Ćosić, Dobrica - KORENI
Kao kandže“, rekao je Tola, s mukom savlađujući grč na licu i jauk. „Jaka sam!... Vidiš koliko sam jaka?“ siktala je čupajući mu kožu. Od njegovog ćutanja njena ruka klonu na seno. „Ih, ih!“ pa se zasmejala glasno, brzo, iz grla.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Leksa jednom pokuša malo stroga da bude, ali brat je odgurnu nekom strahovitom snagom, i dreknu glasom iz kojeg je siktala zloba. I onda opet utonu u ćutanje i nemicanje i nejelo. Melanholija Josifova pokaza se zatim na periodično stanje samo.