Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Вид’те, он главом казује да вас је видео кад сте с Милетићем ишли руку под руку, и то, нота бене, у Новоме Саду!... Јесте ли ме разумели, у Новоме Саду?... — А ја, богами, мислим да ме ви питате да ли познајем кројача Милетића?
Јесте ли ме разумели, у Новоме Саду?... — А ја, богами, мислим да ме ви питате да ли познајем кројача Милетића? А ви ме питате за Светозара!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док се ја у Новом Саду бави̓, ал̓ и они сви се из Голубинаца у Варадин дотераше и у горњи град метуше. Будем онде дан-два, пак бежи у Ашању и
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је био сенатор у Новом Саду, као и отац Петрове жене.
То јест проводаџије које су Петра оженили, и Павла су оженили, из исте куће у Новом Саду, куће сенатора Стритцеског.
Није била ружна, напротив, али је била наглува и сви су то, у Новом Саду, знали. Сенатор Стритцески дуго није дао кћер за шизматика, и једва су га умолили, али је своју сиромашну рођаку, која
Бежали су од ње тек кад би чули да је глува, а то су им матере осталих удавача у Новом Саду, у сенаторским кућама, дошаптавале, чим би стигли. Сем тога, да ни мираза нема.
Тај болесни официр надживео је Павла, и умро, у Новом Саду, седамдесетих година осамнаестог века. У заоставштини тог официра, поред тестамента, нађено је и једно писмо
Накитили су га били као чутуру, какве носи онај ко у сватове зове – а које су звали „фифери“ у Новом Саду. А што је било најгоре, после се у гарнизону причало да му то нису наместили другови, официри, него жене, да му се
као свака мати, она је увече, обично, била брижна и питала се, како ли је њеном синчићу, и ћерчици, сад, у Новом Саду? Иако су деца имала дадиљу. Ана је била лепша него икад.
Једина жалост њена било је то, да јој је отац одвео, у госте, децу. Шта ли сад раде њена деца, без мајке, у Новом Саду? Њеног је мужа то љутило. Ђурђе јој рече да нема шта да брине, да нема шта да брину.
Шта ли раде, кад виде да имају дадиљу, али, сирочићи, да немају, крај себе, мајку? Шта ли раде у Новом Саду? „Штипају, ђе не треба, дадиљу!“ узвикнуо би онда Ђурђе.
А таст је томе допринео. Стари Стритцески тражи да Петар, ако већ хоће да иде, остави у Новом Саду Варвару. Вели, хоће да му је ћерка близу, при његовом издиханију. Да има неку утеху у животу.
То није ни први, ни последњи брак, који је Бог закрпио. Али, ако Варвара остане у Новом Саду, а Петар буде у Кијеву, он, Ђурђе, мисли да је у том браку све свршено.
Никад, ни за тренутак, Павле није био удварач Варваре Стритцески, у Новом Саду, него је од првог дана доласка у сирмијске хусаре мислио да узме њену сиромашну, али лепу, и привлачну, рођаку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Отада су се умножиле књижевне везе са Српском академијом у Београду и са Матицом српском у Новом Саду. Али име „југословенство“ задуго није продрло у народне масе и употребљавало се само у књижевним, научним и уметничким
Године 1810. је установљена у Новом Саду заузимањем трговца Саве Вуковића и захваљујући његовој помоћи друга српска гимназија. Године 1812.
Осим Летописа Матице српске, који је заузимао прво место у овој новој књижевности, у Новом Саду су излазили и многи други књижевни и дневни листови. У њему је основано и прво српско позориште.
Сва научна и књижевна друштва у Загребу, Новом Саду и Београду су у сталним везама. На српским или хрватским књижевним гласницима сарађују књижевници и научници оба
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
школа« у Карловцима 1732, школа Емануила Козачинскога у истом месту од 1733—1737, »Духовна колегија« у Новом Саду 1740. до 1750(?).4 Али све су то били само покушаји који су се тешко држали.
илирически канцелист«, секретар или благајник, код српских црквених великодостојника у Карловцима, Темишвару, Новом Саду, Пакрацу. Он је несталан, без сигурних средстава за живот, и цео век проводи у лутању од места до места.
АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753. у селу Керу, у Бачкој, учио је »словенске« школе у Новом Саду и Сегедину, а латински и немачки језик у Пешти и Будиму. 1780.
Са намером да се закалуђери оде у Фрушку гору. Умро је 12. јануара 1792. у Новом Саду. На словенском језику написао је практичну књигу Краткое сочинéнïе ω приватныхъ и публичныхъ дѣлахъ која је изишла у
Поповић. 1847. Јован Суботић га је назвао »отцем србског ученог стихотворства«. ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ Рођен у Новом Саду 1758,38 Емануило Јанковић свршио је гимназију у Угарској, 1786. отишао на науке у Немачку.
