Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
srpske pisce zbog slabog znanja maternjeg jezika, nedovoljne pismenosti, pa i zbog stilske neveštine, koja nadilazeći sintaksičku ravan preseže u opštu kompoziciju teksta.
godine Isidora Sekulić počinje tako što donekle dvosmisleno ističe najtipičniju Stankovićevu sintaksičku nepravilnost: „On, taj, tu Bora – izdašno sam ga opet čitala, pa mi način govora, lokalni ili lični, u ušima i pod
Navešćemo u celini jednu manju pesmu, čiji stihovi iz dveju strofa imaju iste odnose, uključujući i sintaksičku i semantičku ravan; dakle, imaju isti strukturni obrazac: (1a) šta su htele te reči bez težine (2a) bez
To i jeste sintaksička sinkopa. Ona unosi asimetriju u sintaksičku simetriju; u stvari, trebalo bi reći da je ona proizvod onog ogledalskog obrtanja o kome smo već govorili.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
49 On je najmanje vezan za fonološku, malo i za morfološku, a najviše za sintaksičku ravan: u njemu je, s jedne strane, sintaksa prilagođavana potrebama jedne moderne književnosti, postala je složenija,
dva vida govora, pa se stoga i može realizovati kao postupak koji očigledno pojačava, a ne kvari, Stankovićevu osobitu sintaksičku stilizaciju.
pa time i na sklop rečenice kada se zamišlja kao individualni iskaz: na njenu unutarnju segmentaciju, na red reči, na sintaksičku koherentnost, itd.
Suprotno je u neupravnome govoru, koji postiže veću sintaksičku, zapravo logičko-gramatičku koherentnost, ali na račun gubitka većine ovde pomenutih činilaca.
u stihologiji malo ispitane pojave: ključna ritmotvorna uloga prenesena je sa sloga, akcenatske celine i reči na višu, sintaksičku ravan.
Pri čitanju Seoba oni se gotovo izjedno osećaju kao aktivni. Crnjanski je sintaksičku intonaciju aktivirao uz pomoć ujednačenoga, stalnog a istovrsnog raščlanjavanja: u rečenici se, sve do monotonije,
Nema sumnje da, već u načelu, osamostaljivanje delova slabi celinu: ona gubi čisto sintaksičku, a s njom i logičku čvrstinu. S te strane rečenica Miloša Crnjanskog ima labavu strukturu.
što se Jovan Dučić, koji je u svojoj besprekorno skladnoj putopisnoj prozi znatno unapredio i na viši stepen digao sintaksičku veštinu kod nas, ogorčeno suprotstavio 20-ih godina potpuno suprotnome razvoju koji je tih godina bio uzeo maha.