Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci, pred smradom naših grehova i rana, Trojeručice, nek nam se otvori crkva na Tvojoj trećoj ruci sazidana!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zakopaj je gdi [h]oćeš, i predaj zemlju zemlji; zakopaj je samo duboko u zemlju da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne truje. Sokrata ti ukopati nećeš.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kasnije se njegova soba ispuni vlažnim kašljem, duvanskim dimom, smradom mokrih svinjskih opanaka, molbama za pozajmicu, i: „Dolazi li Vukašin?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mi smo u satrulim ponjavama, ugušeni smradom, vrućica nas ispija, bunilo nam brka misli. Smrt se ceri, tajnovita i okrutna, omamljiva kao dubok san.
Radio je to javno, naročito se trudeći da svi vide kako i koliko se on gnuša nad tim grčkim smradom i talogom. Naredio bi da se na kakvoj poljani okupi narod iz kraja u koji je tek upao, da napravi krug oko vatre, gde
Osim toga, kaže, tvoja bi mrcina suviše smrdela, podavio bi mi tim smradom ove čestite ljude. Nikanor Dobro ime manastira Vratimlje neće biti očišćeno ni za stotinu godina.
jajara, položara, svoju veštu nosinu, lovačku, tragalačku, na pravac kojim će taj miris prostrujati zajedno s konjskim smradom i smradom onog balavca. Evo ga vranac i ozareni balavi jahač na njemu, a evo ga i Dadara na tragu.
svoju veštu nosinu, lovačku, tragalačku, na pravac kojim će taj miris prostrujati zajedno s konjskim smradom i smradom onog balavca. Evo ga vranac i ozareni balavi jahač na njemu, a evo ga i Dadara na tragu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U svima vratima sale i prozorskim udubljenjima uzeli su mesta turski policajci. Vazduh se ispunio smradom i prolamao od divljačke vike. Malo po malo moglo se iz njene rike razabrati šta ta rulja hoće.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
čovek, u potrebi češanja, razvalio je sam na sebi užasnu ranu, uvlačio pesnicu, i kaljao se nedostojno i punio kuću smradom. U Julici se odjedared pojavi snažna žena i pošten čovek. Perčinova krv.
Šantić, Aleksa - PESME
I ja se, evo, tvojim smradom trujem, I svoj nos stiskam i na tebe pljujem, Rugobo gnusna bez časti i ljudi. 1908. O BORE STARI...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što dovede k nama Radojicu? Jer ga sinoć objesio nisi, već se kod nas noćas prestavio, hoće li nas pomoriti smradom?“ Otvoriše na tavnici vrata, iznesoše pred tavnicu Rada; onda veli aga Bećir-aga: „Nos’te, sužnji, te ga zakopajte“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
je za njih Hristos izrekao da su nalični obeljenomu groblju, a iznutra su napunjeni s mrtvim kostima s svakim smradom. Zato i sav iznutra strepim.