Dučić, Jovan - PESME
Oči su mi kao oči u nomada, Zvezda očajanja u kojim je sjala; I velika suza koja iz njih pada, Ne poznade nikad zemlju gde je pala.
porazan i leden, A ti ne postojiš nit si postojala; Rođena u mojoj tišini i čami, Na suncu mog srca ti si samo sjala: Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bio je to čovek viši glavom od Đurđa, malo krivonogi dugajlija, sa kosom koja se sjala kao potamnelo zlato. U nedoumici valjda, Pavle je bio skinuo, u vrućini, svoj oficirski, trorogi, šešir.
Nisu sve serbske kuće u Budimu bile kakva je bila Trandafilova. Nad Dunavom, međutim, još se sjala poslednja, srebrna, četvrt Meseca, preostala na nebu. Reka se u daljini pretvarala u svetao put u daljinu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Što s’ čudite mom divnom odelu. Ja ga nosim, al’ se ženit’ neću! 136. S večer’ sjala sjajna mjesečina, Obasjala zelenu livadu, Po njoj pasu dva gospodska konja, Čuvala ih dva gospodičića: Ban Stijeno i
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sutra, na sam Uskrs, kuća obasjana, suncem, nameštena i spremljena, izdizala se i sjala svojim starim poleglim krovom sa onim nekolikim već naerenim ali okrečenim dimnjacima i sa opranim | prozorima i
Pandurović, Sima - PESME
I onda, kad je još zanosno sjala Mladost i ljubav, i polet, i snaga, Na moju radost, zadovoljstva draga Neka je čudna senka uvek pala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na svim vratima bila su debela mliječna stakla; ona na desnoj, sunčanoj strani sjala su u žaru, oživljena žutilom sunca koje je nadiralo i čisto previralo preko okvira, a u brušenim rubovima lomile su se
Petković, Vladislav Dis - PESME
Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala, Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla,
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
U njegovu burnu misô Ti si sjala lekovito. Šta je pesnik kad napisô, To je prvo tebi čitô. Njegova je mnoga suza Na tihe ti grudi pala, I tad’ mu
Miljković, Branko - PESME
Kuda da odem posle ovog sna. DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je lobanja niz crne grebene. U mračne dubine nosi li to što sam čuo.
Jakšić, Đura - PESME
Na čelu se bledom, gde je kruna sjala, Svetiteljska svetlost divno zablistala... Tihim hodom prođe kroz dvoranu staru, Pokloni se triput svetome oltaru,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Dalmaciji je »jedan čoek« video noću jednu divlju k. »svu okićenu vešticama, da se sva sjala«: on učini krst i opali iz puške; veštice se razbegnu, ali je ovome posle kratkog vremena umro sin (ZNŽOJS, 22, 310).
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zar tu nije trebalo malo više nereda, malo nemirnija frizura, malo neuređenih vlasi, međ' kojima bi, recimo, u ušima sjala dva briljantna butona? Zar ne, zar ne bi to glavu činilo interesantnijom?