Jakšić, Đura - PROZA
Kad videše kako im zlikovci na hiljadu komada razderaše zastavu slobode, klonuše duhom i tražahu — smrt; al’ mesto smrti, mesto tužne svečanosti koju narodi za pokoj duše svojim mučenicima čine, mesto lavora, mesto slave, nađoše — okove,
Ranjenik, kome su nemilostivi lekari kost po kost iz malaksaloga tela čupali, izdahnuo je; pa sad oni koji su ga do smrti mučili, dođoše da mu čelo mrtve glave mrtvačku sveću zapale. Ala su milostivi ti ljudi, ti bližnji naši!...
To je takođe čudna istorija. Jedan je vučićevac, a drugi obrenovićevac!... „Neprijatelji do smrti“, a ovamo se lažu, lažu i sebe i druge, lažu i one kojima bi bili obvezani da istinu govore, lažu sve!...
— Ah, svi me mrze, svi me preziru! Vređaju me i posle smrti! Oni ne poznaju milost, ne osećaju ljubavi... Tako uzdahnuste vi, pa posle toga nasloniste praznu lubanju na hladan
bez i najmanje utehe. Znam da ćete reći: „Ne poznaju milosti! Ne osećaju ljubavi!...“ Vi, gospo, grešite! I posle smrti grešite! Ja ljubim! Tu moju tajnu nemojte nijedne noći grobaru pripovedati.
E, tako je to! Neronu, caru latinskom, za života niko ne smede kazati da je tiran, a posle smrti beše puna istorija njegovih nedela.
i regraciju... Treći dan po smrti Bogdanovoj dođoše kmetovi sa jednim pisarom iz Rekovca i popisaše sve što je po smrti njegovoj preostalo.
i regraciju... Treći dan po smrti Bogdanovoj dođoše kmetovi sa jednim pisarom iz Rekovca i popisaše sve što je po smrti njegovoj preostalo.
ukopana bila, a za koju su govorili seljaci da je tu sahranjena žena onoga Sremca, pa su i o pokojnici, baš i posle smrti, mnogo koješta izmišljali.
One iste oči koje su mirno gledale kako se s glađu boriš... te će posle smrti za tobom plakati... . . . . . . . . . . . . . . . U beloj kućici izgledalo je sve tužno i žalostivo.
Obradović, Dositej - BASNE
„Čudne stvari što vidim na svetu!” — Sav začuđen rekne lav. — „Ko bi ikada rekao da i miš lava od smrti može izbaviti?” Naravoučenije „Eστί kαι παρά μυσί χάρις: Jest i u miša blagodarnost”.
75 Starac i smrt Starac nosaše breme drva. Vesma utruđen, baci breme, govoreći: „He, prokleta smrti, gdi si te ne dođeš da me uzmeš s ovoga sveta, da se ne mučim!
Naprotiv, isti srodni njegovi rado mu smrt čekaju da što zakvače. Po smrti da ko čeka drugima poleznim biti, to je sujetna nadežda.
Našta nam taki život, kad smo osuđeni da pre smrti svaki čas i trenuće oka od strâ umiremo? Vidite li ono jezero?”— „Vidimo”— viknu svi.
naprotiv, radujem se želeći da črez ovo kom god polezan budem, ako ne za mog života, ništa zato, ima tome vremena i po smrti; a da besposličim, koja bi mi polza bila? 126 Jastreb i kukavica Jastreb zapita kukavicu s čim se ona hrani.
Joan Postnik, patrijarh carigradski, dok su god živili, proklinjali su se i jedan drugog antihristom nazivali, a kad po smrti| — obadva sveca, i pravila im se čate u crkvi. To se zove sreća!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
), kroz petrolejski sumrak i sjaj, po nevidljivoj crti, vraćamo se u rodni kraj, iz tuđine, sna ili smrti. Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet.
Miloš u albanskom snegu, dok ga prti drug, koji kostur posto je pre smrti. Gojko u moru što se brzo sklapa puno nafte i vojničkih kapa. OPET VOJNA Pala Poljska, skoro će i Moskva.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam
Posle smrti popa Stanoja otac moj zaponi brata njegovog Panteliju, koji je učio malo u manastiru Studenici, i popa Matu, koji je
valjevskoj nahiji i u drugim nahijama knezove i glavnije ljude; „koje po̓vatati mogoše — isekoše; mi mlađi ustrašeni od smrti u šume pobegosmo, i od begunaca skupi se vojska; rešismo se i zaklesmo se da volimo svi izginuti i ime srpsko
mi smo pogrešili, jevo se kajemo, i pred ova dva gospodara se zakleli; jevo i tebi se opet zaklinjemo da ćemo biti do smrti verni”.
A i moga su oca posekli, i na smrti je amanet ostavio da mu niko njegov Turcima ne veruje, ali sam ja njegov amanet zaboravio, no to iz nužde i za narod
̓Ajde, deco, da vam nakratko i o smrti Jankovoj štogod prepovedim. Dok se Karađorđe bavio kod Valjeva, a mi gore oko Hadži-bega, bosanski vezir i sva velika
— I reče Miloš: „Gospodaru, sto života da imam, svi̓ ću sto izgubiti, a tvoju ću volju i zapovest do smrti ispunjavati”.
I on i sva vojska mrtva je igumana blagosiljala, govoreći: „Žarko pogibe, ali svu našu vojsku od sramotne smrti izbavi, jer bi nas Turci na nji̓ovoj veri sve potukli”.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To ga zaprepasti i gotovo pokoleba... Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?... E, ali kako da ostavi Lazara? Zar da ne kazni greha njegovog?...
Ostarelo se! — veli Sima, a krije oči... — Hodi, svrati malo! — Bogami, nemam kad... — Dugo je do smrti — pokuša veseli Aleksa da se našali. — Al̓... eto... kmet me poslao do pope... — Pa nije tamo popina kuća nego ovamo.
Jelica je opet pogleda u oči i reče otvoreno: — Neću! — Ali... ubiće te! — Nek̓ ubije!... Ti misliš bojim se ja smrti?... Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom?
Eno ga, raspleo kose, zapalio čibuk pa ćuti. Jedino je nebo kuda pogleda... On od boga samo smrti traži. Stanka obliše suze. — Jadni moj babo!... Jadna moja majko!... — Žene jauču, ludi se stide suza!... Nego...
— reče on. — Ti mi budi prijatelj. Daj mi snage i daj daj mi pameti da se održim do smrti!... Onda sede i zaroni glavu u ruke... Crne misli ovladaše njime.
A u Stanku je kipelo. On je smišljao muke. On je hteo da ih natera da osete šta gube, da osete svu strahotu smrti. Duša mu je u kotalac potezala od silnih želja... Međutim, to je Zavrzan vršio da bi se našalio.
— On će za njih ispaštati. Zar mu može gore biti nego kad mu pošteni ljudi leđa okreću?... To je gore i od same smrti... Je l̓ tako, braćo? — Tako je! — Onda neka bude kao što rekoh. Stanku bi kao da mu neko opali šamar.
Zaklonjen za deblo, on premišljaše. Hteo bi da Lazar oseti svu strahotu smrti i svu težinu njegove osvete... Pruži opet pušku — ruka mu beše mirna.
Pa pogleda Stanka ispod oka. A ovaj junak, koji je toliko čuda počinio, koji je toliko puta smrti u oči pogledao — ne usudi se pogledati ocu u oči. Osećao je kako mu plamen liže obraze.
Pa šta hoće čovek više?... Može li biti lepše smrti, samo ako i smrt može biti lepa?... Reci ti, Stanko!... — Imaš pravo! — reče Stanko. — A kako će Stanko svršiti?...
Više ne beše radosnih vesti... Oboriše glave goli sinovi, kao da ih je oštra kosa smrti dohvatila. Više se ni Zavrzan ne nasmeja.
Dok je on to govorio, ovi divovi, što tako junački htedoše pogledati smrti u oči — razrediše se po šancu... — Pali!... I planu... I otvori se borba strašna, i nečuvena, i neviđena.
