Obradović, Dositej - BASNE
” Naravoučenije Lenost je smertni greh. Iz nje se rađaju mnoga zla; skudost, ubožestvo i nesreća iz nje proioshodi. Smrdi čovek u lenosti, život mu je isti na tegotu. Leži dokle ga rebra ne zabodu, i jedva čeka da mu dan prođe.
Svak sosud na ono zaudara šta se u njega sipa: ako je vešt blagovona, miriše; ako li zlovona, a on smrdi. Bolje je što ne znati nego naopako i zlo znati.
Moja je pamet sad bolja nego tvoja, jer ja volim onde živiti i onako kako je meni bolje. Vidiš li ti ovo blato što tebi smrdi i na koje se ti gadiš, ovo meni miriše kao miro i ružica, i što god iz njega jedem slađe mi je nego najizbranije vaše
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ja sam mislio... — poče Zavrzan ozbiljno. — Ne tiče se mene šta si ti mislio... Ti valjda misliš da meni smrdi barut, šta li?... — Oprosti, Devo!... Mislio sam tako!... Ali... — Neka ti je bogom prosto!...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I lepo sam, Boga mi, našao jedan takav stan za propadanje, pa mi i sad sve smrdi kad pomislim na onu debelu, znojavu ženturinu u fesu, što je posle nedelju dana ušla u moju postelju da vidi ,,šta radi
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
muž se, međutim, u Beču, vezao za jednog starog đenerala, koji se zove Montenuovo, a koji je drzak prema ženama i kome smrdi iz usta. Gospoža Montenuovo, međutim, još uvek je lepa. A velika protektrisa, njenog Božiča. Božič se na to ljutio.
U strahu da joj se, pri rastanku, muž, i švaler, ne potuku, gospoža je, dakle, njega uporedila sa onim zecom kod koga smrdi. Svratila dakle, u prolazu, zecu – da se kod njega nasladi.
Jedu neko meso koje im se ostavlja na vrata, kao da su stigli u neku pasju nedelju. A smrdi. Čini se od mačića. Pavle im reče da su pitomi zečevi. Bajevič ponovi: smrdi. Pavle ponovi da treba da se strpe.
A smrdi. Čini se od mačića. Pavle im reče da su pitomi zečevi. Bajevič ponovi: smrdi. Pavle ponovi da treba da se strpe. Neko mu doviknu da im presvlake treba.
Mirno je on saslušao kako će nju da udadu, za čoveka zjelo bogatoga, koji je stariji i od njenog oca, a kome grob smrdi iz usta. Ona će sad otići. Došla je da ga spase od nesreće, od tuča, nedostojnih oficira.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
da se smeju i kao i on imaju te okrugle male glave s ispupčenim usnama i izraz oko usana i nosa kao da im nešto večito smrdi. One su bliznake i imaju trinaest godina a Karanovo priča da će biti lepe.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nego je ohola moja gospođa, neće joj se gospodskoj nozi u logor, među kasape i glavoseče, u vojnoj bolnici smrdi, vidi se krv, vojska neokupana, obrazovanje na vrlo niskom nivou, higijena ravna nuli, istim nožem seku i nokte i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
NIKOLA: Ej, moj brate, moja je Maga dobra, to je istina; ali, pravo da ti kažem, smrdi joj trag, kud ide. MAKSIM: Bar joj nije do balova.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.) Gdi sam ja, gdi me je đavo dovukao? Pu! Kako smrdi! SRETA: Ti ne znaš gdi si? Deder, jesi li naviksovala čizme?
SULTANA: Molim te, samo to ne! SRETA: Ali to mora da bude. SULTANA: Ej, teško si ga meni! (Poljubi ga.) U, kako smrdi na duvan i rakiju! SRETA: E tako, sad smo se pomirili. SULTANA (pođe.) SRETA: Kuda ćeš? SULTANA: Da radim.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
priča sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi nekršću. PREKLANjA SE ULAK, CELIVA OPET VLADIKU U RUKU, MEĆE MU KNjIGU NA SKUT, I ODLAZI.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Žile se korijena drže. — Dok se starješina osvijesti, kući se zanesvijesti. — S glave riba smrdi. — Starije jutro od večera. — Teško glavi kad rep zapovjeda. — Ko za repom pođe, taj u trnje dođe.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Devojka sedne, ala joj metne glavu na krilo i počne da je poište, kad tamo, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. „Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko! već miriše kao smilj.
” Devojka sedne, ala joj metne glavu na krilo i počne da je poište, kad tamo, ali glava puna crvi, pa smrdi kao buba. „Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko! već miriše kao smilj.
