Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Очи су ми као очи у номада, Звезда очајања у којим је сјала; И велика суза која из њих пада, Не познаде никад земљу где је пала.
поразан и леден, А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то човек виши главом од Ђурђа, мало кривоноги дугајлија, са косом која се сјала као потамнело злато. У недоумици ваљда, Павле је био скинуо, у врућини, свој официрски, тророги, шешир.
Нису све сербске куће у Будиму биле каква је била Трандафилова. Над Дунавом, међутим, још се сјала последња, сребрна, четврт Месеца, преостала на небу. Река се у даљини претварала у светао пут у даљину.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Што с’ чудите мом дивном оделу. Ја га носим, ал’ се женит’ нећу! 136. С вечер’ сјала сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска коња, Чувала их два господичића: Бан Стијено и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сутра, на сам Ускрс, кућа обасјана, сунцем, намештена и спремљена, издизала се и сјала својим старим полеглим кровом са оним неколиким већ наереним али окреченим димњацима и са опраним | прозорима и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И онда, кад је још заносно сјала Младост и љубав, и полет, и снага, На моју радост, задовољства драга Нека је чудна сенка увек пала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На свим вратима била су дебела млијечна стакла; она на десној, сунчаној страни сјала су у жару, оживљена жутилом сунца које је надирало и чисто превирало преко оквира, а у брушеним рубовима ломиле су се
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо где ти је с илузија будућност, срећа сјала, Где си заносно гледала снове што их нада плела, Где ничег не нађе сем бол и сећање да си пала, Тамо си понова дошла,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
У његову бурну мисô Ти си сјала лековито. Шта је песник кад написô, То је прво теби читô. Његова је многа суза На тихе ти груди пала, И тад’ му
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Куда да одем после овог сна. ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају. Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На челу се бледом, где је круна сјала, Светитељска светлост дивно заблистала... Тихим ходом прође кроз дворану стару, Поклони се трипут светоме олтару,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к. »сву окићену вештицама, да се сва сјала«: он учини крст и опали из пушке; вештице се разбегну, али је овоме после кратког времена умро син (ЗНЖОЈС, 22, 310).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Зар ту није требало мало више нереда, мало немирнија фризура, мало неуређених власи, међ' којима би, рецимо, у ушима сјала два бриљантна бутона? Зар не, зар не би то главу чинило интересантнијом?