Dučić, Jovan - PESME
DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI 149 HIMERA 151 SRCE 153 ŽENA 155 ZAVET 157 PESMA 159 TAJNA 161 GNEZDO 163 LEPOTA 165 SUTON 167 BESKRAJNA
SRCA 207 ĆUTANjE 209 PESMA ŽENI 210 SUMNjA 212 STROFE JEDNOJ ŽENI 214 NAJTUŽNIJA PESMA 216 PESME BOGU 218 PESME SMRTI 221 PESME ŽENI 224 KNjIGA TREĆA: CARSKI SONETI 227 CARSKI
Svaka želja strepi da će nešto strti! U ovaj novembar čamotni i sivi, Ne postoji Život drugde neg u Smrti. AKORDI Slušam u mirnoj ljubičastoj noći Gde šušte zvezde; i meni se čini Da često čujem u nemoj samoći Pevanje
Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je smrti bez svojih granica... A mokre su oči okrenute drugde. SAMOĆA Leži reka rasuta u mraku, Mrtva, bela.
Angel ispriča priču sjajnu Šta su nebeski vrti, A duša cele zemlje tajnu: Magiju ljubavi i smrti. I osmehnu se angel potom Na carstvo večnih zraka; Duša zaplaka za lepotom Igre svetlosti i mraka.
Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu — Sav gorki mir pesme
MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira — Ko čeka na međi? O, ta Najveća tajna što traje: Granica dveju lepota I dveju sujeta!
NATPIS S mora na čijoj crnoj ploči Sva mirna sunca sedaju, Do na breg smrti, s koga oči Na oba sveta gledaju — Ponor po ponor, gde god sinu S nebeske svetle čistine...
A ništa me ne pogleda Još jedanput; sve nestaje, Sve se žudno ovde preda Ovoj smrti koja sjaje. Sve su oči zasenjene Tihog mrenja tom lepotom; I svaka stvar što se krene, Zažudi da umre potom.
I oslobođenoj od smrti, bez uza Za sve oko sebe — sad novi put sija: Kad poznamo čari pokajničkih suza, Tad postane ljubav jedna religija.
Otkud si i ko si, niko znati neće: Ljubav ili mržnja, sudba ili žena. KNjIGA DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI Prijatelju Slobodanu Jovanoviću HIMERA Nevidljivom suncu pružam žudne ruke, I otvaram srce nekom koga nije; Duša
naslikan na valu što bega, Sav pokret prostorâ u treptanju lista — Ljubav je bez sutra večnija od svega: Jer i posle smrti još je uvek ista.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
što su ga prerano otkopali, bio je tek kao malo, novorođeno dete; priče: o rađanju sa sabljom na ruci, o „lekovima od smrti”, o oživljavanju umrlih i o sahranjivanju živih, o gujama u srcu i — sto kojekakih budalaština: sve se to potencisalo u
Ikonija se vrati u sobu. — Još nešto! — reče pop. — Smrtan je čovjek, a neznan mu je čas smrti. Naš je grijeh ako umre pored nas živijeh nekrštena duša. Ja želim da krstimo dijete prije nego ga dam iz kuće.
A ja? Bivaše mi sve nejasnije, ja se opraštah s njome i opet je tražih i grlih je i bejah gotov da je ne ostavim do smrti. Onda mi ujedanput iziđe moja mati i sestrino pismo, i onaj sasvim drugi život. Ja htedoh da vičem: šta da radim?
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? A iz druge bašte se začu najpre tambura, a zatim i pesma: Ej, da je meni leći pa umreti, Al’ da mi je smrti ne videti; Da ja vidim ko će me žaliti?
u mislima na Šacu, i u mislima kojima se tako rado bave mlade, prvi put zaljubljene devojke, a to je: u mislima o svojoj smrti. Najradije je mislila o tome: kad bi umrla, ko bi je sve žalio, i kako bi je Šaca tek žalio!
Kako je mislila da je svaka nada propala, najradije je mislila o svojoj smrti, i praštala je i ocu i materi, iako su oni mogli učiniti da ne dođe do toga.
Kroz plač će vam priznati da je ubica deteta svoga, da je ubica žene svoje, i ona je naskoro posle smrti Draginjine svisnula od žalosti: a vi ćete, gledajući gorko al’ kasno kajanje samovoljna oca, i sećajući se tih nevinih
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Od tog su mu novca posle haljine kupovali, plaćali ženi koja ga je prala, čistila. Pa su čak posle njegove smrti od tog novca kupili ikonu i kandilo i umetli u ikonostas crkve za upokoj duše njegove...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— A zasad ne daje ništa? — Ništa, no želi da joj zet u kuću dođe, pa njeno dobro da nadgleda, a posle njene smrti je od kćeri gospodar. Pristaješ li na to? — Ne pristajem. — Dakle, šta želiš, govori, jer moram joj odgovor odneti.
Alka ne da Markovu tepsiju. Tvrdi da je Marko pokućstvo posle smrti materine podelio i za se mnogo više zadržao; ne da mu.
Alka ustupi, proda trgovinu, a inače ima imanja dosta, pa će lako živeti. Mica se zaradova smrti Jeftinoj, kao veli: sad Alka neće imati rukovoditelja, još će se većma splesti.
Od Marka zavisan morao je sve pretrpiti. Posle smrti Jeftine naskoro Svilokosić vrati Mici Rogozićevoj punomoć, neće više da je zastupa. Marko je promenom tom iznenađen.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
nesavladljiva i tajna snaga pobesnelih temperamenata slila se bila u jedan pun groznice i neke mutne jeze zvuk i zadah smrti. — Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole! Dole! Doleeeee!
I Jurišić namršten i ljut uđe u svoj šator. A u bateriji, koja se odmarala, vladao je onaj mir smrti i samo se čuli oni fini šumovi noći.
Kad telefon postaviše iza kapele on uđe u ispražnjeni oltar u čijoj ga mrtvoj tišini zadahnu osećanje smrti, pa se brzo pope na toranj crkve.
A unaokolo sve je bilo mirno, samo se čule čele kako zuče oko cvetova. Umakao sigurnoj smrti, uveren da novim opasnostima nema kraja, Hristić je odlučno i ogorčeno odbacio pomisao da se vrati u bateriju.
Svet je ovaj pun neke čudne zabune pa ipak nekoga reda. Eto: nema pomoći, nema izlaza, nema spasenja van smrti... Ostao sam sa svim bez osećanja jave.
konfliktima, interesima, društvenim porecima i filosofijama, pa zaurlam divljim krikom kroz najcrnju tišinu večne smrti. Hteo bih, ali se bojim. O, kako se bojim, kako se grozno ludački bojim.
Oni, što su nedeljom ili praznicima pred podne, redovno posećivali i nosili razne ponude Aleksiju Jurišiću, pre njegove smrti u ludnici pričali su: da je bio veoma miran, vrlo blag i krotak. Imao je, kažu, samo jednu, čudnu i stalnu, osobinu.
Afrika
“ U stvari, pri povratku sa šetnje, tražio je da mu se zakunem na prijateljstvo do smrti i na prijateljstvo posle smrti, ako se opet sretnemo.
“ U stvari, pri povratku sa šetnje, tražio je da mu se zakunem na prijateljstvo do smrti i na prijateljstvo posle smrti, ako se opet sretnemo. Sve to jedino što smo čitali iste knjige, i znali početke istih pesama napamet.
“ Do smrti će o tome pričati a sutra će već razume se biti tam–tama, makar i da oteraju bele duhove. — To vas zabavlja, da ih pleš
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Katinka, sem tog senatora, nije imala nikog na svetu. Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako milo da na nju misli.
Ceo jedan narod želeo je to, što je i on želeo – odselitsja – ali, eto, sami smo kad opasnost smrti preti. Ni braće ne imamo, kad nas zaokupi nesreća. Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome?
Opsova one koji posle naše smrti ostaju za nama. Konjanik, kad je usamljen, usamljeniji je i od usamljenog pešaka. Danima i noćima, Isakovič se skrivao po
Nije to bilo ni nekoliko smrti, u jesen kišovitu, kad udari pomor u gradu. O čemu, posle, starci, nadugačko, pripovedaju.
Njen muž je to tek sad, posle njene smrti, uvideo. Tek sad je, u snu, pamtio njene krupne, tamne, oči, suzne kad bi uživala dugo, u zagrljaju, sa suzama, koje su
Održala je čitav mali govor, kako žena treba da izabere muža, a kad ga izabere, da izdrži sa njim, do smrti, bilo kako bilo.
dokaz da je otpušten iz vojske, pun pečata, ali je taj papir hteo da pokaže samo kad bude došao trenutak, života, ili smrti.
