Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Као канџе“, рекао је Тола, с муком савлађујући грч на лицу и јаук. „Јака сам!... Видиш колико сам јака?“ сиктала је чупајући му кожу. Од његовог ћутања њена рука клону на сено. „Их, их!“ па се засмејала гласно, брзо, из грла.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лекса једном покуша мало строга да буде, али брат је одгурну неком страховитом снагом, и дрекну гласом из којег је сиктала злоба. И онда опет утону у ћутање и немицање и нејело. Меланхолија Јосифова показа се затим на периодично стање само.