Јоште млад умро је у 1792. године у Новом Саду.39 Емануило Јанковић радио је на лепој књижевности и науци. Од научног рада или боље рећи од популарисања природних
преноси у Сомбор, где и данас постоји. 1816. оснива се српска гимназија у Новом Саду, која 1819. постаје потпуна, са шест разреда, и која има за наставнике људе као што су: Павле Шафарик, Милован
Штампарија Павла Јанковића у Новом Саду почела је радити 1831, пошто је у Аустрији укинут монопол штампања. 1834. отвара се штампарија и на Цетињу, која је
која је дотле живела засебним културним и књижевним животом, окреће се главној маси народној, Загребу, Новом Саду и Београду, далматинска књижевност као засебна целина престаје и прелази у српску и хрватску књижевност.
Српски ђаци у Новом Саду, о великој недељи 1802, пред многобројном публиком, играли су побожни комад Христов гроб. 1811, опет у Новом Саду,
1811, опет у Новом Саду, ђаци дају сличне комаде: Рожденије и гоненије Мојсеја, Страданије прекраснаго Јосифа, Жертва Авраамова.
Тако, између 1820. и 1825. у Новом Саду је радила једна жива дилетантска дружина, чији чланови су махом били ђаци правници (»јурати«), од којих су неки и сами
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
41. ДВА НОВЦА: Чуо од једног просјака у Новом Саду па је онда сам написао Вук Ст. Караџић. Објављена први пут у Вуковом издању народних приповедака од 1853 г. 42.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
женити се, нисам милије сентенције нашао од оне из Шилера: Чествујмо жене, те преду и ткаду, Шчастија ружу домашњем у саду, Плету блаженства озарени сплет. „Зашто, дакле, толико против нас пишете?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Прича о једном српском бику која враћа поверење у љубав Читава ствар догодила се на пољопривредном сајму у Новом Саду, а причао ми је човек близак говеђим одресцима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Наиме, пред полазак у Беч, ујаку, у Експортну академију, ја сам се био задржао код брата у Новом Саду. Слушао сам Салајку како проговара у бећарцу и био сам играч у једном, новосадском, клубу (УТК).
Пре тога, хтео сам да проведем неколико дана у Новом Саду, код брата. Лакомислен као што сам био, дошао сам у Нови Сад и остао само због једне лепе, младе жене, сестре тада
Био сам типична појава свог времена. Такав сам ушао не само у Матицу српску у Новом Саду, него и у хапс, кад ме је полиција, у Сегедину, ухапсила.
Откуд ту и ја, то би била дуга прича и не тиче се никога. Давно је мртав тај чувени музичар у Новом Саду, и тај чувени официр, а мртва је и она. Још само моје срце слушам како куца. Цор меум вигилат.
Те џепне мараме биле су, тада, у Новом Саду велика мода. Сем тога, понео сам био, из стана свога брата – који је, мобилисан, већ био отишао – и његов револвер.
Одатле сам пренет у болницу, у Вуковар. Поменути ађутант пука, мајор Таш, после рата, у Новом Саду, био је агент фабрике вагона „Ганц Данубиус“ из Пеште. Био се оженио удовицом једног србијанског генерала.
(Милош Дрндарски, у селу Плочица. Син професора Јовоновића, за кога ми се преудала стрина, у Новом Саду.) Кад би се припремало вагонирање маршбатаљона, саботажа би се појачала.
На Универзитету, један од мојих другова нашао је, у Новом Саду, издавача за један литерарни часопис, који је назвао Дан.
Каткад су резултати врло комични. На пример, мој случај при отварању изложбе Петра Добровића, у Новом Саду. Ја сам, за то отварање, био припремио велики говор о Петровој уметности, прочитао сам своје сочињеније Петру, у
Приликом своје посете Матици, чуо сам, међутим, да један господин у Новом Саду, јавно прети да ће ме, кишобраном, истући.
Сва та замршеност постаде један огроман мир и безгранична утеха. * После, у Новом Саду, у једној хотелској соби, направио сам од свега тога једну песму. Београд, 1920.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Два новца) слушао сам у Новом саду од једног просјака, пак сам је послије писао; 2. (Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године
Поповић; — у Манастиру Ходошу Бодрогу: Самуило Брашованов, јеромонах; — у Неузини: Младен Телечки, свећеник; — у Н. Саду: Александар Гавриловић, професор, и А.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
овом купцу беседио, да човек обешта не само за свога најмлађега од седам синова плаћати ми, но савише у својем дому у саду и у граду, док сам год у Хију, квартир и трапезу давати.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И Вучић је у Београду, 16. маја, на дан када су у Новом Саду сахрањивали Љубицу, приредио величанствену забаву, у Топчидеру, за младе војнике.
открили и ову занимљиву појединост: да преписка која је вођена између кнеза Милоша у Бечу и Кнегиње Љубице у Новом Саду открива нову, велику нежност у њиховим односима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сумња коју ми је узгред и врло опрезно наговестио онога дана кад смо се, после ослобођења, први пут срели у Новом Саду. Али ко је тај нитков што се усудио оклеветати једну жену као што је моја снајка? Од онда се, истина, нисмо видели.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ је Абу- здраво скроман, то већ многи знаду У Новоме Саду, — Он не мари за свечаност, за пошту, параду. Кад осване Свет’ Илија, он у Руму шмукне, Тога ради многа ода мора да
џина Нег’ што је лавина Хладан си, снеже, хладан зацело, Ал’ ти си ипак топло одело Њивама нашим, млађаном саду, Тежачкој жуци, ратарском наду.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да видиш ово дете, друже! Чини ми се, нема лепше Баш у Бечу, царском граду, а камоли в Новом Саду. Лице, нами кажу, њено смертним да није рођено; Нису њени оци земни, — бити морају небесни.
