Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Konji su jurili. Ali pred konakom, u Crnuću, sve je bilo još osunčano i tiho. Ljubica je prva sjahala i, bez reči, utrčala. Žurila je, kroz puste odaje, praznina u njoj bila je sve obuhvatnija a znala je šta će ugledati.