Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Наравоученије Леност је смертни грех. Из ње се рађају многа зла; скудост, убожество и несрећа из ње проиосходи. Смрди човек у лености, живот му је исти на теготу. Лежи докле га ребра не забоду, и једва чека да му дан прође.
Свак сосуд на оно заудара шта се у њега сипа: ако је вешт благовона, мирише; ако ли зловона, а он смрди. Боље је што не знати него наопако и зло знати.
Моја је памет сад боља него твоја, јер ја волим онде живити и онако како је мени боље. Видиш ли ти ово блато што теби смрди и на које се ти гадиш, ово мени мирише као миро и ружица, и што год из њега једем слађе ми је него најизбраније ваше
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. — Не тиче се мене шта си ти мислио... Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... — Опрости, Дево!... Мислио сам тако!... Али... — Нека ти је богом просто!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И лепо сам, Бога ми, нашао један такав стан за пропадање, па ми и сад све смрди кад помислим на ону дебелу, знојаву жентурину у фесу, што је после недељу дана ушла у моју постељу да види ,,шта ради
Црњански, Милош - Сеобе 2
муж се, међутим, у Бечу, везао за једног старог ђенерала, који се зове Монтенуово, а који је дрзак према женама и коме смрди из уста. Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио.
У страху да јој се, при растанку, муж, и швалер, не потуку, госпожа је, дакле, њега упоредила са оним зецом код кога смрди. Свратила дакле, у пролазу, зецу – да се код њега наслади.
Једу неко месо које им се оставља на врата, као да су стигли у неку пасју недељу. А смрди. Чини се од мачића. Павле им рече да су питоми зечеви. Бајевич понови: смрди. Павле понови да треба да се стрпе.
А смрди. Чини се од мачића. Павле им рече да су питоми зечеви. Бајевич понови: смрди. Павле понови да треба да се стрпе. Неко му довикну да им пресвлаке треба.
Мирно је он саслушао како ће њу да удаду, за човека зјело богатога, који је старији и од њеног оца, а коме гроб смрди из уста. Она ће сад отићи. Дошла је да га спасе од несреће, од туча, недостојних официра.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
да се смеју и као и он имају те округле мале главе с испупченим уснама и израз око усана и носа као да им нешто вечито смрди. Оне су близнаке и имају тринаест година а Караново прича да ће бити лепе.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Него је охола моја госпођа, неће јој се господској нози у логор, међу касапе и главосече, у војној болници смрди, види се крв, војска неокупана, образовање на врло ниском нивоу, хигијена равна нули, истим ножем секу и нокте и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Еј, мој брате, моја је Мага добра, то је истина; али, право да ти кажем, смрди јој траг, куд иде. МАКСИМ: Бар јој није до балова.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Шта? (Погледи око себе.) Гди сам ја, гди ме је ђаво довукао? Пу! Како смрди! СРЕТА: Ти не знаш гди си? Дедер, јеси ли навиксовала чизме?
СУЛТАНА: Молим те, само то не! СРЕТА: Али то мора да буде. СУЛТАНА: Еј, тешко си га мени! (Пољуби га.) У, како смрди на дуван и ракију! СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили. СУЛТАНА (пође.) СРЕТА: Куда ћеш? СУЛТАНА: Да радим.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
прича све како је било, но немаше када оставити: разурају града Ободника и све турске куле и џамију, да наш пазар не смрди некршћу. ПРЕКЛАЊА СЕ УЛАК, ЦЕЛИВА ОПЕТ ВЛАДИКУ У РУКУ, МЕЋЕ МУ КЊИГУ НА СКУТ, И ОДЛАЗИ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Жиле се коријена држе. — Док се старјешина освијести, кући се занесвијести. — С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Девојка седне, ала јој метне главу на крило и почне да је поиште, кад тамо, али глава пуна црви, па смрди као буба. „Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко! већ мирише као смиљ.
” Девојка седне, ала јој метне главу на крило и почне да је поиште, кад тамо, али глава пуна црви, па смрди као буба. „Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко! већ мирише као смиљ.
