Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и проче птице 238 БАСНЕ ИСТИНА И ПРЕЛЕСТ ПУТ У ЈЕДАН ДАН Езопове и прочих разних баснотворцев с различних језика на славено-серпски језик преведене басне ЕЗОПОВЕ и прочихъ разнихъ БАСНОТВОРЦЕВЪ, СЪ РАЗЛИЧНИ ЕЗИКЪ НА СЛАВЕНОСЕРБСКИ
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1986. Грим, Ј., „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица (1814)“, у: С. Кољевић, Ка поетици народног песништва, Просвета, Београд 1982. Грим, Ј.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми гръховь смертныωхъ, и то »пречишчено« »съ далматинскагω языка на Славено-Сербскій«, — као што је Иван Амброзовић, 1808, у Пешти издао »илирски« »превод« Причта Јована Мушкатировића.
Прелажење Курцбекове штампарије у српске руке поздрављено је као један национални успех и Новаковићева »Славено-сербска, валахијска и восточних јазиков типографија« наишла је на добар одзив.
изишла у Млецима под именом Краткое введеніе въ ïсторïю происхожденïя славено-сербскаго народа, бывшихъ въ ωномъ владътелевъ, Царевъ, Деспотовъ, или владътельныхъ Князевъ Сербскихъ, до времене
* Значајан посао Захарије Орфелина јесте Славено-сербскій магазинъ то естъ: собраніе разныхъ сочиненій и преводовъ, къ пользъ, и увеселенïю служащихъ. 1768.
тако запуштеног и заосталог народа као што је српски, који је иначе »по природи најспособњејши к сваким наукам«. Славено-сербскій магазинъ биће у тим идејама општекорисне науке и општенародне просвете.
»С горућим и пуним љубави срцем« говори он о »славној славено-србској нацији« и верује да када наука и просвета дођу међу Србе, »изабраније нације« неће бити.
Павле Соларић га је називао »сербским Сократом« и »чрезвичајним Сербином«; »преславни первопросветитељ славено-сербскаго рода нашега«, вели Глигорије Трлајић; »сребровласи мили Обрадовић«, пише Лукијан Мушицки; »велики Доситеј«,
1801—1803, у три дела, изишла је у Будиму његова Фνсика, »простим језиком списана за род славено-сербски«, која је наишла на велики одзив у српском читалачком свету.
Вујић је у два маха описивао свој живот, у једној књизи на немачком (Будим, 1826) и на српском (Иоакіма Вуича, славено-сербскаго списателя, Животоописание и чрезвичайна њѣгова приключения, Карловац, 1833) — књига фантастична, пуна
Тако је у јулу 1814. изишла Мала простонародньа славено-сербска пєснарица, прва књига Вука Караџића. Она садржи 100 лирских, »женских«, и 8 епских, »мушких« песама.
« Он ју је написао по верном угледу на славено-сербску граматику Аврама Мразовића из XВИИИ века, која је опет била написана према руским граматикама XВИИ века.
Павле Кенђелац је са пуно презирања говорио о том »славено-сербо-немецко-мађаро-турско-циганском« језику. Милован Видаковић се бунио против писања »онако као што наше баке
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Алекса: Ви шалу проводите. МАРКО: Боже сачувај; него би рад знати каквим то језиком говорите. Алекса: Ово је језик славено-сербски; то јест сербски, но по правилама углађен, којим су се највећи духови, као Стојковић, Видаковић, Вујић и прочи
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
рекао је о њој н Павле Соларић, јер је тако и бележи у своме делу Поминак књижески, Млеци 1810, у одељку Каталог книг славено-серпских, 83; тако ју је забележио и Шафарик у својој Геѕцхіте дер ѕербіѕцхен Літератур, Праг 1865, 380, додавши
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Умро Доситеј Обрадовић 1814. Вук Ст. Караџић: Мала простонародна славено-сербска песнарица Стефан Живковић: Прикљученија Телемака, сина Улисева (превод Фенелоновог дјела с француског