Imao je neku čudnu nežnost, prema mlađima, koju nije imao prema starijima. A pošto je, posle smrti ženine – da bi zadovoljio prirodu, i izbegao ženidbu, ponova – imao dve‑tri takve ljubavi, koja se naziva ancilarna, bio
Ta igra dana i noći u našem životu stalna je, do smrti, i uvek se ponavlja. Iako se bio čvrsto rešio da ne ide na sprat, do prvih vrata, levo, gde gospoža Evdokija spava,
Činilo mu se da ga gledaju, užasnuto, svojim krupnim, crnim, očima. Veterinar je tvrdio da konj sluti prisustvo smrti.
Ali je odustao od toga. Kapetan, kaže, prisustvuje jednom čudnom fenomenu. Smrti lepe životinje, koja nije manje tajanstvena, nego smrt ljudska. Pre tri dana, udarila je u ergelu neka mora.
Pavle onda, tek da nešto kaže, reče da je celog života jahao na konjima, ali da o uzrocima njihove smrti pojma nema. Veterinar odvrati da ni on ne bi znao, i kad bi hteo, da protumači smrt ovog pastuva.
Teodosije - ŽITIJA
SVETOG SAVE 2 O POLASKU SVETOGA SIMEONA U SVETU GORU 22 O PODIZANjU RASLABLjENOG 55 O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ 58 ŽITIJE SVETOGA PETRA KORIŠKOG 117 ŽITIJA ŽITIJE SVETOG SAVE Žitije i podvizi u
Ako se požuriš te stigneš i vratiš sina mojega, i time utešiš srce moje i materi dušu od smrti oslobodiš, zaslužićeš mnoga dobra, više od prvih, i ja ćy ti IH dati, druže.
I da plačem ne dužim povest, svi znate da mati, otac i braća takve do smrti žale. Posle toga smirivši se i strah Božji još više u srcu osetivši, govorahu sebi: — Vidi duše mladih koje prednjače
Malo posle toga bio je kao čovek obuzet ognjem prirodne smrti. A ljubljeni sin njegov usrdno se podvizivao u poslednjoj službi za oca, mnogim izlivanjem suza, za celu noć ceo psaltir
Jer sa takvom vatrenošću posle smrti prepodobnoga svoga oca u mestu tome požive, sav pomišlju ka Hristu plenjen, da svaki dan sećanjem na smrt umiraše, a od
Kao za života, tako se ni posle smrti ne rastaješ od poroda srca tvoga, i mnogopečalnu mi dušu i skrobno mi srce viđenjem tvoga lika u anđelskoj pojavi
I svi sa igumanom utvrdiše da predadu manastir sa svim imanjem Lavranima, i da se od nečovečne smrti klanja izbave. Lavrani, isprva neumoljivi, na to zbog nesitosti sve ih iskupiše, i uzevši manastir sa svim naseljem
Jer videše oči moje spasene tvoje, kojim si i posle smrti proslavio slugu tvojega, oca mojega, pred licem sviju naroda u ovim krajevima, svetlosti na otkrovenje naše, da tobom
O NAPRASNOJ SMRTI STREZOVOJ Pored mnogih drugih čuda, xoćy ovde da ispričam i o ubistvu koje se dogodilo molitvom svetoga.
Taj višerečeni Strez posle smrti cara Kalojana beše gonjen od cara Borila, koji beše preuzeo carstvo, da kao rođak carev bude ubijen.
ovo o njemu, blagočastivi Stefan tugovaše, i bojeći se Boga savešću se osuđivaše što je takvoga junca svirepoumna od smrti spasao, ushranio i ogospodio, a mrska mu beše i pomisao na bratstvo s njim.
i bio je u skrbi za narod svoga plemena, jer pomišljaše kako je u sukobu mnogoga oružja nemoguće da prođe bez smrti mnogih, a naročito onih koji se s toplom verom i usrdno bore.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni je proširuju i izvan zadruge u vezi koja do smrti spaja ili dva momka, pobratimi, ili dve devojke, posestrime. Ni u jednoj južnoslovenskoj grupi nema toliko
Ima primera u istoriji, gde je narodno ponašanje bilo određeno mističnom logikom. Tako npr. posle smrti kralja Milutina od tri pretendenta pobedi i uzme presto oslepljeni Stevan Uroš III poglavito usled toga što se po celoj
Za ove ideale umiru ne samo sa stoicizmom nego, kako pesma kaže, „smrti se smiju i rugaju“. Majke i žene više vole kad im sinovi i muževi s čašću poginu, no da su sa najmanje povređenim
Voleli su dvoboje i nisu se plašili časne smrti. Hajduci su bili zaštita protivu turskih i domaćih pakosnika. Bilo je i hajdučica.
Ima krajeva u kojima je hrišćansko stanovništvo živelo u strahu od rođenja do smrti. U nekim krajevima Makedonije neće pričati kako su se tukli sa Turcima ili Arbanasima, već kako su uspeli da ispred
Ovi varoški Sloveni mogu u tajnosti očuvati svoja duboka osećanja kadšto do smrti. U stanju su podnositi patnje, muke, unutrašnje nemire i bolove bez roptanja i bez ikakvih spoljašnjih izraza, osim sa tihom
Samo kad sasvim ostare vraćaju se i stalno ostanu do smrti kod svoje kuće. Ima ih koji ostanu u inostranstvu i više se ne vraćaju.
Prevlast Turanaca, već uveliko poslovenjenih, oseća se i posle smrti cara Simeuna: za vreme maloletstva njegova sina Petra Bugarskog je upravljao Turanac Sursuvul.
Vrlo su marljivi, trezveni i izdržljivi u radu. Imaju darovitih ljudi. V. Jagić, bivši profesor Universiteta u Beču i do smrti najbolji slovenski lingvista svoga vremena, jedan je od najznamenitijih.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Naprotiv, baš u tom slučaju valja živeti, valja postojati. Ako joj uspavate savest, smejaće se vašoj smrti; ne, moj Aljoša, ne ide se u smrt za ljubav neverne žene. ALOŠA: Ne mogu! PAVLE: Ne smete biti tako slabi.
SPASOJE (čita jedan naslov): Čujte samo, molim vas: „Mrtvi se dižu”. ANTA (čita): „A kad dođe suđeni dan smrti, mrtvi će se dići iz grobova”. NOVAKOVIĆ (čita): „U parceli 17 grobnica 39 otvorila se i mrtvac se digao”.
Mislite li vi da je to lako porušiti sve što je izgrađeno posle vaše smrti? Varate se! Za vas bi jedini izlaz iz situacije bio kad bi se vratili tamo odakle ste i došli i pomirili se s tim da
PAVLE: Kako vas? SPASOJE: Pa kad se posle vaše smrti obrazovala masa kod suda, pozvani su svi dužnici da polože masi svoje dugovanje.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Sada sam bio tu, okružen mrmorom starica iznad koga se čuo piskutav glas popa. Govorio je o našoj budućnosti iza smrti, o svemu što ćemo imati kad umremo. Osećao sam kako mi je utroba teška i bljutava od svega toga. Život posle, Bože moj!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zašt’ da i ja to ne činim, neg’ da uzmem koješta, pa posle da ostavim bogaljeve, da me i posle smrti proklinju što sam im otac bio, a nisam kriv?
stvoritelju, zemlji telo, a sve moje dvižimo i nedvižimo imjenije ostaje mojoj suprugi Sofiji Kirić na uživlenije do smrti, a posle njene smrti neka se deca na ravno dele”.
telo, a sve moje dvižimo i nedvižimo imjenije ostaje mojoj suprugi Sofiji Kirić na uživlenije do smrti, a posle njene smrti neka se deca na ravno dele”. Onda još nije bilo parobroda ni železnica, a opasnost velika suvim putovati.
Dosta to da posle smrti Uglješine ništa nije ostalo, samo jedi a kuća, i ta mala. Sad tek, kao udovica, morala se mučiti gospođa Tatijana; bila
Pa je i to uzdizalo što, posle smrti Uglješine, gospođa Tatijana, još dosta mlada i ugledna udovica, za ljubav svoje dece, nije se htela udati, žrtvovala se
— Hteo sam ga prelomiti i uputiti pred mojim očima. — Kad je u toj birtiji rđavo društvo. — Pa sam hteo posle moje smrti da taj dućan opet moje ime nosi. — Pa šta vam je stalo do dućana, kad imate i drugo što?
