Jakšić, Đura - PROZA
— Vid’te, on glavom kazuje da vas je video kad ste s Miletićem išli ruku pod ruku, i to, nota bene, u Novome Sadu!... Jeste li me razumeli, u Novome Sadu?... — A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića?
Jeste li me razumeli, u Novome Sadu?... — A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića? A vi me pitate za Svetozara!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dok se ja u Novom Sadu bavi̓, al̓ i oni svi se iz Golubinaca u Varadin doteraše i u gornji grad metuše. Budem onde dan-dva, pak beži u Ašanju i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio se oženio, pre pet godina, Anom, ćerkom Jakova Bogdanoviča, koji je bio senator u Novom Sadu, kao i otac Petrove žene.
To jest provodadžije koje su Petra oženili, i Pavla su oženili, iz iste kuće u Novom Sadu, kuće senatora Stritceskog.
Nije bila ružna, naprotiv, ali je bila nagluva i svi su to, u Novom Sadu, znali. Senator Stritceski dugo nije dao kćer za šizmatika, i jedva su ga umolili, ali je svoju siromašnu rođaku, koja
Bežali su od nje tek kad bi čuli da je gluva, a to su im matere ostalih udavača u Novom Sadu, u senatorskim kućama, došaptavale, čim bi stigli. Sem toga, da ni miraza nema.
Taj bolesni oficir nadživeo je Pavla, i umro, u Novom Sadu, sedamdesetih godina osamnaestog veka. U zaostavštini tog oficira, pored testamenta, nađeno je i jedno pismo
Nakitili su ga bili kao čuturu, kakve nosi onaj ko u svatove zove – a koje su zvali „fiferi“ u Novom Sadu. A što je bilo najgore, posle se u garnizonu pričalo da mu to nisu namestili drugovi, oficiri, nego žene, da mu se
kao svaka mati, ona je uveče, obično, bila brižna i pitala se, kako li je njenom sinčiću, i ćerčici, sad, u Novom Sadu? Iako su deca imala dadilju. Ana je bila lepša nego ikad.
Jedina žalost njena bilo je to, da joj je otac odveo, u goste, decu. Šta li sad rade njena deca, bez majke, u Novom Sadu? Njenog je muža to ljutilo. Đurđe joj reče da nema šta da brine, da nema šta da brinu.
Šta li rade, kad vide da imaju dadilju, ali, siročići, da nemaju, kraj sebe, majku? Šta li rade u Novom Sadu? „Štipaju, đe ne treba, dadilju!“ uzviknuo bi onda Đurđe.
A tast je tome doprineo. Stari Stritceski traži da Petar, ako već hoće da ide, ostavi u Novom Sadu Varvaru. Veli, hoće da mu je ćerka blizu, pri njegovom izdihaniju. Da ima neku utehu u životu.
To nije ni prvi, ni poslednji brak, koji je Bog zakrpio. Ali, ako Varvara ostane u Novom Sadu, a Petar bude u Kijevu, on, Đurđe, misli da je u tom braku sve svršeno.
Nikad, ni za trenutak, Pavle nije bio udvarač Varvare Stritceski, u Novom Sadu, nego je od prvog dana dolaska u sirmijske husare mislio da uzme njenu siromašnu, ali lepu, i privlačnu, rođaku.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Otada su se umnožile književne veze sa Srpskom akademijom u Beogradu i sa Maticom srpskom u Novom Sadu. Ali ime „jugoslovenstvo“ zadugo nije prodrlo u narodne mase i upotrebljavalo se samo u književnim, naučnim i umetničkim
Godine 1810. je ustanovljena u Novom Sadu zauzimanjem trgovca Save Vukovića i zahvaljujući njegovoj pomoći druga srpska gimnazija. Godine 1812.
Osim Letopisa Matice srpske, koji je zauzimao prvo mesto u ovoj novoj književnosti, u Novom Sadu su izlazili i mnogi drugi književni i dnevni listovi. U njemu je osnovano i prvo srpsko pozorište.
Sva naučna i književna društva u Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu su u stalnim vezama. Na srpskim ili hrvatskim književnim glasnicima sarađuju književnici i naučnici oba
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
škola« u Karlovcima 1732, škola Emanuila Kozačinskoga u istom mestu od 1733—1737, »Duhovna kolegija« u Novom Sadu 1740. do 1750(?).4 Ali sve su to bili samo pokušaji koji su se teško držali.
iliričeski kancelist«, sekretar ili blagajnik, kod srpskih crkvenih velikodostojnika u Karlovcima, Temišvaru, Novom Sadu, Pakracu. On je nestalan, bez sigurnih sredstava za život, i ceo vek provodi u lutanju od mesta do mesta.
