Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Изјутра, опорављеном снагом ишла сам даље; није се ни смркло, и ја сам стигла у Земун. Ту у Земуну беше мало живљи свет, чињаше се као да боље живи него код нас у Банату; видела
Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПОКУШАЈ БЛАГОВЕСТИ Кроз облаке, наслагане на облаке, кроз хладно кишно сивило и мрак (како се смркло, тако је и захладило), кроз коју је небеску кључаоницу онај закаснели сунчев зрак на оних неколико усамљених кућа,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Воденица је баш под једном таком стеном, припета као ластино гнездо уз њу. Беше се већ давно смркло. Помрчина као тесто. Време тихо. Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћа! Док опереш судове и поспремаш, а оно се већ смркло! А имам још седам кућа да обиђем. Адије! — рече и пољубише се и растадоше. Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак.
»Прође лето«, рекла би тек вредна домаћица, »окраћ’о дан. Таман опереш судове, а оно се већ и смркло; таман си устао од ручка, ’ајде седај опет за вечеру. Не зна човек кад му прође дан, а оно се тек смркне!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Јутрос је била тако сретна и весела. Пошла је к њему, са жељом толиких пољубаца. Сад јој се смркло! У њеној кући очекују је, сад, тешки тренуци, и за њу долазе мрачни дани.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Да можда није луд или пијан? Хајде да га чујемо. — Ехе-хе, сад ти се смркло, господине мој! — гунђа чича окрећући се џаку, а на то се господин џак само мало помакне као да немарно слеже раменима.
— Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер
— Па шта ја ту могу — смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку
Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: — Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види. Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Одмах затим оде. Тако, кад се беше смркло, госпожа Дафина опет остаде сама. Обузео је беше ужас од тог досадног, мокрог дана, од којег је, још недавно, толико
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Било је увелико пролеће, при концу маја месеца. Већ се смркло. Сто већ постављен још завида, јер је газда Радисав миловао завида вечерати и раније лећи. Чекају само сина.
— Нисам могао да дођем. — А што ниси могао да дођеш? Јеси л’ погубио стоку, ја л’ овце... па их тражио... па се смркло док си их покупио? А? — Боле ме нога. — А што те боле? Да те није почем ударио »шлог«? А, голубе? — Није.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дуго се отац и син разговараху, те нијесу ни примјетили да се смркло. Отац се први трже: — Ја загаламио, а не сјећам се да је дијете гладно. Дај овамо виђело и делај спреми вечеру!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем сваког хтења и надам се још
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Диже се најзад лено и млитаво, мрмљајући неке псовке и помињући свој псећи живот. Смркло се много раније. Седимо каљави под оном шашом и мрачно гледамо преда се.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дуго је времена прошло тако. Смркло се одавно. Врата шкрипнуше. Гојко скочи. — Ехе, братићу мој, кажем ја њој: даћеш ти мени, Смиљка! Јок, вели она.
Нису имали ни своје куће. Прво сећање из живота јој јесте сеоба. Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке поњаве на леђима.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Небо нас оловно покрива, као грдно, нечујно звоно, што, ипак, као да ужасно звони. Вратио сам се, кад се смркло. Јурили смо у залив и гледали како, дугим конопима, извлаче лађе, кроз воде, плитке као баре, дубоко на копно.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Море, како свануло, будало, кад ми се смркло још јаче мислећи у кревету. Је си л’ будан? — Како да нијесам! А шта, тебе ваљда пробудиле стенице?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
РАЗИЂОШЕ СЕ ДОМА СВИКОЛИЦИ; САМО НЕКОЛИКА ГЛАВАРА ОСТАДОШЕ НА ЦЕТИЊЕ ДА ПРИТВРДЕ СВОЈ ДОГОВОР. СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА. ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Небо се разведри а снијег се слеже. За мутљавим даном настаде чиста ноћ. Ваздух утоли, баш као да се смркло међу вишњом цибрином и љутом цичом што му се поткупила.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави стоку кући. Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жали себе тако потпуно да не уме ни да плаче; вечерас мора да оствари своју одлуку. Кад се смркло, сиђе с тавана, нигде лампе, само се кукњава чује, уђе у кухињу, Симка се накашља.
Чим се смркло, поново су га оне грудвице мржње у очима витке девојчице довукле у кратку улицу са старим липама и кућом са шареним
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зато имадоше тема за разговор у изобиљу. Када стигоше до двадесете, већ се смркло. Ваздух беше потпуно миран, море без таласа; на његовој глаткој површини огледало се звездано небо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У оним пукотинама, кроз које му данас допираху зраци, беше тамно као и у његовој апсани. »Смркло се, мора бити« — рече у себи и стаде да слуша пролази ли народ улицом.
Пило се и веселило свако вече... Смркло се. Ђурица се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с
Подиже главу. На једној постељи спава Митар, на другој пандур. За столом седи и дрема Добросав... Ноћ!... »Већ се смркло !... Кад пре... и како је то могло бити?... Ко зна које је доба... Можда скоро да сване?... Па онда...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар је ту седео све до мрака, па кад се већ смркло, он није имао куда, него остане ту и да преноћи. Кад је ујутру свануло, уђе у башту једна врло лепа девојка и почне да
Ћипико, Иво - Приповетке
Те ноћи Иву Полићу остаће урезане у мозгу целога века. Док би смркло, он би, сањајући и маштајући, шврљао око стамбулских џамија.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
сва престрављена, млађе жене обешчашћене и то од оних који су пукове водили као путовођи а говорили нашим језиком. Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском.
Краков, Станислав - КРИЛА
Гране свијене под белим теретом уздисале су. Снег је цвилио под корацима. Већ се било смркло када се дошљак пољубио са дебелим командиром коморе Марџукићем, који га је још влажних усана питао шта се говори о
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру. РАДАК: Смркло се већ, И студен ветар тамо с планине Подмукло хуји, кô харамија Што се прикрада двору нечијем, Застајкујући дахом
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
КАПЕТАН: Ћут'! (Анђи). Склони ми испред очију и једно и друго, склони ми их, молим те, јер ми се смркло. АНЂА (ухвати Ђоку и Марицу и одведе их у своју собу).
Ћипико, Иво - Пауци
Пред вече ишчекује ковача да, прама погодби, новац донесе, али ковача не би. А већ се подобро бијаше смркло кад у кућу бане Маша. Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку.
— Фала богу! — уздахне стара, а дјевојка учини се као да није ни чула. Добро се смркло кад су тежаци дошли на вечеру.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Твој Драгослав“. Ах, обрадовао сам се. Пошто се било смркло, затворио сам прорез где је био смештен дурбин и упалио батеријски фењер.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НОЋ Да се паштимо, докле нам сунце није зашло, Докле нам није смркло И животна врата нису се затворила. Јерно ноћу ништа се не може пословати, Разилази се трговина, затварају се шатре.
Дотле се сећај свега тога докле ти се у невреме смркло није, и загње ти све широм: небесно видело, Сунце, Месец и виђене звезде, и врате се облаци празни за кишом!