No ipak izgled lica mu je pametan. Što bliže smrti, sve je pametniji. Dug, s trudom skopčan život velika je škola. Pred smrt čovek filozofsko lice dobije.
— Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim? — Ostavi do vraga dućan. — Nikada do smrti. — A ti uzmi kakvog pojačeg kalfu, dobro mu plati, daj mu oružje, pa nek’ puca na lopove.
Kad umremo, svemu je kraj. — Nije mi žao umreti, Jovo, ne bojim se smrti. — Ni ja, — reče odrešito Krečar. — Al’ žao mi je moga truda, i ne samo što sam izredio, neg’ i onog što sam tek
Valjda će se ko i nas tako setiti! Piju. — Bog da mu dušu prosti! XXI Posle smrti gospodara Sofre nastupi Šamika nasledstvo kao uninerzalni naslednik.
To se čulo po varoši. Skoro cela varoš je na okupu. Gledaju sanduk i smeše se. Čamča i posle smrti na smeh pobuđuje. XXIV Šamika se sa Sokolovićevom kućom sasvim izmirio. Opet je u kući svakidašnji.
„Anđeo smrti okrenu buktinju, i s njom se ugasi moje jadno biće“. detentіo rei alienae (lat.) — držanje, prisvajanje tuđe stvari dešpe
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
UMRE, ŽALEĆI ŠTO NE MOŽE DA ZASITI BAR TELO, RAZDRAGANA UŽIVANjIMA 99 IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI, SAČUVAO JE, I POSLE SMRTI, SJAJ SVOG BIĆA.
Pokušao je da ga odvrati od vojske i da ga nauči trgovati, ali se onaj ubrzo zažele svojih konja i sabalja. Po smrti očevoj, kad se na duže sastadoše, vodio ga je za sobom kao pravu muku Božju.
Uzevši mu sve blago, prevarom, posle očeve smrti, pri ravnanju, on se posle sažali i pomagaše ga, svakim danom sve bogatiji, usrdno i bratski.
Isakovič javljao, kao da je trgovao oružjem po vazduhu, celu jesen, pre osam godina, a sve zato što mu sin nije, po smrti, probušio srce iglom. Prvi dan njenog brakolomstva učinio se gospoži Dafini Isakovič, zbilja, beznačajan.
Ne samo posle smrti što neće više moći dolaziti tamo gde mu je bilo dobro i gde ga čekahu rado, nego već ni sada, za života, nije mogao da
od grkljana do desnog ramena, zar nije uzalud, mesecima, ležao nepomičan, nad utokom Dunava, lebdeći između života i smrti, u oku sa žutom svetlošću razlivene vode, peska i vrhova jablanova?
se tako, iznemogao, mučio da se seti ma čega u svome životu što bi ga utešilo u tom čudnovatom zamoru i slutnji svoje smrti, što ga beše obuzela.
Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka nejasna žudnja da se više ne vrati. Uz slutnju smrti koju je osetio sada prvi put i koju na svojim odlascima u rat, do sada, nikad, nije osećao, pridruži mu se i ona
, itd. Naročito je naglašeno da te Srbe želi, još jednom, da vidi Princeza Mati, koja je po smrti svoga muža živela povučeno, kod svoga sina.
da se rasprsne, pod iznenadnim pritiskom laktova, štapova, mačeva i nameštaja, ne pomisliše, nijedan, da su već blizu smrti i da ih kroz koji dan možda već neće biti, kao ni tih šarenih ukrasa što su bili, njima u čast, izvešani po dvorani,
Tek posle očeve smrti, zapadajući sve dublje u taj vojnički život, naseljavanja, popisivanja, gomilanja ljudi i stoke, po tvrđavama i vojnički
kapiju, nad čijim je svodom bio ispupčen prozor, ukrašen velikim plavim petlom od drveta, stajaše tako između života i smrti, što su bili tako bezumno, suludo, neshvatljivo, blizu jedno drugome.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁷⁴ Ponegde se čuva pupak sve do smrti čoveka čiji je, da bi se tada zajedno sa njim sahranio. Devojčici, međutim, pupak ne čuvaju, da ne bi ostala „vezana za
Veruje se „da vještica ne može djetetu nauditi ako mu imena ne zna, zato se u našim krajevima mnogi zovu nadimcima do smrti“, napominje S. M. Ljubiša.
(Vuk, 1250) — Deca su siromahu živo blago. (M. M., 1973) — Bolje umrijeti bez đece nego po smrti ostaviti zle sinove. (M. M., 1973) — Bez dece — bez ruku. — Najveća je sreća u kolijevci. (M. M., 1973) B.
(LMS, 1861, knj. 103, br. 291) — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala (što se s čoekom rodi to ga prati do smrti). (Vuk, br. 6293) — Što se u povoj zavije, to pokrovac pokrije. (K-Lj, NB, 1888, br.
Krajnji cilj kletve je nanošenje nepopravljive štete ili čak smrti omrznutom licu. Kobnom psihološkom dejstvu kletve doprinosi ne samo njen gramatički oblik, već i njena sloboda,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA BOGOVE Tražim pomilovanje za bogove, za glas rđavi što ih bije. Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema smrti koju bog zemaljski za
Šta su sve negdanje smrti-pešaci koje su putovale od neba do zemlje po sto godina, koje smo ponekad i umolili, prema smrti koju bog zemaljski za čas tili, bez oklevanja, na nas baci.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Viđao ponekad kako pali sveću— mali treperavi plamičak u zemlji smrti. Ako ode, kazala mi je jedanput, ko će ih obilaziti? Biće sami. Zaboravljeni.
Bila je to, očigledno, jedna od onih dugih dečjih ljubavi koje traju od prvog osnovne sve do smrti u staračkom domu. Mladi čovek je nagovarao mladu ženu da se malo prošeta dok on čeka za karte, pa bi ona pravila krug
vratova, trenutak koji malim bludnicama otvara kapije straha izazvanog blizinom muškog daha; ta četiri takta ljubavi i smrti – četiri takta kojih će se Bel Ami sećati i na samrtnoj postelji— a sve to u nevažnom gradu u kome je prvi put upoznao
dame, sala se stapala u bezbroj svetala, dok su se igrači pred njegovim srećom ozarenim očima pretvarali u blistavi zid smrti, koji vozač motocikla ne uspeva ni da primeti, zanet svojom hazardnom brzinom, oslobođen težine i svih fizičkih zakona.
nesrećni zbog dana koji neće doneti ništa novo, Bel Ami napusti svoju logu s osećanjem da ga od danas pa sve do smrti očekuju sami pokloni prebogatog nepoznatog darodavca, koji je najzad uvideo da on zaslužuje više od ostalih u ovoj
A sjajni su bili V-ići! Jedan od njih je bio guslar i uz petrolejku je satima pevao pesmu o smrti nadvojvode Ferdinanda.
između njih stoje on, ošišan do glave, sestra sa jabukom u ruci, i tri brata kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom smrću. FNRJ zahvaljuje...
Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje. Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika.
Vrištala si. Otkazali ti sledećeg jutra. Neka starica je zahtevala da je neguješ sve do smrti, i poturala ti na potpis gusto kucanu stranicu hartije.
beli kelnerski zid niz stepenice, pa u svoj taksi, a onda najluđom brzinom kroz zatvorene semafore, za dlaku ispred smrti, svom veštinom profesionalnog vozača sve dalje i dalje, pa sasvim daleko.
pa i onoj kardiografskoj traci po kojoj je poigravala tanušna linija njegovog života, njegovog srca, njegovog straha od smrti. Potrebno je, dakle, da pešači svakoga dana po dvadeset kilometara!
Potrebno je, dakle, da pešači svakoga dana po dvadeset kilometara! Koračati, koračati, koračati — što dalje od smrti i trule zemlje. Da sam umro pre pet godina.
Matavulj, Simo - USKOK
); vjerovao je da nema smrti bez suđena dana, te da je ludo bojati se smrti; vjerovao je da dobri junaci i za života bivaju zduhači, koji se biju
); vjerovao je da nema smrti bez suđena dana, te da je ludo bojati se smrti; vjerovao je da dobri junaci i za života bivaju zduhači, koji se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad
A, bogami, na oči je viđet’ da ne bi uzmakao ni đe treba junački smrti u oči pogledati! Tako mi se čini! E zgodan, e učevan, e junak, e od velje kuće, pa đe doprije, bogo moj milostivi!
osobito mu ugodno bi opomenuvši se, kako on visoko poraste pred njihovijem očima, kad doznadoše da je i on gledao smrti u oči! To ga je, doista, i uvelo u brastvo. Ne čujući nikakva šuma, pomisli da su domaći u crkvi.
