Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Eto gnjuram se ja po bezdanu moje prošlosti pa me otud vulkan prljavštine i smrada zadahne i zaguši. Ni u sedamnaestoj godini nisam više bio čedan.
Tako mi sunca i meseca u srcu ove proklete žene, samo u njenom srcu i u njenoj kvarnoj krvi viju se oni, puni smrada, drvi, što su jedini mogli da upropaste i pojedu moju prošlost i Moju budućnost. Dakle osveta, užasna, krvava osveta.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Gdje koji u popret metnu kakav rog, jer kažu da vještica osobito bježi od smrada ovoga“, piše Vuk. U Bosni, na Poklade (uveče) stavlja se stari opanak u vatru i pri tom se veruje da će od ovog
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Nije, nego ne sme na prazan stomak! Ti glumci nikad nemaju para za hranu! GINA: Pobeže čovek od smrada tvoje rakištine! BLAGOJE: Ovo miriše kao ambrozija! GINA: I jeste mi ambrozija!
Pandurović, Sima - PESME
A sad? — Ništa! To je meta, to je konac našeg rada I napora, želja, truda — prazna skrinja puna smrada! Prazna skrinja Gde ne tinja Ni plamičak svesti više, Koja zjapi pomrčinom što shvatanja naša briše, Što i sama već
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” „Dobro, dobro,” kaže ala, „a ti me malo poišti. Tek devojka zaviri u glavu, stane pljuvati: „Pi! čudna smrada! ja te bogme ne mogu poiskati.” „Dobro, dobro!” opet kaže ala.
Devojka se opet okrene Turčinu, ali od smrada i gada nije mogla trpeti, nego se odmah okrene svinjarčetu koje je mirisalo na bosiljak, i tako ujutru nađu devojku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
strašne bolove u cevanicama i posle, kako mu vode nikad nisu davali i tako u onoj teskobi skapavao od žeđi, nesanice i smrada. — Sve, sve ću vam kazati — gušio se Svilar. — Sve? Zaista sve? Bravo! E tako, eto.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kada su bili kraj jezera, ne može se pristupiti od smrada: voda izbacila mrtvu aždahu, pa se usmrdila i ucrvala. Oni se začudiše, a sluga će: — Ne čudite se, tu sam aždahu ja
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ko si?” “Šta ćeš ovde, ko si, uzdanico smrada, Gomilo bakšiša i kolevko blata! Bog sakatih danas prestao da vlada Ovom zemljom plača i veselog rata!
Krakov, Stanislav - KRILA
Svuda je bilo mnogo muva i smrada zagnojenih rana. Mija je ležao odignut na naduvanom jastuku. Žuta mu se koža obesila o kosturu, lice mu je uraslo u
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Bpeli letnji dani, pa se mrtvi brzo raspadaju i trunu. Posle smrada prvi su vesnici bliskog razbojišta grdni rojevi krupnih muva zlatica. Zatim počnem nailaziti pojedine trupove.
Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20,
U glavi se muti, stomak se grčevito steže, povraćao bi od smrada, ti bi da bežiš, ali noga se ne miče, a iz tebe kao da te nešto zove zagrobnim šapatom: — Stoj, ne beži, malodušniče!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ne razumem se u cveću, od smrada Njegovog glava boli. — Ja ne namećem, — reče mi druga, — Biraj, pa koji se dopadne; žita bez kukolja nigdi.
Šantić, Aleksa - PESME
Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi. Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod gnojavijeh