Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
• „Семиотика је средишња дисциплина у проучавању књижевности нашег доба“, написали сте у уводу књиге Елементи књижевне семиотике.
Чиме је семиотика задужила ововековну науку о књижевности? Посебно бих Вас замолио да прокоментаришете приговоре који се односе на
Не, нисам написао да је семиотика средишња дисциплина у проучавању књижевности нашега доба, него да ће семиотика заједно са структурализмом у једном
Не, нисам написао да је семиотика средишња дисциплина у проучавању књижевности нашега доба, него да ће семиотика заједно са структурализмом у једном замисливом прегледу књижевних теорија ХХ века вероватно добити средишње место.
Мени се, наиме, чини да је семиотика исто толико творевина културе нашег века колико и, рецимо психоанализа. То, уосталом, мисле и сами семиотичари.
Са оваквим је делима саобразна семиотичка анализа, као књижевно лице и теоријско наличје. Општа семиотика полази од става да је култура сачињена од знаковних система. Она служи за преношење обавештења.
математизација, која је – као и свако претеривање – више штетила но што је користила чисто књижевној семиотици. Семиотика не убија душу књижевног дела. Јер та душа – ако ћемо право – извире из културе и увире у њу.
Семиотика не убија душу књижевног дела. Јер та душа – ако ћемо право – извире из културе и увире у њу. А семиотика заправо отвара пут ка тако схваћеном извору и увору.
Лингвистика, очигледно, не може одговорити шта је књижевни текст. Семиотика нас упућује на културу, тек се у њој разабира који језички текстови имају или могу имати књижевну улогу.
Овде се не може дати пуна анализа, него је само наговештавам. Указујем бар на један нови пут којим нас је семиотика повела ка расветљивању природе књижевног текста.
То што се књижевне теорије мењају доста брзо као мода – структурализам, па семиотика, затим теорија деконструкције, постструктурализам и постмодернизам – не скида с дневног реда потребу да се сачини