Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jednom sađaše Stanko sa Zekom pred kolebom. Oko njih beše čitav život, jer se šalilo i smejalo do mile volje. I Zeka je bio raspoložen. Samo Stanko beše već nekoliko dana oborio glavu. — Ama šta je tebi, pobratime?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On odlazi. Hteo je samo da izmoli pomilovanje za Teklu. Ne može, kaže, da zaboravi, kako se to devojče veselo smejalo. Pogrešio je što je njenom ocu, na večeru, došao. Roditelji, kao što su Božič i Božička, to ime ne zaslužuju.
Uzeo je bio uzde u svoje ruke, ustao, zaurlikao, pevao! Srce mu se, posle toliko tužnih godina, smejalo. Sneg se pred njim, kao ćilim, pružao, beskrajan, kao neko belo nebo, kuda se popeo, po kom se vozi nekud, u visinu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju nikada nisu ušli; trčalo stazom dete koje nikada nisu uspeli da imaju; smejalo se dvoje mladih kao što se oni nikada nisu smejali, a preko svega vejao je nežni zlatasti prah.
— Pa, i nećeš! budeš li sedeo i plakao, zaista nećeš! — Iz vode je iskakalo maleno jato riba, i smejalo mu se. Zatim se jedna riba izdvoji, dopliva do dečaka i reče: — Penji mi se na leđa!
— Sad više nisi reka. Zarobljenik si! — brdo se pobednički smejalo, a rukavac, snužden, sahnuo. S vremenom se od njega stvori lokva, izraste trska, a riblji narod pobeže pred silovitom
Krakov, Stanislav - KRILA
XV RASTANAK Penjali se strmim, neravnim ulicama ka gornjem gradu. Svuda se rumeno i žuto lišće platana smejalo nad njima. Na malim trgovima zviždukale su česmice, a šedrvani su pevali hučno, jednoliko.
Oboje se smejalo. Ženine su kose bile puštene i lude, a njena su usta bila razvratnija od trbuha. Bacali su sve sa sebe, spleli se sred
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Il', nju da uzmem, il' u bunar da skačem, onako mator. — Gos-Tošino društvo se na to slatko smejalo. Jasno je bilo svima da je kod njegove mlade Stanojle više vredela reč nego uzrečica, ali gos-Toši se tako ponekad
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i
Ono se smejalo slabostima kao i vrlinama, jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana. Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda.
Ono se smejalo uzvišenome kao i uniženome, jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda. Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti.
Ono se smejalo ludosti kao i mudrosti, jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti. Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde.
Ono se smejalo nepravdi kao i pravdi, jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde. Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude.
Ono se smejalo istini kao i zabludi, jer istina je često puta nepostojanija od zablude. Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje.
Ono se smejalo ljubavi kao i mržnji, jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje. Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.
Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad. Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.
Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne. Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina.
Ono se smejalo slobodi kao i tiraniji, jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina. Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granica, dok neznanje ih nema.
Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granica, dok neznanje ih nema. Ono se smejalo svemu, smejalo se svačemu, smejalo se, smejalo, smejalo...
Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granica, dok neznanje ih nema. Ono se smejalo svemu, smejalo se svačemu, smejalo se, smejalo, smejalo...
Šantić, Aleksa - PESME
25 Cvetala je lipa, slavuj klicô jasno, Smejalo se sunce radosno i vedro; Ti zagrli mene i poljubi strasno, I pritisnu čvrsto na plameno nedro.