Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и на њен висок значај за људе, није чудо што се она чува и магички осигурава, нарочито при сетви и жетви. Почетак сетве сматрао се за празник (в. чланак Сетва).
Кад се почну сејати конопље, у семе се метне једно јаје, које се по сетви закопа у земљу (иб., 262. Свакако, жртва демонима плодности, упор. ‹СЕЗ, 14, 51; 262; 17, 16 ид; АРW, 26, 184; Хандw.
Као допуна онога што је речено у »Речнику« издвајају се (свакако старинска) врачања о сетви и после ње и забрана употребе ујемника и урезника. У нишком срезу к.
била бела, »семе се увек ставља у белу торбу, а у семе обарено јаје«; по завршеној сетви жена баци увис празну торбу — говорећи: »Да Бог дâ да кудеља буде овако висока!
Семе. Касније објављена веровања о с. и сетви већином су иста као у »Речнику«, мало је друкчијих или различитих, која се могу узети као допуне.
П. је и лек од уједа осе и пса (ставља се »на уједено место«, ГЕМ, 27, 493, Јадар). Због свега тога врача се и при сетви п.
Сочиво или лећа (ервум ленѕ). При сетви с. се не ставља на земљу, а »да се роди чисто, крупно, треба пре сејања однети у шталу и ставити у јасле да га подуши
), о колачу (у чл. Пшеница), о митском биљу (у чл. Вратич), о сеновитим дрветима (у чл. (Винова) лоза), о сетви (у чл. Пшеница) и о табуираним биљкама (у чл. Брест), али ти чланци недостају.
99), и о литијама — за запис (СЕЗ, 16, 153; 58, 215; ГЕМ, 42, 434 ид), и у доба орања — за орача (СЕЗ, 86, 98), и о сетви — за сејача (ГЗМ, н. с., 10, 132; 19, 205), итд.
Један део те грађе (углавном, о сетви) садрже поједини чланци у Речнику: о бундеви, конопљи, краставцу, кромпиру, кукурузу, купусу, лану, пшеници, а
За остали, већи део грађе (не само о сетви него и о другим радовима) в. нпр. СЕЗ, 16, 1910, 257—264 (Лужница и Нишава); 19, 1914, 360—369 (Хомоље); 32, 1925,