Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i na njen visok značaj za ljude, nije čudo što se ona čuva i magički osigurava, naročito pri setvi i žetvi. Početak setve smatrao se za praznik (v. članak Setva).
Kad se počnu sejati konoplje, u seme se metne jedno jaje, koje se po setvi zakopa u zemlju (ib., 262. Svakako, žrtva demonima plodnosti, upor. ‹SEZ, 14, 51; 262; 17, 16 id; ARW, 26, 184; Handw.
Kao dopuna onoga što je rečeno u »Rečniku« izdvajaju se (svakako starinska) vračanja o setvi i posle nje i zabrana upotrebe ujemnika i ureznika. U niškom srezu k.
bila bela, »seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje«; po završenoj setvi žena baci uvis praznu torbu — govoreći: »Da Bog dâ da kudelja bude ovako visoka!
Seme. Kasnije objavljena verovanja o s. i setvi većinom su ista kao u »Rečniku«, malo je drukčijih ili različitih, koja se mogu uzeti kao dopune.
P. je i lek od ujeda ose i psa (stavlja se »na ujedeno mesto«, GEM, 27, 493, Jadar). Zbog svega toga vrača se i pri setvi p.
Sočivo ili leća (ervum lenѕ). Pri setvi s. se ne stavlja na zemlju, a »da se rodi čisto, krupno, treba pre sejanja odneti u štalu i staviti u jasle da ga poduši
), o kolaču (u čl. Pšenica), o mitskom bilju (u čl. Vratič), o senovitim drvetima (u čl. (Vinova) loza), o setvi (u čl. Pšenica) i o tabuiranim biljkama (u čl. Brest), ali ti članci nedostaju.
99), i o litijama — za zapis (SEZ, 16, 153; 58, 215; GEM, 42, 434 id), i u doba oranja — za orača (SEZ, 86, 98), i o setvi — za sejača (GZM, n. s., 10, 132; 19, 205), itd.
Jedan deo te građe (uglavnom, o setvi) sadrže pojedini članci u Rečniku: o bundevi, konoplji, krastavcu, krompiru, kukuruzu, kupusu, lanu, pšenici, a
Za ostali, veći deo građe (ne samo o setvi nego i o drugim radovima) v. npr. SEZ, 16, 1910, 257—264 (Lužnica i Nišava); 19, 1914, 360—369 (Homolje); 32, 1925,