Eto si čuo da uzeše i vladici!... Ali, svejedno, najposlije! Najmanje je smrti od gladi! Ako se sad smirimo među sobom, kao što se nadam, biće opet plijena dosta. Turska je zemlja ostala!...
Oni se poznaše i sprijateljiše kad je vladika prvi put išao u Rusiju... To je bilo... ček’ da sračunamo. Od smrti vladike Save ima sad trideset i četiri godine; tada je sadašnji vladika otišao u Srijem, da se zavladiči, i tek nakon
Iličković se, poslije smrti starog Medikovića, vrati u svoju postojbinu Crmnicu, i otada do današnjega dana ta kuća njivi vidare.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Jedino nam se u detinjstvu besmrtnost čini moguća, jedino se tada nadamo da bi se borba protiv smrti mogla završiti čovekovom pobedom. Kako stoji stvar kod pesnika inače, tj.
Četiri stotine stranica o zečjem osećanju sveta, prirode, ljudi, ljubavi, života, smrti... Iako nam je stigao iz obožavane Evrope, naši čitaoci na roman nisu obratili veliku pažnju.
I tako sve do smrti, bez odmora i zastanka. U decembru hiljadu osamsto i neke on će, kao i obično, napisati stihovani pozdrav godini koja
Pisao je za sutrašnji broj svog i tuđeg lista, za večerašnju priredbu, za godišnjicu smrti, sve sa jednakim žarom, brzo, pametno, lako, pa i olako.
O selu, o ljudima na selu, o njihovim mukama i radostima, o deci, o prirodi, o životu i smrti, on zna samo ono što je na početku pojmio; to znanje je tako dovršeno, tako davno zaokruženo, da ima snagu celovite
Njegov roman Budi dobar sve do smrti najdraža je knjiga moga detinjstva iz koje se sećam jedino neke žarke i zarazne plemenitosti.
Koliko je jaka veza između detinjstva i preostalog sjaja u očima, toliko smo daleko od smrti... PISMO OSNOVCIMA Dragi dečaci i devojčice, Pročitao sam hrpu vaših literarnih sastava, zapravo ono što su vaši
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
godine, i uzalud tražio štamparsko pravo. Posle smrti Kurcbekove, njegova štamparija je prešla u srpske ruke. Početkom 1792.
Posle smrti mitropolita Mojseja, 1730, Suvorov bude od sviju napušten, i škola tavori do 1731. Suvorov je najzad napušta, i taj
Posle smrti mitropolita Vićentija Jovanovića, škola, napuštena i bez sredstava, prestane, đaci se raziđu, a velika većina ruskih
RAD NA LEPOJ KNjIŽEVNOSTI. — Jovan Rajić je za života bio naročito slavljen kao veliki pravoslavni teolog, posle smrti on će ostati poznat kao istoričar, ali on se dosta bavio i lepom književnošću.
Za života, i dugo posle smrti, Rajić je bio precenjivan. Dositej Obradović pisao je o njemu: »Naš Rajić, predrago i prečasno ime«; za Pavla Solarića
Ali puna i prava vlada njegova započinje posle smrti carice matere, od 1780. Jaka duha i volje, odlučan da bude onako kako on misli da treba da bude, on je stavio sebi u
I od prvoga dana svoga dolaska na presto on ulazi u rat sa katoličkom crkvom, koji se neće prekidati do njegove prerane smrti, 1790.
ili 1743. godine.27 Otac mu se zvao Đurađ, po zanimanju bio je ćurčija i trgovčić. Umro je oko 1748. i posle smrti ostavio je udovicu i četvoro male dece. Mati umre naskoro, oko 1752, a deca se rasture po porodici.
Posle smrti Dositeja Obradovića štampani su još ovi njegovi spisi: Mezimacъ, drugi deo Sobranïя, u Budimu 1818; HriSLIKA DOSITEJA
Braće Jovanovića u Pančevu početkom osamdesetih godina, i četvrto, državno izdanje, 1911, prilikom stogodišnjice njegove smrti.
1790. ruski poslanik u Beču knez Dimitrije Golicin uze ga za svog sekretara. Posle kneževe smrti bio je pri srpskoj šampariji I bavio se narodnim poslovima. Kao domaći učitelji ruskog protojereja u Beču, ode 1796.
Ovidïa Nasona. Najzad, bavio se i poezijom, i posle njegove smrti štampan je u Serbskomъ lѣtopisu priličan broj njegovih stihova, prevoda iz Ovidija i slabih originalnih stihova.
Milićević, Vuk - Bespuće
Zastidio se kad je vidio tu ženu koja je prepatila svu grozotu smrti sinovljeve; Milan je umro jednom, mučio se samo jednom, a ona će da se neprestano muči, to umiranje nju će vječno da
godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se kasnije, iza očeve smrti, udala za nekakvog kancelistu u Bosni; s njom se Gavre Đaković nije viđao, bila je između njih neka raspra oko
Sremac, Stevan - PROZA
Davno ga je izgubio. I tu je naš Jovan bio malerozan; došao je na svet dve godine posle očeve smrti, i na taj način daje se razumeti zašto je jedna rubrika u »protokolu kreščajemih« prazna ostala, a u krštenici stajalo
On dobije samo podatke iz života, kao godine rođenja, smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili više uspeha, kako kad.
Radičević, Branko - PESME
Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu grdnu ranu, Moga jada smrti gladna!“ Veli jad je njega stiskô, Zamuti se njemu oko, Glavu nosi od sad nisko Ranjen' otac preduboko.
Kâ junaci one čarne gore, Što za pojak smiono se bore, I ti gleda smrti u čeljusti, Smiono gleda, te meni izusti: „Živi, brate, u grob idem ja; Zbogom ostaj, opevaj mi pra!
— U grobu. A ti naši sivi tići, Jugovići, Obilići — Da li i nji kleta smrti Za naveki u grob sprti? — O ne boj se, mili pobre, Posle loše biće sreće dobre; Srpska puška sevka iz grmenja:
45. Tek sad mi duši ono bija jasno Na izvoru što srce tek ćuta, U kući ja razumeo sam lasno Da onda nju mi zgubi smrti kruta; Tek sada znado, ali zdravo kasno, O čemu dosta mislio sam puta, No da sam znao ovo jošte tad, Tek duži bi
III Vetri dušu od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom bori, I duša mu
sveti, Teško li te pregoreti, Pa i da si jad do jada, Opet niče međ njim nada; Jad do jada bar je išta, Al' u smrti nigde ništa.
Al' jedanput danak svanu, A on sina nađe ladna: „Pa zar i tu gorku ranu? Moga jada smrti glādna!“ Grdni jad je njega stiskô, Zamuti se njemu oko, Glavu nosi odsad nisko Ranjen otac preduboko.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
U svojim noćima s najviše mjesečine, ti si naslutio tu apokaliptičnu neman s kosom smrti i progovopuo si o njoj kroz usta svoga junaka, Brke.
Svaka su čuda danas moguća, osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni, kad čavka glasno čvakće o smrti i rastanku, a otežao koš, pun kukuruza, smireno najavljuje da se valja zeričak odmoriti, pa opet — Jovo nanovo — u
— Propada svijet, brzo će kraj svemu. Maštajući uz put o smrti i o drugom životu, kalajdžija je zaključivao da je i sȃmo nebo po svoj prilici načinjeno od čistog bakra.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Da li to beše strah od smrti? Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima
Samo su mu nogavice na čakširama bile otkopčane, jer su i noge od bliske smrti već počele da mu otiču. — Pa kako si, šta radiš? — pitah ga, tek samo da što govorimo. — Ništa. Sedim!
“ ko zna zašto je bilo. Da li je taj plač bio za njega ili za nju, samu sebe. I kad se posle otresla straha od njegove smrti, malo pribrala, sva se odala tome plaču i odilaženju mu na grob i u tome, za sve što je bilo, za sve što je pretrpela,
I ma da ga u stvari nije bilo, ma da je već toliko bilo prošlo od njegove smrti, ipak on je morao za nju da bude živ. Naročito za nju, Anicu.