„Smrdi li moja glava? devojko!” zapita je ala; a ona odgovori: „Ne smrdi, majko! već miriše kao smilj.” Sutradan rano polazeći ala devojci zapovedi da nahrani njenu živinu i da skuva večeru.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji! Taj vaš duvan smrdi, vire mi, kâ kuga, i štiplje za oči, te će tribati rastvoriti vrata i badžu pošto izađete! Ljudi božji, ala ste divlji!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Od svoje šesnaeste potuca se on po putevima, dalekim varošima, mehanama, gloži se oko svakog marjaša, duša mu na svinje smrdi. Krije dukate u nedrima, ljušti steničave i smrdljive mehanske minderluke od Palanke do Pešte, i strahuje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— O, ala ovo smrdi užasno! — reče poluglasno, pošto se napi vode iz krčaga. Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica opazi da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— nasmeja se župan. Lekar posluša i nakrene. Okuša, mljasne, premetne jezikom i izbaci. —Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
On mora imati i neko zanimanje?... ŽIVKA: Pa inače je kožarski trgovac. ČEDA: Uf, ala to nešto smrdi! ŽIVKA: Nego kao ti, što niti smrdiš niti mirišeš. Kako sreće da si ti kožarski trgovac.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Čeka se, čeka se — Ali Boga nema. Još nisu presmagli Zadasi iz groba, Kojim’ smrde strasti, Kojim’ smrdi mržnja, Kojim’ smrdi zloba. Boga nema, nema; Ja se u noć skrivam, Srce mi još bije. Je li... ili nije...
Još nisu presmagli Zadasi iz groba, Kojim’ smrde strasti, Kojim’ smrdi mržnja, Kojim’ smrdi zloba. Boga nema, nema; Ja se u noć skrivam, Srce mi još bije. Je li... ili nije... To ja valjda snivam.
Kroz nos me dere... Suzno je gledam, Al’ za to ipak Drugom je ne dam. VII „S glave riba smrdi“ Poslovica šiba — Jer s glave može smrdet I što nije riba. »Starmali« 1887. IZ KNjIGE PRAKTIČNE MUDROSTI (Po M.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Šta si se narogušila kao patak na kišu, je l’ to lepo, što činiš, je l’ to pametno? FEMA (Sari): Jelte da smrdi ovaj? SARA (metne maramu na nos): Vrlo. Ko vam je to? FEMA: Moga brata kočijaš.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pa kako sve ovo užasno smrdi, kako užasno smrdi!... I neki duševni bol užasno te trza, duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko,
Pa kako sve ovo užasno smrdi, kako užasno smrdi!... I neki duševni bol užasno te trza, duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko, od ovih krvavih
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KATUNOVIĆ: Ubij me ti! Ta tebi, pašče, to i priliči, Da ranjenike sečeš, starce nemoćne, A ne junake — tu ti smrdi boj; S ubojnikom si babiji soj. (Posle male počivke zagrme nanovo puške.) STANIŠA: Šta je sad to? Zar su oživeli?
Bojić, Milutin - PESME
''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
), da tvor smrdi, da kukavica podmeće jaje, i mnoge druge korisne stvari. No taj njegov način ophođenja sa đacima imao je i drugi uticaj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali odmah ispljuva, mljaskajući ustima kao da se gadi. — Pih, slavu mu, smrdi na karbol... Ribari podsmešljivo gledaju vojnike, i čude se kako ne znaju šta je slast.
More da ste ih videli kad su jeli školjke... A onaj zejtin smrdi, da se ugušiš. Jedan još uzeo ljušturu školjke i srče ono smrdljivo ulje... Pih! i kapetan Vojko pljunu.
Šantić, Aleksa - PESME
Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi. Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod gnojavijeh grudi.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ko ti skine đurdiju — podaj mu i dolamu. Jedan duvar zida a drugi pak razmeće. Tojaga što zna, što li smrdi, što li miriše. Gde je, tu je. Da se od voćke dobre i plod lepo slatkovit poznaje.
Staro mimotiče k novom se svraćajući. Ne povoditi se ka šiba k svakome vetru holujastom... I ono malo lajno onako smrdi ka i golemo! I maečak kvasčić celo tekne testa može zakvasiti.
Vrlo laža cveta, ali roda ne iznosi. Nečist ko brka, njemu pod nosom ponapre smrdi. Drugom zlokobljenje, onom i zavrat pada.
Ako i jest vera jedna, ali krozaznanje svakom svoje. Po svojoj volji nevaljaloj hodi, te mu i trag zlim glasom smrdi. Nejma po smrti pokajanja. Nedaj svoje umlje za bezumlje.