ALEKSIJE VEZILIĆ Rođen 1753. u selu Keru, u Bačkoj, učio je »slovenske« škole u Novom Sadu i Segedinu, a latinski i nemački jezik u Pešti i Budimu. 1780.
Sa namerom da se zakaluđeri ode u Frušku goru. Umro je 12. januara 1792. u Novom Sadu. Na slovenskom jeziku napisao je praktičnu knjigu Kratkoe sočinénïe ω privatnыhъ i publičnыhъ dѣlahъ koja je izišla u
Popović. 1847. Jovan Subotić ga je nazvao »otcem srbskog učenog stihotvorstva«. EMANUILO JANKOVIĆ Rođen u Novom Sadu 1758,38 Emanuilo Janković svršio je gimnaziju u Ugarskoj, 1786. otišao na nauke u Nemačku.
Jošte mlad umro je u 1792. godine u Novom Sadu.39 Emanuilo Janković radio je na lepoj književnosti i nauci. Od naučnog rada ili bolje reći od popularisanja prirodnih
prenosi u Sombor, gde i danas postoji. 1816. osniva se srpska gimnazija u Novom Sadu, koja 1819. postaje potpuna, sa šest razreda, i koja ima za nastavnike ljude kao što su: Pavle Šafarik, Milovan
Štamparija Pavla Jankovića u Novom Sadu počela je raditi 1831, pošto je u Austriji ukinut monopol štampanja. 1834. otvara se štamparija i na Cetinju, koja je
koja je dotle živela zasebnim kulturnim i književnim životom, okreće se glavnoj masi narodnoj, Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu, dalmatinska književnost kao zasebna celina prestaje i prelazi u srpsku i hrvatsku književnost.
Srpski đaci u Novom Sadu, o velikoj nedelji 1802, pred mnogobrojnom publikom, igrali su pobožni komad Hristov grob. 1811, opet u Novom Sadu,
1811, opet u Novom Sadu, đaci daju slične komade: Roždenije i gonenije Mojseja, Stradanije prekrasnago Josifa, Žertva Avraamova.
Tako, između 1820. i 1825. u Novom Sadu je radila jedna živa diletantska družina, čiji članovi su mahom bili đaci pravnici (»jurati«), od kojih su neki i sami
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
41. DVA NOVCA: Čuo od jednog prosjaka u Novom Sadu pa je onda sam napisao Vuk St. Karadžić. Objavljena prvi put u Vukovom izdanju narodnih pripovedaka od 1853 g. 42.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
ženiti se, nisam milije sentencije našao od one iz Šilera: Čestvujmo žene, te predu i tkadu, Ščastija ružu domašnjem u sadu, Pletu blaženstva ozareni splet. „Zašto, dakle, toliko protiv nas pišete?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Priča o jednom srpskom biku koja vraća poverenje u ljubav Čitava stvar dogodila se na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, a pričao mi je čovek blizak goveđim odrescima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naime, pred polazak u Beč, ujaku, u Eksportnu akademiju, ja sam se bio zadržao kod brata u Novom Sadu. Slušao sam Salajku kako progovara u bećarcu i bio sam igrač u jednom, novosadskom, klubu (UTK).
Pre toga, hteo sam da provedem nekoliko dana u Novom Sadu, kod brata. Lakomislen kao što sam bio, došao sam u Novi Sad i ostao samo zbog jedne lepe, mlade žene, sestre tada
Bio sam tipična pojava svog vremena. Takav sam ušao ne samo u Maticu srpsku u Novom Sadu, nego i u haps, kad me je policija, u Segedinu, uhapsila.
Otkud tu i ja, to bi bila duga priča i ne tiče se nikoga. Davno je mrtav taj čuveni muzičar u Novom Sadu, i taj čuveni oficir, a mrtva je i ona. Još samo moje srce slušam kako kuca. Cor meum vigilat.
Te džepne marame bile su, tada, u Novom Sadu velika moda. Sem toga, poneo sam bio, iz stana svoga brata – koji je, mobilisan, već bio otišao – i njegov revolver.
Odatle sam prenet u bolnicu, u Vukovar. Pomenuti ađutant puka, major Taš, posle rata, u Novom Sadu, bio je agent fabrike vagona „Ganc Danubius“ iz Pešte. Bio se oženio udovicom jednog srbijanskog generala.