Kostić, Laza - PESME
Al' to je valjda tvoja tragičnost? Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost!
Al' ništa zato, hvala, goste moj, naveki hvala! Rekô si mi dost'. — Alfa i omega! O mudra smrti, o samrtnička, živa mudrosti!
soja, neznana roka, jedno se drvo golemo gleda, i sunca, i posred, leda vekove traje, pobratim kama, od smrti živeć, od jada sama, ogromnim granjem u nebo niče, kô preklinjući svet-mučeniče dižu mu s' ruke, ogranci goli, rekô bi
Vajaoca Minadira, što labirint kralju zida, de će kralju s ćerkom svojom posle smrti da počiva. Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take zgrade od Indusa pa do Nila.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
zbirku pripovedaka (izdanu 1853): „Oprostivši se rječnika, ne dangubeći ni malo rad sam se truditi eda bi jošte što od smrti ugrabio i na svijet izdao.
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih.
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska,
Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo? — pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela!
cara, car zapita najmlađeg carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao? — jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević.
Onda ga carevi sjetuju: — Idi sad kući, kad si se smrti izbavio. Carević njima veli da će još jedanput da ide sreću pokušati i ženu ma na koji način ukrasti.
Više mu ne znam strva ni java, smrti ni života. HAMAL I HADžIJA Bio neki vrlo siromašan čovjek, te ne mogaše drukčije živjeti nego najposlije morade
jer ti imaš cr-crvenu bradu, a moj rahmetli babo rekao mi je na smrti da se čuvam dobro crvene brade. — Ništa zato, kazuj mi samo svoju muku, i alah mi je svjedok da ću ti pomoći.
ĆOSA I UGURSUZ Imao otac tri sina, a bio vrlo siromah. Ele dođe red da umre, pa na smrti ništa im nije imao ostaviti, nego ih počne savetovati i preklinjati da poredom idu u službu, prvo najstariji, pa
Zatim ga je Vuk uvrstio i u rukopis svoje knjige Život i običaji naroda srpskoga, koja je izdata tek posle njegove smrti, 1867; ovom prilikom Vuk mu je proširio naslov nazvavši ga „Tamni vilaet ili samo tama“, dok je sav ostali tekst
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MILOŠ: Igračka. Zar je teško postati magarcem? Ima filozofa koji drže da će čovek posle smrti preći u magarca. Pak zašto ne bi i za života? Kupite magarca, kupite magarca! POZORIJE 5.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Zbližene tačnom merom odstojanja Koje u svemu odgovara crti Što spaja žiže ljubavi i smrti.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Posle njegove smrti u septembru 1965. pripala su mi testamentom sva odlikovanja koja je ispodobijao. Nekoliko godina docnije ufuraše u modu
Pitala je činovnika dokle će dobijati lovu? — Pa, do vaše smrti, razume se! — odgovorio je on. — Sramota! — dreknula je bakuta.
— odgovorio je on. — Sramota! — dreknula je bakuta. — A ko to meni može garantovati da ću ja živeti do svoje smrti? Ostali su paf! Hoću da kažem, malo je ko, sem nas ukućana, navikao na njen sistem mišljenja.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Lepotu kvari emocija tmura i mrači krepkost ritmičkih figura, jer skladno radi hitre smrti presa, te poj se žuri da u metar svine vrhunce zemne, „nebesne ravnine“, Od palih reči tvorim li nebesa?
Vaskrslih duša začuje hor se: Prašumo smrti ogluhlih čula, gluvila stvrdlog, razgranat bor se saborno spušta s prestonih tuja; žalosti davne palme se pale:
Šta reći sebi, dok još traje služba? Ugasi svetlo, radio isključi, da zaspi slovo s vinom što ne buči: u crkvi smrti svet je božur-žurba, što bojom drži ritam nestajanja, a radost svoju ne stiže da sanja.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
JELICA: Samo mi je žao što mi je prsten kod toga nesuđenika, koga entberovati ne mogu, jer me je mati na smrti zaklela da se bez njega ne venčavam. Znam da će moj tatica imati dosta posla, jer su vam ovde ljudi odveć pebelhaft.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Pobogu brate, jesi li živ?!“ A Pijetlić reče: „Umakoh smrti, samo se zemlja poda mnom vrti.“ „Tako ti treba! — Mačak će strogo — Čuvaj se Lisca, jesam li reko.
Slušali baku i s mnogo sloge svladali muški nevolje mnoge. A kad je baka na smrti bila, reče im tužno: „Eh, sirotani, ostaste sami, dječice mila, ko da vas pazi, ko da vas hrani?!
poslu svom, a usred gore, u istom trenu, Brkonja div se iz sna prenu i poče strašan lom: „Na noge, divi, drugovi smrti, ovamo gvozden bat! U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!
Poslušaj! Krvnika vuka, jadna mu majka, umlati brzo seljačka hajka. Trapavog medu, oh, kuku, lele, do same smrti izbole pčele. I divlja svinja pade ko kruška, smače je zimus lovačka puška.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Vaša ujna je iz Saragose? — Da, to je jedinstvena ujna. Otkako kod nas ne ide sasvim dobro, posle smrti moga oca, ona je sasvim usvojila moje dve sestrice. Pošto sama nema dece, male su sasvim kćeri za nju. — Zar...
Međutim, rat je odvikao svet od mirnog života, od ravnomernog silaženja smrti. I sad čak za onakvim ratom čeznu, možda s užasom, baš oni koji su na prethodni bacili najveće prokletstvo.
Mladić se diže pridržavajući se za sto, i skide kapu. On ne kao da prezdravlja već kao da ide smrti; tako je izbolovan njegov osmeh, i tako je bez života ruka koju pruža.
Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti. Bez pobune, bez kritike. Kao saznanje smrti mrava. U sredini sam fabrike prirode.
Saznanje života uopšte. Saznanje jedne više lepote, saznanje svoje smrti. Bez pobune, bez kritike. Kao saznanje smrti mrava. U sredini sam fabrike prirode.
Vrata su svakako otvorena ili postoji zvonce. Zaspati, zaspati kao u smrti: ne, osećati kako je dobro što se spava. Odjednom strahovit krik, penjući se i spuštajući, zvuk sirene, prelete preko
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Tavno bledilo po čeocu tvome, K'o priznak smrti, širilo se svud, Valovi tuge u trenutku tome Burno su moju talasali grud.
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir va polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Otada sam na važnom mestu u Carigradskom senatu smrti, zalud po carevini traže moj grob i nepotrebno mi drugu slavu žele.
daj za pripremu nebeskog puta da stranputicom u polusnu ne naselimo provalije hadske, jer pre dugog premišljanja u smrti i dugog delanja pre nje, ni vaskrs nije svetome duhu na slavu.
u sunce, stresao sa sebe malo gliba i čuo promenjen govor, tad mu je sinulo: on se ne budi iz sna, nego ustaje iz smrti kao velika riba iz vira.
Na čelu vam mesečev topaz o sestre, zar ne vidite ono što čovek na povratku iz smrti vidi? SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili
se jesi Simeone Plotsko roditeljstvo u duhovno sinovstvo pretvorio si smirenjem Po smrti iskazao si svetlost istočivši miro blagouhano svim bolujućim milovanje Uztrubićemo pesmu tebi i tobom pohvalo srpska i
Ali dlan se pokreće jednom malom rukom. Jer i u bogu i u smrti smo jednaki, ali nismo jednaki s bogom ni anđelima, pa i kad se u čitav svet pretvorimo, mi nismo ceo svet.
što je smrt lepa (šta sunce večeras čeka) inače ko bi ga naterao da siđe ispod svojih znanja niže od svojih moći u smrti se on stopio s čovekom i složili se na podzemnom zboru da ukinu lek postupnog isceljenja i dugog čekanja da neko
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: I neće biti otvoren sve dok ne prođe četrdeset dana od smrti pokojnikove. PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke
koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da nigde u zakonu ne piše da se testament otvara četrdeset dana posle smrti zaveštačeve. AGATON: A misliš ti da ja nisam raspitivao? TANASIJE: Pa ono, svi smo se raspitivali.
