Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Док се затварају све капије, сви капци, пред смрадом наших грехова и рана, Тројеручице, нек нам се отвори црква на Твојој трећој руци сазидана!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Закопај је гди [х]оћеш, и предај земљу земљи; закопај је само дубоко у земљу да тамо иструне и да воздух смрадом својим не трује. Сократа ти укопати нећеш.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Касније се његова соба испуни влажним кашљем, дуванским димом, смрадом мокрих свињских опанака, молбама за позајмицу, и: „Долази ли Вукашин?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ми смо у сатрулим поњавама, угушени смрадом, врућица нас испија, бунило нам брка мисли. Смрт се цери, тајновита и окрутна, омамљива као дубок сан.
Радио је то јавно, нарочито се трудећи да сви виде како и колико се он гнуша над тим грчким смрадом и талогом. Наредио би да се на каквој пољани окупи народ из краја у који је тек упао, да направи круг око ватре, где
Осим тога, каже, твоја би мрцина сувише смрдела, подавио би ми тим смрадом ове честите људе. Никанор Добро име манастира Вратимље неће бити очишћено ни за стотину година.
јајара, положара, своју вешту носину, ловачку, трагалачку, на правац којим ће тај мирис прострујати заједно с коњским смрадом и смрадом оног балавца. Ево га вранац и озарени балави јахач на њему, а ево га и Дадара на трагу.
своју вешту носину, ловачку, трагалачку, на правац којим ће тај мирис прострујати заједно с коњским смрадом и смрадом оног балавца. Ево га вранац и озарени балави јахач на њему, а ево га и Дадара на трагу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У свима вратима сале и прозорским удубљењима узели су места турски полицајци. Ваздух се испунио смрадом и проламао од дивљачке вике. Мало по мало могло се из њене рике разабрати шта та руља хоће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
човек, у потреби чешања, развалио је сам на себи ужасну рану, увлачио песницу, и каљао се недостојно и пунио кућу смрадом. У Јулици се одједаред појави снажна жена и поштен човек. Перчинова крв.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И ја се, ево, твојим смрадом трујем, И свој нос стискам и на тебе пљујем, Ругобо гнусна без части и људи. 1908. О БОРЕ СТАРИ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?“ Отворише на тавници врата, изнесоше пред тавницу Рада; онда вели ага Бећир-ага: „Нос’те, сужњи, те га закопајте“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
је за њих Христос изрекао да су налични обељеному гробљу, а изнутра су напуњени с мртвим костима с сваким смрадом. Зато и сав изнутра стрепим.