Jakšić, Đura - PROZA
Izjutra, oporavljenom snagom išla sam dalje; nije se ni smrklo, i ja sam stigla u Zemun. Tu u Zemunu beše malo življi svet, činjaše se kao da bolje živi nego kod nas u Banatu; videla
Već se i smrklo, a mesec je svojim blagim zracima obasjao pitoma brda i divotne doline bogatoga Levča i, kroz zagasito lišće gustih
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
POKUŠAJ BLAGOVESTI Kroz oblake, naslagane na oblake, kroz hladno kišno sivilo i mrak (kako se smrklo, tako je i zahladilo), kroz koju je nebesku ključaonicu onaj zakasneli sunčev zrak na onih nekoliko usamljenih kuća,
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Vodenica je baš pod jednom takom stenom, pripeta kao lastino gnezdo uz nju. Beše se već davno smrklo. Pomrčina kao testo. Vreme tiho. Kašto čak dole niže vodenice na brodu hukne voda jako. Nigde se ne čuje ni šta.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bože, poznaje se da je već jesen... dan kraća! Dok opereš sudove i pospremaš, a ono se već smrklo! A imam još sedam kuća da obiđem. Adije! — reče i poljubiše se i rastadoše. Gđa Gabriela udari u Kabaničarski sokak.
»Prođe leto«, rekla bi tek vredna domaćica, »okrać’o dan. Taman opereš sudove, a ono se već i smrklo; taman si ustao od ručka, ’ajde sedaj opet za večeru. Ne zna čovek kad mu prođe dan, a ono se tek smrkne!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jutros je bila tako sretna i vesela. Pošla je k njemu, sa željom tolikih poljubaca. Sad joj se smrklo! U njenoj kući očekuju je, sad, teški trenuci, i za nju dolaze mračni dani.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Da možda nije lud ili pijan? Hajde da ga čujemo. — Ehe-he, sad ti se smrklo, gospodine moj! — gunđa čiča okrećući se džaku, a na to se gospodin džak samo malo pomakne kao da nemarno sleže ramenima.
— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer
— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku
Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi. Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Odmah zatim ode. Tako, kad se beše smrklo, gospoža Dafina opet ostade sama. Obuzeo je beše užas od tog dosadnog, mokrog dana, od kojeg je, još nedavno, toliko
Sremac, Stevan - PROZA
Bilo je uveliko proleće, pri koncu maja meseca. Već se smrklo. Sto već postavljen još zavida, jer je gazda Radisav milovao zavida večerati i ranije leći. Čekaju samo sina.
— Nisam mogao da dođem. — A što nisi mogao da dođeš? Jesi l’ pogubio stoku, ja l’ ovce... pa ih tražio... pa se smrklo dok si ih pokupio? A? — Bole me noga. — A što te bole? Da te nije počem udario »šlog«? A, golube? — Nije.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dugo se otac i sin razgovarahu, te nijesu ni primjetili da se smrklo. Otac se prvi trže: — Ja zagalamio, a ne sjećam se da je dijete gladno. Daj ovamo viđelo i delaj spremi večeru!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok vaskrsenja zato se odričem svakog htenja i nadam se još
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Diže se najzad leno i mlitavo, mrmljajući neke psovke i pominjući svoj pseći život. Smrklo se mnogo ranije. Sedimo kaljavi pod onom šašom i mračno gledamo preda se.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Dugo je vremena prošlo tako. Smrklo se odavno. Vrata škripnuše. Gojko skoči. — Ehe, bratiću moj, kažem ja njoj: daćeš ti meni, Smiljka! Jok, veli ona.
Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba. Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke ponjave na leđima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nebo nas olovno pokriva, kao grdno, nečujno zvono, što, ipak, kao da užasno zvoni. Vratio sam se, kad se smrklo. Jurili smo u zaliv i gledali kako, dugim konopima, izvlače lađe, kroz vode, plitke kao bare, duboko na kopno.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— More, kako svanulo, budalo, kad mi se smrklo još jače misleći u krevetu. Je si l’ budan? — Kako da nijesam! A šta, tebe valjda probudile stenice?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
RAZIĐOŠE SE DOMA SVIKOLICI; SAMO NEKOLIKA GLAVARA OSTADOŠE NA CETINjE DA PRITVRDE SVOJ DOGOVOR. SMRKLO SE; SJEDE GLAVARI OKOLO OGNjA. IZLAZI MJESEC KRVAV, I BI VELIKI POTRES.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Nebo se razvedri a snijeg se sleže. Za mutljavim danom nastade čista noć. Vazduh utoli, baš kao da se smrklo među višnjom cibrinom i ljutom cičom što mu se potkupila.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pored svega toga kukavac se ne požali, nego se otimao bolesti i posrćući hodio. Ali jednog večera, smrklo se uvelike, a Čmanjak ne javi stoku kući. Tada otac otide da ga traži i nađe ga nesvjesna.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žali sebe tako potpuno da ne ume ni da plače; večeras mora da ostvari svoju odluku. Kad se smrklo, siđe s tavana, nigde lampe, samo se kuknjava čuje, uđe u kuhinju, Simka se nakašlja.