(Miloš Drndarski, u selu Pločica. Sin profesora Jovonovića, za koga mi se preudala strina, u Novom Sadu.) Kad bi se pripremalo vagoniranje maršbataljona, sabotaža bi se pojačala.
Na Univerzitetu, jedan od mojih drugova našao je, u Novom Sadu, izdavača za jedan literarni časopis, koji je nazvao Dan.
Katkad su rezultati vrlo komični. Na primer, moj slučaj pri otvaranju izložbe Petra Dobrovića, u Novom Sadu. Ja sam, za to otvaranje, bio pripremio veliki govor o Petrovoj umetnosti, pročitao sam svoje sočinjenije Petru, u
Prilikom svoje posete Matici, čuo sam, međutim, da jedan gospodin u Novom Sadu, javno preti da će me, kišobranom, istući.
Sva ta zamršenost postade jedan ogroman mir i bezgranična uteha. * Posle, u Novom Sadu, u jednoj hotelskoj sobi, napravio sam od svega toga jednu pesmu. Beograd, 1920.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
(Dva novca) slušao sam u Novom sadu od jednog prosjaka, pak sam je poslije pisao; 2. (Čardak ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine
Popović; — u Manastiru Hodošu Bodrogu: Samuilo Brašovanov, jeromonah; — u Neuzini: Mladen Telečki, svećenik; — u N. Sadu: Aleksandar Gavrilović, profesor, i A.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ovom kupcu besedio, da čovek obešta ne samo za svoga najmlađega od sedam sinova plaćati mi, no saviše u svojem domu u sadu i u gradu, dok sam god u Hiju, kvartir i trapezu davati.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I Vučić je u Beogradu, 16. maja, na dan kada su u Novom Sadu sahranjivali Ljubicu, priredio veličanstvenu zabavu, u Topčideru, za mlade vojnike.
otkrili i ovu zanimljivu pojedinost: da prepiska koja je vođena između kneza Miloša u Beču i Kneginje Ljubice u Novom Sadu otkriva novu, veliku nežnost u njihovim odnosima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sumnja koju mi je uzgred i vrlo oprezno nagovestio onoga dana kad smo se, posle oslobođenja, prvi put sreli u Novom Sadu. Ali ko je taj nitkov što se usudio oklevetati jednu ženu kao što je moja snajka? Od onda se, istina, nismo videli.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ je Abu- zdravo skroman, to već mnogi znadu U Novome Sadu, — On ne mari za svečanost, za poštu, paradu. Kad osvane Svet’ Ilija, on u Rumu šmukne, Toga radi mnoga oda mora da
džina Neg’ što je lavina Hladan si, sneže, hladan zacelo, Al’ ti si ipak toplo odelo Njivama našim, mlađanom sadu, Težačkoj žuci, ratarskom nadu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Da vidiš ovo dete, druže! Čini mi se, nema lepše Baš u Beču, carskom gradu, a kamoli v Novom Sadu. Lice, nami kažu, njeno smertnim da nije rođeno; Nisu njeni oci zemni, — biti moraju nebesni.
Što ću, tužan, Petrovom u Gradu, Gibraltaru slavno-mađarskome, Što l’ u lepom iskat Novom Sadu, Ljube radi zemskom raju mome. Ne gleda kad ljuba mene moja.
” — Akademik Nikola Radojčić u raspravi Zaharije Orfelin kao istoričar, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, 1933, VI, 253—80, a v. naročito str.
1814” u pesmarici vojvođanskih đaka, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, H, 1937, 459). Iako je sve ovo nesumnjivo ovako, pa iako danas možda i ne bismo baš tako lako mogli zamisliti pevača
Orfelinovoj pesmi ja sam napisao poseban članak: Oko jedne pesme Orfelinove, Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, I, Novi Sad 1956, 174—92. Ka svemu što sam onde rekao dodajem sada i sledeće.
Ovde se pesma preštampava iz knjižice: Stihi o vospominaniji smerti ko utješeniju svojego prijatelja: sočinjeni u Novom Sadu u godini 1766.
