Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Slušam sada maloga kako se tobož paridža, kao da se plaši Saborišta i njegovih čudovišta, a znam da me s tim začikuje da se ja slučajno ne bih predomislio.
Neće vile morati više da brbaju oko Saborišta, prozračne za danjeg svetla, vidljive za noći punoga meseca, primetne za čoveka kojeg nisu odabrale za svoje zadovoljstvo
Neće Dadara klonuti za kakvu bukvu kao usopljeni krmak i onde hripati, bespomoćno gledajući kako kroz đavolji predeo Saborišta šipči ona sokolarska napast.
Njegova raskuštrana ćuba od nekoliko zdepastih hrastova, kao bakarna kresta na petlu, vidi se iz svakog kutka Saborišta. Na Đavolji klik još niko se nije ispeo. Ljudska noga onde nije kročila.
Vidim svaki kutak Saborišta. Na čistini kraj grotla Bele pećine Dimitrije čuva ovce i krave. Otkako su sebri i meropsi iz svih okolnih sela
I prionuće na rad, iskrčiće goleme šikare oko Saborišta, pretvoriće u rodna polja vrzinjake, česte, cerove šume, puste proplanke, načiniće skrovišta od granja i bujadi,
Povereno mu je da se brine o redu i miru u župi, a ne dozvoljava mu se da rastera onu rulju sa Saborišta. Brzao je, mlatarao rukama, stezao zube, režao, ceptao od besa, nijedna mu psovka ne beše dovoljno pogrdna i stalno je