Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
paunice, Čuvala i’ l’jepa seka; Na seki je pregačica, Nit je tkata ni snovata, Ni u brdlo uvođena, Već od zlata sal’jevata.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Šest stotin i pedest dinara i trideset pet pare ja plati’, gospodine, globe sal za ovu godinu, za ništa, bre brate; za jedna moja poštena i česna spekulacija što gu eto vodim sa sreća i što sam
— pa ponekoga i počastiti. — Sad za men’ me se ne brini! — reče Đorđe i metnu levu ruku na grudi. — Za selo je sal pitanje, a ja sam kail. — E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje!
Kad ku krf nasedne na oči, a nemaše koga da zakolje, — znaeš što čini!? Petla, more, zakolje, sal’ da mu vidi malo krf; tol’ko što beše krvnik! I ja sam ta sorta!
— Fala, ćir Đorđe — veli mu Sreta — ti si moderan čovek. — Jesum, jesum! — Dakle na posao! — reče Sreta. — Sal’ učitelju, da ne koštaje mnogo pare sirotinju i narod! — savetuje ih Đorđe. — Neće, neće! — veli Sreta.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi seljak sa kotličetom. SELjAK (Stani, pokazujući kotliče): Stano, sal još jedno kotliče vino da ni daš! STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno.
STANA (i ne gleda ga.) SELjAK (navaljujući): Sal još jedno. I to od onoj što je još pokojni gazda pio. STANA (ne gledajući ga): Dosta vam je. Nema više.
Unećemo sav mumuruz; čak i onaj što će se noćas doneti s čifluk, i njeg, i njeg ćemo unesemo u ambarove. Sal ni ti još jedno kotliče daj. STANA (odsečno): Nema, i sada ste već pijani.
(Slugama): Ristaći, Kostaći, ustanajte bre i ložite vatra! (Sarošu): Sag, sag, pile moje. Sal lampa dok zapalam. Oh, srećo moja! Ispolaj na gospoda da mi te posla! (Otvori): Izvolevaj, dušice slatka.
Ta stoka neje za taj raćija. A ristijani, kad izlegnu na pazar, donesu odi svoj dom svoja raćija i leb, sal čanče fasuljot što zemat od meneme.
A ristijani, kad izlegnu na pazar, donesu odi svoj dom svoja raćija i leb, sal čanče fasuljot što zemat od meneme. Sal Cigani i prosjaci što u subotu dojdev ovdek da ispijev po koja, a na njim gi davam špirtulja. SAROŠ Dobro, idi natoči.
BEGOVI (bacaju Nazi kese i viču): Za nas igraj, Nazo! NAZA Jok, za vas ne, sal za Saroša! BEGOVI Aman, bre! NAZA (skuplja bakšiš, prilazi kradom kafedžiji i daje mu novac, tiho govoreći): Ovo
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Asanu): Asane bre, uz njuma li si jednako? I oca, i majku, i kudeljke i sve gazdinstvo ostavi, sal uz njuma da si! Ako, ako, bre Asane, veni, tuguj za njuma, jer od karasevdah pogolem boles nema.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!... — Ih! — viknu kalfa Kote i diže ruku da ga još jedared udari,
— odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer.
Smenio je on ili, kako tamo kažu, „surgunisao“ je tri paše. Pa nije trebalo ni da ide sam glavom tamo, — „Sal dór čukne u tèl u Stambul — i paša već beše!“ — govorahu često meštani hvaleći silu i moć čorbadži-Zamfira.
I čočeci i čengije turiše na kup sas njega u novine. Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje!
Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu... sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju... A iz oči gi, ete, toj čitam!...
?...“ A lepe, pa ubave što su — lelee, Jevdo, oči da si ne skineš sas nji’! Ja gi sal gledam, pa si seirim! A tuj pri men’ si sedi’ an’ma na Imer-agu, pa reče: „Vide li, Doke, što je, reče, ubavo ovoj
— A sag, idi si pa legni; prespij si malko, Doke... — Ete, toj Zone Čorbadžijsko da vidiš sal!... — veli joj Doka izlazeći.
— Ja ću si razberem kad će Adžijsko u amam, pa da si odemo ja i ti; a ja ću platim amam i za men’ i za teb’ — sal ono Zone Adžijsko da vidiš i ti da seiriš, pa... ako što nesi muško... GLAVA PETA Ona je upravo kao neka epizoda.
Koju iskaš, a men’ će bidne pravo... Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom. — Ta što ako su ubave! One li su sal ubave? Ima vreme!... — Mori, Mančo, pobrgo raboti!
More, ima si čovek golemu muku sas onoga njegovoga Mitku. Pričaše mi čovek sve... Sal što ne plače kol’ko mu žal dođe i teško! — E, e! Tuj mi se uvrte, — reče Jevda i pokaza čelo — ete, taj Mitka!...
Ete veće dve godine i poviše!... Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“. i stade da priča.
Ti si trgovac, ama ovoj će, reče, iskoči jevropejski trgovac, galanteris’...“ A ja si sal ćutim, — zbori si Petrakija — pa vikam: Može, istin’, da sam čovek pros’ pa se ne razbiram u sagašnje vreme; pa si