Raič arhimandrit, bivi togda u Novom Sadu učitelj, jednomu svojemu prijatelju ko utješeniju o smerti sočini. I k ovim priloži mu u njekoliko rječi na njega pismo,
Srpska gimnazija u Rumi u XVIII veku i njeni nastavnici, Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu, III, 1930, 115). I naslov knjižice iz 1814. god.
koliko) poklada prođe...). V. Stajić je, doduše sa rezervom (v. Jovan Avakumović, GID u Novom Sadu 1937, H, 339; Velikokikindski dištrikt, Novi Sad, 1950, 94), pretpostavljao da bi ova pesma mogla možda biti i Jovana
Njegov život i rad u srpskoj i mađarskoj književnosti. Glasnik Istorijskog društva u Novom Sadu VIII, 1935, 233. MOTO NA SERPSKU PERVU PJESNARICU (str. 121).
Imao sam u rukama jedno Objavlenije predčislenija na Sočinjenija pjesnoslovska Joana Pačiča, datirano u Novom Sadu, 1. avgusta 1826, sa potpisom Pavla Josifa Šafarika.
ili štampanom popisu knjiga; po stilu sudeći, pre će biti da ga je pisao sam Pačić (on je u ovo vreme živeo u Novom Sadu) a ne Šafarik; ovaj ga je verovatno samo potpisao.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kod Jurine ograde ustaviše se i pustiše živinu po starini, a oni pođoše po sadu. Mladiću je srce pucalo od jada kad je stupio na prekopanu, ispucanu zemlju što se je prašila isto kao i cesta s koje
Po vinogradu pliva voda, k'o da je more. Ivo zasve zagrne nogavice i uljegne. Jure popođe po sadu i razgrtaše vijovinu na trsima. — Gledajte! — reče i podviri u izranjene grozdove.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. POMENAK U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi, Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri I plavi pomenak cveta.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
veći broj časopisa namenjenih deci školskog uzrasta (Dečji prijatelj pokrenut je u Zemunu 1875, Radovan u Novom Sadu 1876, Golub u Somboru 1879, Zmajev Neven 1880, zatim Srpče u Beogradu 1881, Đače u Nišu 1888, Mala Srbadija u
Radio je kao učitelj, kaligraf, bakropisac, činovnik, sekretar mitropolije u Karlovcima, Temišvaru, Novom Sadu. Pokreće 1765. Slavenoserbski magazin, prvi časopis Južnih Slovena.
u Beču. Umro je u siromaštvu u Novom Sadu. Luka Milovanov Georgijević (1784–1829), rođen je u Osatu kod Srebrenice u Bosni, a u ranom detinjstvu porodica mu se
Radičevićem i Đ. Daničićem a studira slikarstvo i u Minhenu. Živeo u Kikindi, Novom Sadu, kao seoski učitelj radio u Sumrakovcu, Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, kao gimnazijski učitelj crtanja u
u Novom Sadu). Popović je izdavao zbirke i antologije pesama i priča za decu. Svoje radove za decu (svoje pesme objavio je u zbirkam
Jovan Grčić Milenko (1846–1875), rođen u Čereviću, umro u Beočinu. Pohađao je gimnaziju u Novom Sadu, Segedinu i Požunu, a studije medicine napustio je zbog bolesti.
Stevan V. Popović u Novom Sadu pokrenuo prvi ilustrovani poučno-zabavni list za decu – Radovan 1877. Stevan V. Popović: Radovanov dar 1878.
Pokrenut prvi list za omladinu srednjih škola Knjižica u Nišu Pokrenut poučno-zabavni list Pčelica u Novom Sadu Pokrenut list Spomenak u Pančevu 1894. Umro Vojislav Ilić Pokrenut list Lasta u Beogradu 1895.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tebi je danas teško, Stefane. Ali nemoj da govoriš protiv dece — sve nas je manje i ovde, i u Karlovcima, i u Novom Sadu, i u Vršcu: došlo vreme kraju, pa nešto preti... Na prvi mrazni dah ćemo svenuti, cela livada odjedared...
Religija ima veliku snagu, ali u tuđini naopaku snagu. Ovde, u Novom Sadu, u Vršcu, niti se ponemčujemo, niti pomađarujemo, nego se posrbljujemo, a nismo Sloveni!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ga za devet godina i desete za sedam meseci, danas mi se mlada preudaje; ja ne mogo od jada gledati, već pobego sadu vinogradu“.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Ljubivoje Ršumović SMEŠNA PRAŠUMA Bakulji Ludom Indijancu UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE U Novom Sadu svanulo veče Ma šta mi reče Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče Na svakom drvetu klikeri zveče Ma šta mi
u Sahari Sada se nosi biser od peska A na zelenoj planini Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan pustio bradu Kada je trebalo da olista Usled proleća u reci Savi Bilo