Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
On se je najbolje očuvao u planinskim župama Sredskoj i Siriniću. Migracijama se ovaj dijalekat, unekoliko izmenjen, rasprostro po Župi (kruševačkoj), Temniću, Levču i Resavi u Srbiji
Među najlepše delove ove nošnje spada prevez sa kapom, koji još nose žene u Siriniću i u Sredskoj, a ranije se nosio i u Drsniku, u Kijevu i u Loćanima u Metohiji.
Ali je među njima uvek bilo i borbenih ljudi, naročito u Sredskoj i u Siriniću, a još više u Podgoru i Prekoruplju u Metohiji.
Obrađeni su i podovi po visini, dokle se zbog klime može obrađivati. U Siriniću su ravni prostranije, naročito na dvema šljunkovitim terasama i na planinama ispod Gotovuše.
Prodirali su i odvodili stoku i iz najjačih sela, kao npr. iz Gornjeg Sela u Sredskoj i iz Štrbaca u Siriniću. Silazili su i do samih sela. Usled svega toga stočarstvo je moralo biti ograničeno na blizinu selâ.
Širenje islama je zahvatilo i u Sredskoj i u Siriniću donja sela, na ulazu u korutinu — što je prirodan geografski proces.
Kuće su im nakrivljene, krovovi nahereni, žene izdrpane. Takva su npr. Firaja i Brod u Siriniću i Rečane u Sredskoj. Ovde je proces arbanašenja išao sporo, vekovima, i nije daleko odmakao.