Čim se smrklo, ponovo su ga one grudvice mržnje u očima vitke devojčice dovukle u kratku ulicu sa starim lipama i kućom sa šarenim
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato imadoše tema za razgovor u izobilju. Kada stigoše do dvadesete, već se smrklo. Vazduh beše potpuno miran, more bez talasa; na njegovoj glatkoj površini ogledalo se zvezdano nebo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci, beše tamno kao i u njegovoj apsani. »Smrklo se, mora biti« — reče u sebi i stade da sluša prolazi li narod ulicom.
Pilo se i veselilo svako veče... Smrklo se. Đurica se provlači pored sniskih krovinjara, zavejanih snegom; grči se pod natiscima hladna vetra, koji skida s
Podiže glavu. Na jednoj postelji spava Mitar, na drugoj pandur. Za stolom sedi i drema Dobrosav... Noć!... »Već se smrklo !... Kad pre... i kako je to moglo biti?... Ko zna koje je doba... Možda skoro da svane?... Pa onda...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Petar je tu sedeo sve do mraka, pa kad se već smrklo, on nije imao kuda, nego ostane tu i da prenoći. Kad je ujutru svanulo, uđe u baštu jedna vrlo lepa devojka i počne da
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Te noći Ivu Poliću ostaće urezane u mozgu celoga veka. Dok bi smrklo, on bi, sanjajući i maštajući, švrljao oko stambulskih džamija.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
sva prestravljena, mlađe žene obeščašćene i to od onih koji su pukove vodili kao putovođi a govorili našim jezikom. Smrklo se popu, pa pognao opet k crkvi, latio pušku i sa ovom dvojicom pojurio onako u neznan za tom vojskom.
Krakov, Stanislav - KRILA
Grane svijene pod belim teretom uzdisale su. Sneg je cvilio pod koracima. Već se bilo smrklo kada se došljak poljubio sa debelim komandirom komore Mardžukićem, koji ga je još vlažnih usana pitao šta se govori o
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
“ „Vuci!...“ „Prioni bolje!...“ A jednako dodaje „Sad, Rade, sad!...“ Radak loži vatru. RADAK: Smrklo se već, I studen vetar tamo s planine Podmuklo huji, kô haramija Što se prikrada dvoru nečijem, Zastajkujući dahom
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
KAPETAN: Ćut'! (Anđi). Skloni mi ispred očiju i jedno i drugo, skloni mi ih, molim te, jer mi se smrklo. ANĐA (uhvati Đoku i Maricu i odvede ih u svoju sobu).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pred veče iščekuje kovača da, prama pogodbi, novac donese, ali kovača ne bi. A već se podobro bijaše smrklo kad u kuću bane Maša. Tek što pozdravi, zovnu Božicu na stranu i iz njedara izvadi složeni đerdan, Radin zalog Marku.
— Fala bogu! — uzdahne stara, a djevojka učini se kao da nije ni čula. Dobro se smrklo kad su težaci došli na večeru.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
„Tvoj Dragoslav“. Ah, obradovao sam se. Pošto se bilo smrklo, zatvorio sam prorez gde je bio smešten durbin i upalio baterijski fenjer.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
NOĆ Da se paštimo, dokle nam sunce nije zašlo, Dokle nam nije smrklo I životna vrata nisu se zatvorila. Jerno noću ništa se ne može poslovati, Razilazi se trgovina, zatvaraju se šatre.
Dotle se sećaj svega toga dokle ti se u nevreme smrklo nije, i zagnje ti sve širom: nebesno videlo, Sunce, Mesec i viđene zvezde, i vrate se oblaci prazni za kišom!