Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ето гњурам се ја по бездану моје прошлости па ме отуд вулкан прљавштине и смрада задахне и загуши. Ни у седамнаестој години нисам више био чедан.
Тако ми сунца и месеца у срцу ове проклете жене, само у њеном срцу и у њеној кварној крви вију се они, пуни смрада, дрви, што су једини могли да упропасте и поједу моју прошлост и Моју будућност. Дакле освета, ужасна, крвава освета.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„Гдје који у попрет метну какав рог, јер кажу да вјештица особито бјежи од смрада овога“, пише Вук. У Босни, на Покладе (увече) ставља се стари опанак у ватру и при том се верује да ће од овог
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну! ГИНА: Побеже човек од смрада твоје ракиштине! БЛАГОЈЕ: Ово мирише као амброзија! ГИНА: И јесте ми амброзија!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А сад? — Ништа! То је мета, то је конац нашег рада И напора, жеља, труда — празна скриња пуна смрада! Празна скриња Где не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и сама већ
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” „Добро, добро,” каже ала, „а ти ме мало поишти. Тек девојка завири у главу, стане пљувати: „Пи! чудна смрада! ја те богме не могу поискати.” „Добро, добро!” опет каже ала.
Девојка се опет окрене Турчину, али од смрада и гада није могла трпети, него се одмах окрене свињарчету које је мирисало на босиљак, и тако ујутру нађу девојку
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
страшне болове у цеваницама и после, како му воде никад нису давали и тако у оној тескоби скапавао од жеђи, несанице и смрада. — Све, све ћу вам казати — гушио се Свилар. — Све? Заиста све? Браво! Е тако, ето.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када су били крај језера, не може се приступити од смрада: вода избацила мртву аждаху, па се усмрдила и уцрвала. Они се зачудише, а слуга ће: — Не чудите се, ту сам аждаху ја
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ко си?” “Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада, Гомило бакшиша и колевко блата! Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!
Краков, Станислав - КРИЛА
Свуда је било много мува и смрада загнојених рана. Мија је лежао одигнут на надуваном јастуку. Жута му се кожа обесила о костуру, лице му је урасло у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну. После смрада први су весници блиског разбојишта грдни ројеви крупних мува златица. Затим почнем наилазити поједине трупове.
Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20,
У глави се мути, стомак се грчевито стеже, повраћао би од смрада, ти би да бежиш, али нога се не миче, а из тебе као да те нешто зове загробним шапатом: — Стој, не бежи, малодушниче!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли. — Ја не намећем, — рече ми друга, — Бирај, па који се допадне; жита без кукоља нигди.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лешино гњила расцрвана срца, Са твога смрада траг богова смрди. Плодови твоји златни су кумири, Издајство мисли, тортуре, синџири, Губа и пород гнојавијех