Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Коњи су јурили. Али пред конаком, у Црнућу, све је било још осунчано и тихо. Љубица је прва сјахала и, без речи, утрчала. Журила је, кроз пусте одаје, празнина у њој била је све обухватнија а знала је шта ће угледати.