Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
• „Semiotika je središnja disciplina u proučavanju književnosti našeg doba“, napisali ste u uvodu knjige Elementi književne semiotike.
Čime je semiotika zadužila ovovekovnu nauku o književnosti? Posebno bih Vas zamolio da prokomentarišete prigovore koji se odnose na
Ne, nisam napisao da je semiotika središnja disciplina u proučavanju književnosti našega doba, nego da će semiotika zajedno sa strukturalizmom u jednom
Ne, nisam napisao da je semiotika središnja disciplina u proučavanju književnosti našega doba, nego da će semiotika zajedno sa strukturalizmom u jednom zamislivom pregledu književnih teorija HH veka verovatno dobiti središnje mesto.
Meni se, naime, čini da je semiotika isto toliko tvorevina kulture našeg veka koliko i, recimo psihoanaliza. To, uostalom, misle i sami semiotičari.
Sa ovakvim je delima saobrazna semiotička analiza, kao književno lice i teorijsko naličje. Opšta semiotika polazi od stava da je kultura sačinjena od znakovnih sistema. Ona služi za prenošenje obaveštenja.
matematizacija, koja je – kao i svako preterivanje – više štetila no što je koristila čisto književnoj semiotici. Semiotika ne ubija dušu književnog dela. Jer ta duša – ako ćemo pravo – izvire iz kulture i uvire u nju.
Semiotika ne ubija dušu književnog dela. Jer ta duša – ako ćemo pravo – izvire iz kulture i uvire u nju. A semiotika zapravo otvara put ka tako shvaćenom izvoru i uvoru.
Lingvistika, očigledno, ne može odgovoriti šta je književni tekst. Semiotika nas upućuje na kulturu, tek se u njoj razabira koji jezički tekstovi imaju ili mogu imati književnu ulogu.
Ovde se ne može dati puna analiza, nego je samo nagoveštavam. Ukazujem bar na jedan novi put kojim nas je semiotika povela ka rasvetljivanju prirode književnog teksta.
To što se književne teorije menjaju dosta brzo kao moda – strukturalizam, pa semiotika, zatim teorija dekonstrukcije, poststrukturalizam i postmodernizam – ne skida s dnevnog reda potrebu da se sačini