AGATON: E, boga mi ćeš da pričekaš, jer tu svoju želju da se testament otvori četrdeset dana posle njegove smrti pokojnik nije samo onako kazao, nego je to napismeno izjavio, na zapisniku kod suda.
ja ću mojoj familiji četrdeset dana, pa da sebi obezbedim tih četrdeset dana žalosti, a ne da me od prvog dana posle smrti grde i ogovaraju. SARKA: Iju, a ko bi ga grdio? AGATON: Pa već našlo bi se ko bi, a zato je on, vidiš, tako i udesio.
TRIFUN: Ako vas je i opljačkao, on vas je bar za života opljačkao, ali mene je opljačkao posle smrti. Onako mrtav iz groba opljačkao me je. Ostavio mi kao legat 3.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
NIVAMA MAČVE 110 ALAL TI VERA, TOBDžIJA 121 PO ZAKONU OTPORA 129 STRAŠNA VEST 135 SELA SU GORELA 142 U IŠČEKIVANjU SMRTI 147 PA DOKLE ĆEMO? 158 BILO JE TO DVADESETOGA NOVEMBRA 167 RELEJ 177 „NAZDAR...
Pritiskivala nas teška mora od blizine smrti i potajna radost što smo živi, sve pobrkano sa strahom, da i nas tako nešto ne snađe.
— Razumem! Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti. Živeći ovako pod zemljom, oni se kreću kao žive lešine, čekajući samo čas da budu rashodovani.
Opominjao sam ih da ne ležu na vlažnu zemlju, ali jedan odgovara: — Sve se bolesti uplašile od smrti, pa se razbegle. A čujem gde među sobom govore: — Ama, bre, ni palac da me zaboli!
— Četiri dinara — odgovara tužno Tanasije. — Evo vam deset! — reče, smejući se, komandir. U IŠČEKIVANjU SMRTI Osmatračnica nam je bila odmah ispred topova, vezana sa baterijom saobraćajnicama u cikcak.
Sada ih ima pet. Jedan se vrati, ali četvorica kretoše na razmaku jedan od drugoga. Već nas ova igra smrti uzbuđuje. Obuzelo nas je napregnuto iščekivanje i bojazan da ne uhvate one naše.
Naši su nervi isuviše napregnuti od strašnog iščekivanja smrti i svaki sekund života ulivao nam je neizmernu nadu. I kad prasne eksplozija, ma i dva metra pozadi zaklona, preko lica
On je kašljao i pljuvao krv... Mi ga nismo mogli izneti, a sa strane nam niko nije mogao prići. U iščekivanju smrti dočekali smo i podne. Hranu nam niko nije mogao doturiti.
Pritrčavaju vojnici, i dižući ruke u znak čuđenja i groze, napuštaju ovu kuću smrti. Na podu, jedni preko drugih ležali su obezglavljeni i unakaženi leševi austrijskih vojnika uvaljani u duboku lokvu krvi.
A po zidu videle se tamne mrle i ostaci ljudskih mozgova. Težak zadah smrti sukljao je kroz razbijene prozore. Išli smo lagano, prolazeći kroz sela koja su bila pod vlašću neprijatelja.
Ama lakše bi mi bilo da sam video austrijsku patrolu... Ugledah komandanta diviziona i njegovog belca. Kao da se od smrti otimam, skočio sam preko stola. Čaše se ispreturaše. Za mnom potrča ordonans.
Neka pritajena želja vukla me opet drugovima. Bilo je nečeg nerazdvojnog u životu, pa i u smrti sa tim ljudima, što me je privlačilo kao magnet.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čujte samo! Pred učiteljski ispit dobih veću sumu novaca... ostavio mi po smrti moj dobrotvor... Obukoh se, odenuh se, stekoh mnoga poznanstva, koja su mi laskala, stadoh se provoditi veselo...
Pa ja ga nisam pre ni gledala, a on je užasan, strašan, odvratan !... Kako sam mogla... šta mi bi!... Na ceo vek, do smrti... I sve tako beži od njega, gnušaj se !... O, tu se mora izgubiti pamet!
Ne bi joj po volji odgovor. Kakva je to ljubav, da se tako brzo zaboravi!... Govori o njenoj smrti, a smeje se. Po njenu mišljenju, on treba ne samo sada, no i posle deset godina, da bude skrušen, ubijen, satrven tugom...
Hoćeš li da zovemo doktora? — Zašto ? začudi se ona, kao da se budi iza sna. — Pa vidiš da čovek umire... na smrti je !... Ni sveće nemaš... odgovori on i stade se okretati oko sebe, kao da se uveri, da doista nema sveće.
»O, ala mi je dobro !... O, ala mi je dobro!«... XXI U trećem mesecu po smrti Gojkovoj, odmah po novoj godini, venčaše se Vlajko i Ljubica.
Druge brige, druge muke obuzeše je i zaustaviše na sebi svu njenu pažnju. Kakav ispit, škola... kad je ovde pitanje o smrti i životu !...
I sama se čudim kako to odjednom naiđe... odmah posle venčanja.... I tako do same smrti... Znaš li ti da sam ja bežala od njega.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I ne bi nošo! Čudna stoka su ljudi! Više se plaše bruke, nego smrti! VASILIJE: Vi znate šta radite. DROBAC: A šta ti ono reče da si? VASILIJE: Glumac.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pevati, glasno razapeti, po stenju, kršu i borju: Da je život za sluge čast, i nad veseo gnjili svet vitlati sebe smrti u počast, kao steg krvav i svet. Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin.
I dok zvezde gasi vetar lipa ja se smrti divim. Ona mi se čini jedina čista i ponosna sudbina muška. A ikona se blista.
Šara bez smisla, broja i reda, tankih ko izoran crv. Beskrajan kao nebo nadamnom ne marim šta će sa mnom, pun smeha, smrti, stoke i greha, na meni sudbinom tamnom vez veze moja krv. LjUBAVNICI Niko nas neće podeliti više, na dobre i grešne.
Oče naš ali sin tvoj nema više moći, da se u štalama na putu u noći ičem od smrti nada. ODA VEŠALIMA Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?
Dojke sa pupom kao kap vina na beloj ruži punoj mesečina, sete me smrti. Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz
I, tako, bez reči, duh će moj sve tuđe smrti da zaleči. I, tako, bez traga, rasuće mi ruka živa tela mojih draga. Jer ljubav će moja pomešati, tajno, po svetu, sve
I, tako, bez mora, preliću život naš, zorama Fruških gora. I, tako, bez pića, igraću, do smrti, skokom, sretnih, pijanih, bića.
Vratih Ti se! Pa zar da kopnim, bolujem, mrem, u smrti, kuda si brdovita se rasula? Budućnost, što mi obeća rascvetani Srem, uzalud je, suzom braka, na Tebe, kanula.
U drugoj strofi diže se bura. U trećoj plove na pučini samo olupine broda. Danas mi se čini da bi to bilo dosta. Do smrti svoga oca, do petog razreda gimnazije, bio sam osrednji đak.
“ Znali su unapred da će do smrti, i oni i njihova deca i njihove pogrbljene žene, jesti polentu. Prolazimo jednako kraj stenovitih i golih uvala, pod
Ovu čašu u slavu svetog Jovana, slave njegove, ikone stare, koju je poljubio pre smrti. Ovu čašu velikoj selendri Kekendi, o kojoj nam je pričao da je najlepša varoš na svetu.
Gospodo, jednu čašu poskočici druga mog. „Drž’ se, seko, za kajiš, evo tociljajka!“ Jednu čašu poskočicama pre smrti. Nek se u mom vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha,
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU Sadržaj BELE I CRVENE RUŽE 2 ANĐEO SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U
Tu, u jednoj mračnoj pećini gde se Magdalena sklonila sa svojim ružama, ostade ona do smrti. Tu se ona molila Bogu, kajala i ispaštala grehe svoje mnogo godina. Hranila se divljim plodovima, voćem i korenjem.
Crvene ruže pobelele su od Magdaleninih pokajničkih suza. I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu
Tada Bog zapovedi Anđelu smrti da siđe na zemlju. I njemu se zemlja u suzama molila da je ne dira. — Ne plači, zemljo, i ne žalosti se!
— Ne plači, zemljo, i ne žalosti se! Ja ću ti ovaj prah vratiti!... I Anđeo smrti zahvati od zemlje pregršt praha i odnese Bogu. Od te šake zemljinoga praha stvori Bog čoveka i dunu u njega dušu živu.