Што ћу, тужан, Петровом у Граду, Гибралтару славно-мађарскоме, Што л’ у лепом искат Новом Саду, Љубе ради земском рају моме. Не гледа кад љуба мене моја.
” — Академик Никола Радојчић у расправи Захарије Орфелин као историчар, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, 1933, ВИ, 253—80, а в. нарочито стр.
1814” у песмарици војвођанских ђака, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, Х, 1937, 459). Иако је све ово несумњиво овако, па иако данас можда и не бисмо баш тако лако могли замислити певача
Орфелиновој песми ја сам написао посебан чланак: Око једне песме Орфелинове, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, И, Нови Сад 1956, 174—92. Ка свему што сам онде рекао додајем сада и следеће.
Овде се песма прештампава из књижице: Стихи о воспоминанији смерти ко утјешенију својего пријатеља: сочињени у Новом Саду у години 1766.
Раич архимандрит, биви тогда у Новом Саду учитељ, једному својему пријатељу ко утјешенију о смерти сочини. И к овим приложи му у њеколико рјечи на њега писмо,
Српска гимназија у Руми у XВИИИ веку и њени наставници, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, ИИИ, 1930, 115). И наслов књижице из 1814. год.
колико) поклада прође...). В. Стајић је, додуше са резервом (в. Јован Авакумовић, ГИД у Новом Саду 1937, Х, 339; Великокикиндски диштрикт, Нови Сад, 1950, 94), претпостављао да би ова песма могла можда бити и Јована
Његов живот и рад у српској и мађарској књижевности. Гласник Историјског друштва у Новом Саду ВИИИ, 1935, 233. МОТО НА СЕРПСКУ ПЕРВУ ПЈЕСНАРИЦУ (стр. 121).
Имао сам у рукама једно Објавленије предчисленија на Сочињенија пјеснословска Јоана Пачича, датирано у Новом Саду, 1. августа 1826, са потписом Павла Јосифа Шафарика.
или штампаном попису књига; по стилу судећи, пре ће бити да га је писао сам Пачић (он је у ово време живео у Новом Саду) а не Шафарик; овај га је вероватно само потписао.
Ћипико, Иво - Пауци
Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду. Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што се је прашила исто као и цеста с које
По винограду плива вода, к'о да је море. Иво засве загрне ногавице и уљегне. Јуре попође по саду и разгрташе вијовину на трсима. — Гледајте! — рече и подвири у израњене гроздове.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. ПОМЕНАК У тавно зеленом саду угодни хладак се шири, Санљиво жубори поток и ружа пријатно мири И плави поменак цвета.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
већи број часописа намењених деци школског узраста (Дечји пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у
Радио је као учитељ, калиграф, бакрописац, чиновник, секретар митрополије у Карловцима, Темишвару, Новом Саду. Покреће 1765. Славеносербски магазин, први часопис Јужних Словена.
у Бечу. Умро је у сиромаштву у Новом Саду. Лука Милованов Георгијевић (1784–1829), рођен је у Осату код Сребренице у Босни, а у раном детињству породица му се
Радичевићем и Ђ. Даничићем а студира сликарство и у Минхену. Живео у Кикинди, Новом Саду, као сеоски учитељ радио у Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у
у Новом Саду). Поповић је издавао збирке и антологије песама и прича за децу. Своје радове за децу (своје песме објавио је у збиркам
Јован Грчић Миленко (1846–1875), рођен у Черевићу, умро у Беочину. Похађао је гимназију у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, а студије медицине напустио је због болести.
Стеван В. Поповић у Новом Саду покренуо први илустровани поучно-забавни лист за децу – Радован 1877. Стеван В. Поповић: Радованов дар 1878.
Покренут први лист за омладину средњих школа Књижица у Нишу Покренут поучно-забавни лист Пчелица у Новом Саду Покренут лист Споменак у Панчеву 1894. Умро Војислав Илић Покренут лист Ласта у Београду 1895.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Теби је данас тешко, Стефане. Али немој да говориш против деце — све нас је мање и овде, и у Карловцима, и у Новом Саду, и у Вршцу: дошло време крају, па нешто прети... На први мразни дах ћемо свенути, цела ливада одједаред...
Религија има велику снагу, али у туђини наопаку снагу. Овде, у Новом Саду, у Вршцу, нити се понемчујемо, нити помађарујемо, него се посрбљујемо, а нисмо Словени!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду“.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Љубивоје Ршумовић СМЕШНА ПРАШУМА Бакуљи Лудом Индијанцу УТОРАК ВЕЧЕ МА ШТА МИ РЕЧЕ У Новом Саду свануло вече Ма шта ми рече Јужна Морава узводно тече Ма шта ми рече На сваком дрвету кликери звече Ма шта ми
у Сахари Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било