„Смрди ли моја глава? девојко!” запита је ала; а она одговори: „Не смрди, мајко! већ мирише као смиљ.” Сутрадан рано полазећи ала девојци заповеди да нахрани њену живину и да скува вечеру.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама, гложи се око сваког марјаша, душа му на свиње смрди. Крије дукате у недрима, љушти стеничаве и смрдљиве механске миндерлуке од Паланке до Пеште, и страхује.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— О, ала ово смрди ужасно! — рече полугласно, пошто се напи воде из крчага. Погледавши на ону страну, где је био прозор, Ђурица опази да
Ћипико, Иво - Приповетке
— насмеја се жупан. Лекар послуша и накрене. Окуша, мљасне, преметне језиком и избаци. —Ово је отров. Смрди! — мрштећи се, пљуну. —Је вама, а њима је мана божја!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Он мора имати и неко занимање?... ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти, што нити смрдиш нити миришеш. Како среће да си ти кожарски трговац.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Чека се, чека се — Али Бога нема. Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди мржња, Којим’ смрди злоба. Бога нема, нема; Ја се у ноћ скривам, Срце ми још бије. Је ли... или није...
Још нису пресмагли Задаси из гроба, Којим’ смрде страсти, Којим’ смрди мржња, Којим’ смрди злоба. Бога нема, нема; Ја се у ноћ скривам, Срце ми још бије. Је ли... или није... То ја ваљда снивам.
Кроз нос ме дере... Сузно је гледам, Ал’ за то ипак Другом је не дам. ВИИ „С главе риба смрди“ Пословица шиба — Јер с главе може смрдет И што није риба. »Стармали« 1887. ИЗ КЊИГЕ ПРАКТИЧНЕ МУДРОСТИ (По М.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Шта си се нарогушила као патак на кишу, је л’ то лепо, што чиниш, је л’ то паметно? ФЕМА (Сари): Јелте да смрди овај? САРА (метне мараму на нос): Врло. Ко вам је то? ФЕМА: Мога брата кочијаш.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Па како све ово ужасно смрди, како ужасно смрди!... И неки душевни бол ужасно те трза, душа се грози и ужасава и ти би да бежиш, да бежиш далеко,
Па како све ово ужасно смрди, како ужасно смрди!... И неки душевни бол ужасно те трза, душа се грози и ужасава и ти би да бежиш, да бежиш далеко, од ових крвавих
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: Убиј ме ти! Та теби, пашче, то и приличи, Да рањенике сечеш, старце немоћне, А не јунаке — ту ти смрди бој; С убојником си бабији сој. (После мале почивке загрме наново пушке.) СТАНИША: Шта је сад то? Зар су оживели?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Доста! Гаси луче, спржи цвећа ките! Свежине ми дајте и свечаност мрака! Смрди крв и уље и свилене рите! Мира, вечна мира, без животна знака!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
), да твор смрди, да кукавица подмеће јаје, и многе друге корисне ствари. Но тај његов начин опхођења са ђацима имао је и други утицај
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али одмах испљува, мљаскајући устима као да се гади. — Пих, славу му, смрди на карбол... Рибари подсмешљиво гледају војнике, и чуде се како не знају шта је сласт.
Море да сте их видели кад су јели шкољке... А онај зејтин смрди, да се угушиш. Један још узео љуштуру шкољке и срче оно смрдљиво уље... Пих! и капетан Војко пљуну.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Лешино гњила расцрвана срца, Са твога смрада траг богова смрди. Плодови твоји златни су кумири, Издајство мисли, тортуре, синџири, Губа и пород гнојавијех груди.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ко ти скине ђурдију — подај му и доламу. Један дувар зида а други пак размеће. Тојага што зна, што ли смрди, што ли мирише. Где је, ту је. Да се од воћке добре и плод лепо слатковит познаје.
Старо мимотиче к новом се свраћајући. Не поводити се ка шиба к свакоме ветру холујастом... И оно мало лајно онако смрди ка и големо! И маечак квасчић цело текне теста може заквасити.
Врло лажа цвета, али рода не износи. Нечист ко брка, њему под носом понапре смрди. Другом злокобљење, оном и заврат пада.
Ако и јест вера једна, али крозазнање сваком своје. По својој вољи неваљалој ходи, те му и траг злим гласом смрди. Нејма по смрти покајања. Недај своје умље за безумље.