turke udari.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
, Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater. Julka oseća veliku naklonost prema Ružičiću, ali kažu da ovaj ima vrlo slabu štaciju; ako bi koji bolji došao, ne bi ga se odrekla. Dođe Ljuba sa čika-Gavrom u G.
Ljuba ide sa Ružičićem da ga iskuša. Već su se prilično upoznali. — Kažite mi iskreno, gospodine Ružičiću, što ću vas pitati. — Drage volje. — Da li ste vi u frajla-Julku zaljubljeni? Ružičić se smeje.
FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi. Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i njemu dala.
FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi. Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i njemu dala.
Julka i njena mati same su to razglasile bile da bi još većma Čekmedžijića uzbudile, a ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se Čekmedžijić jednako nameće, no ako će što biti, a ono što pre da predvari Čekmedžijića.
veran Ljuba Čekmedžijić Kad je frajla Julka ovo pismo pročitala, malo se poplašila, jer je već pre toga lepa pisma Ružičiću pisala i zvala ga da do deset dana dođe. Misli, ne zna šta da radi. Tih dana Čekmedžijić ode u V.
Tih dana Čekmedžijić ode u V. Tu se sastane sa Ružičićem. Razgovaraju o frajla-Julki. Čekmedžijić kaže Ružičiću da je sa njom sasvim načisto. Pokaže mu njeno pismo.
Ode gospođi Nerićki da Ljubi namesti krevet. Ogovori ga da je on pokudio Ružičiću frajlu Julku i da je svuda ogovara. Gospođa Nerićka je bila malo oštrokonđa, pa je vrlo grubo pismo Čekmedžijiću
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Da bi pak djelo ovo — kakvo je takvo je — u mraku ne ležalo, preduzeo je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je nečajnom žalošću opterećeni duh svoj s otim razgaliti mislio.
FEMA: (pokloni se): Komi fo! SARA: (Ružičiću): Gospoja od Mirič, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito što se jela tiče; a ovo je madamojzel Evica.
FEMA: Hu! Kamo ta sreća! Ja sam zaista nesrećna mati. SARA: Ne starajte se ništa, ovo je filozof. (Ružičiću.) Nas kao stare persone čeka po jedan šolj kafe, vi se međutim unterhaltujte. FEMA: Evicken, ti ostaješ ovdender.
Samosender pametno vladajder. Šprekte pisli francuz, mamzel, šprekte pisli francuz. (Ružičiću.) Komi fo! RUŽIČIĆ (pokloni se). POZORIJE 5.
FEMA: (O, iz drage volje, ako zapovedate). SARA: (Ružičiću, koji se međutim pustio u misli): Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi međutim dođite.