Obradović, Dositej - BASNE
i proče ptice 238 BASNE ISTINA I PRELEST PUT U JEDAN DAN Ezopove i pročih raznih basnotvorcev s različnih jezika na slaveno-serpski jezik prevedene basne EZOPOVE i pročihъ raznihъ BASNOTVORCEVЪ, SЪ RAZLIČNI EZIKЪ NA SLAVENOSERBSKI
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Grđić Bjelokosić, L., Iz naroda i o narodu, Prosveta, Beograd 1986. Grim, J., „Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica (1814)“, u: S. Koljević, Ka poetici narodnog pesništva, Prosveta, Beograd 1982. Grim, J.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Vida Došena Aždáя sedmóglava, sirъčь: ωpisanïe sedmi grъhovь smertnыωhъ, i to »prečiščeno« »sъ dalmatinskagω яzыka na Slaveno-Serbskій«, — kao što je Ivan Ambrozović, 1808, u Pešti izdao »ilirski« »prevod« Pričta Jovana Muškatirovića.
Prelaženje Kurcbekove štamparije u srpske ruke pozdravljeno je kao jedan nacionalni uspeh i Novakovićeva »Slaveno-serbska, valahijska i vostočnih jazikov tipografija« naišla je na dobar odziv.
izišla u Mlecima pod imenom Kratkoe vvedenіe vъ ïstorïю proishoždenïя slaveno-serbskago naroda, bыvšihъ vъ ωnomъ vladъtelevъ, Carevъ, Despotovъ, ili vladъtelьnыhъ Knяzevъ Serbskihъ, do vremene
* Značajan posao Zaharije Orfelina jeste Slaveno-serbskій magazinъ to estъ: sobranіe raznыhъ sočinenій i prevodovъ, kъ polьzъ, i uveselenïю služaщihъ. 1768.
tako zapuštenog i zaostalog naroda kao što je srpski, koji je inače »po prirodi najsposobnjejši k svakim naukam«. Slaveno-serbskій magazinъ biće u tim idejama opštekorisne nauke i opštenarodne prosvete.
»S gorućim i punim ljubavi srcem« govori on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i prosveta dođu među Srbe, »izabranije nacije« neće biti.
Pavle Solarić ga je nazivao »serbskim Sokratom« i »črezvičajnim Serbinom«; »preslavni pervoprosvetitelj slaveno-serbskago roda našega«, veli Gligorije Trlajić; »srebrovlasi mili Obradović«, piše Lukijan Mušicki; »veliki Dositej«,
1801—1803, u tri dela, izišla je u Budimu njegova Fνsika, »prostim jezikom spisana za rod slaveno-serbski«, koja je naišla na veliki odziv u srpskom čitalačkom svetu.
Vujić je u dva maha opisivao svoj život, u jednoj knjizi na nemačkom (Budim, 1826) i na srpskom (Ioakіma Vuiča, slaveno-serbskago spisatelя, Životoopisanie i črezvičaйna njѣgova priklюčeniя, Karlovac, 1833) — knjiga fantastična, puna
Tako je u julu 1814. izišla Mala prostonarodnьa slaveno-serbska pєsnarica, prva knjiga Vuka Karadžića. Ona sadrži 100 lirskih, »ženskih«, i 8 epskih, »muških« pesama.
« On ju je napisao po vernom ugledu na slaveno-serbsku gramatiku Avrama Mrazovića iz XVIII veka, koja je opet bila napisana prema ruskim gramatikama XVII veka.
Pavle Kenđelac je sa puno preziranja govorio o tom »slaveno-serbo-nemecko-mađaro-tursko-ciganskom« jeziku. Milovan Vidaković se bunio protiv pisanja »onako kao što naše bake
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Aleksa: Vi šalu provodite. MARKO: Bože sačuvaj; nego bi rad znati kakvim to jezikom govorite. Aleksa: Ovo je jezik slaveno-serbski; to jest serbski, no po pravilama uglađen, kojim su se najveći duhovi, kao Stojković, Vidaković, Vujić i proči
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
rekao je o njoj n Pavle Solarić, jer je tako i beleži u svome delu Pominak knjižeski, Mleci 1810, u odeljku Katalog knig slaveno-serpskih, 83; tako ju je zabeležio i Šafarik u svojoj Geѕchіte der ѕerbіѕchen Lіteratur, Prag 1865, 380, dodavši
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Umro Dositej Obradović 1814. Vuk St. Karadžić: Mala prostonarodna slaveno-serbska pesnarica Stefan Živković: Priključenija Telemaka, sina Uliseva (prevod Fenelonovog djela s francuskog