Ali je već onda, u telu prvoga čoveka, bila žaoka smrti, jer je prah od kog je čovek stvoren bio u rukama Anđela smrti. Telo je čovekovo bilo smrtno.
Ali je već onda, u telu prvoga čoveka, bila žaoka smrti, jer je prah od kog je čovek stvoren bio u rukama Anđela smrti. Telo je čovekovo bilo smrtno. Prvi je čovek živeo i umro.
Telo je čovekovo bilo smrtno. Prvi je čovek živeo i umro. Posle njega ljudi su se množili, rađali i umirali, a Anđeo smrti primao im duše i odnosio Bogu a mrtva tela njihova ostavljao zemlji, vraćajući joj tako, po obećanju, prah njen.
I tamo je, moleći se Bogu i kajući se za učinjene grehe, živeo do svoje smrti. MUDRI SLUGA Bio na Istoku u staro vreme bogat čovek pa imao slugu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja ću vam pričati o tom srećnom plemenu, iako unapred znam da mi niko živi neće verovati, ni sada Niti ikad posle moje smrti, ako kome dođe ovo do ruku te uščita...
— Pođi, sinko, nek ti Bog... S tom nedovršenom rečenicom izdahnu moj dobri otac. Nije prošlo ni mesec dana po smrti njegovoj, a ja se s torbom o ramenu i štapom u ruci krenem u beli svet da tražim svoju slavnu domovinu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
na svadbi, na slavi, na sastanku, na mobi, na svakom radu i zaludničenju; on ga prati i u grob, pa i posle njegove smrti obilazi tužnu sovru za punu godinu dana, «u ono imenije«, pokojnikovo. To vi je...
Čisto ne može da veruje da je on pao. Kao vojnik u boju, koji neprestano prolazi pored ranjenika i smrti, i na sve to gleda naročitim pogledom: to je sve daleko od njegova ja.
Čudna mi čuda. Pa nek’ ide baš i to desetak krstina pšenice... Šta je to prema — smrti, kojoj se on nadao! Čiča Pera se nalazio u položaju čoveka, koji je očekivao kakvo strašno zlo, pa se sudbina
A Marko samo ćuti i gleda u pod. I tako je sada vesnik smrti, on o njoj ne misli. Upravo, o smrti on nikad ne misli, i drži da se ta »stvar« njega ni malo ne tiče.
A Marko samo ćuti i gleda u pod. I tako je sada vesnik smrti, on o njoj ne misli. Upravo, o smrti on nikad ne misli, i drži da se ta »stvar« njega ni malo ne tiče.
Mora biti da si se gde dobro najeo! Jutros nije bilo parastosa... Ako ti je do smrti, idi kod nje. — More, da vidiš, nisam ni daleko.
osećahu nezgodu, upravo strah od daljeg bavljenja u ovoj sobi, gde tako jasno i tako strahovito veje užasan dah ledene smrti. Jedan po jedan oprostiše se sa bolesnikom i nestade ih mnogo brže no što su se pojavili.
Gle samo kako su svi zdravi i veseli ! A ja ? Ja samo osuđen, odvojen od sveta. osećam jasno blizinu smrti. Za njih je život, a za mene«...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Posečena, dišući sve tanje i tanje Šljiva dovršava svoje listanje U smrti, predajući dušu prečistu Nebu, blistavom ametistu.
Knjigu sam posvetio majci. Po njenoj smrti, među pismima, fotografijama, starim novčanicima, kuhinjskim receptima, i lekarskim savetima izrezivanim iz novina,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
On je ostavio i veliki broj započetih a nedovršenih radova koje sad, posle njegove smrti, pokušavaju dovršiti njegovi učenici i sledbenici.
Godine 1933, posle smrti Šmita, koji je umro kao direktor fondacije, iz ove se izdvojila jedna zasebna ustanova koja nosi naziv
Ništa ne daje takav utisak smrti kao te žrtve besne okeanske bure, velikog jedrenjaka koji je nekada, pun života, veselo plovio po površini beskrajnog
Rakić, Milan - PESME
CRKVA 106 MINARE 107 OPROŠTAJNA PESMA 108 OPROŠTAJNA PESMA 109 PESME 112 OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI 112 NA KAPITOLU 113 TAJ OGROMNI MESEC LIMUNOVE BOJE 114 JASIKA 116 PESME PESNIKU Gospod ti je dao svetu iskru.
Lagano, a stalno, njih mrvi i tlači Strahoviti žrvanj neizbežne smrti. Nek propadnu dela! Al̓ ko besni hrti Nemilosni dani, sve jači i jači, Vas gone i nište — srce moje, plači!
O, umreti tako: bez piska, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno, ko miris uvenulog cveta, I život i dugo očajanje strti, Kao jednim mahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim
zašumeće strasno, I pola, i gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. Zaćutaću tada.
Sve je u meni ko na grobnoj ploči: Ja prošlost branim od smrti što preti. No onog časa kad ja sklopim oči, Tad sve će sa mnom zasvagda umreti.
PESME OBJAVLjENE POSLE PESNIKOVE SMRTI NA KAPITOLU Ko ogromna sablast Večna Varoš spava, Dok sipaju na nju sunca zraci vreli I dok julsko podne tromo
Pobednik večni, uvek čio. Izvan dobroga i van zloga, Danas ko juče što je bio, Jači od smrti i od boga. Treperi samo, o jasiko!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Divne smrti, prosto im mlijeko! Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu! Tri hiljade momka jednakoga na Šenđera udriše
Težak v'jenac, al' je voće slatko! Voskresenja ne biva bez smrti. Već vas viđu pod sjajnim pokrovom, čest, narodnost đe je vaskresnula i đê oltar na istok òkrênŷt, đe u njemu čisti
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
| I od tad, od smrti hadži-Trifunove, u njihovoj kući znalo se samo za onaj život, izobilan, uvučen i pun raskoši, sa lepim ženama i
— Pa, snaške, kako ja više nisam kod vas... — A da beše sreće, ja do smrti nisam mislio da napuštam vašu kuću. — Eh, zar vašu kuću ko da napusti?!...
zbog sramote i stida što mora pred njom, svojim čedom, Sofkicom, da se sada otkriva, i da ono što ne bi kazao ni samoj smrti — njoj mora da ispovedi i kaže, a to je: da se nema ni hleba a kamo li što drugo i o čem drugom da se misli, drugo što
Mogla je da gotovi jela kakva je htela i koliko je htela. Svekrva joj, posle smrti Markove, sa kojim je bio spojen sav njen život i to onaj život tamo, Dok su bili u Turskoj, na selu, jer ovaj posle u
Zar se već vratio? A ona je čula da je uskoro posle Markove smrti opet otišao tamo, u Tursku. Ali se zadrža, jer po njegovom oštrom, sitnom, usporenom koraku ona vide da je ljut.
Tomča, iako mu javiše, ne dođe na saranu. Odmah posle svekrvine smrti i sluga Arsa ode od kuće. Tobož ode natrag u selo, da traži i ubije onoga Ahmeta, gazdinog krvnika, Dok u stvari
Pandurović, Sima - PESME
206 HAMLETOVA PARAFRAZA 208 STUDIJA 210 SMRTI 212 TEZA 214 PORUKA 217 ĆUTANjE 218 BARKE 220 UTEHA 222 ODBLESAK 223 BELI MIR 224 RODNA
i svi tako živi; Sreća se vidi... i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo!
i svi tako živi; Sreća se vidi... i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo!
Padaju zvezde usred noći bele, Padaju tol’ko; i, najednom, presta... I vetar peva poeziju smrti. A kobne želje umirahu redom, Očajne, strašne, u prozorju bledom, S padanjem zvezda.
A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu
mnoga krv mi lopi, Bezbroj ideja, nada, nežnosti gde mi leži; To je mistika što mi i um i srce topi I tupi ritam smrti — zaborav njen što sveži Umornu svest mi, koja otrov saznanja popi.
I kao uzdah, tuga ovog sveta Šumeće zrakom nemirno i spretno Vest smrti naše s bagremova cveta, Kroz polja, prostor i podneblje cvetno.
Tutnji i bruji promuklo i tmulo Muzika smrti. I tonovi pište Pogreb ideja i nestanje trulo Bolova, senki što dave i tište. Prošlo je, prošlo sve.
Mrak! mrak se hvata dubok. Ječe trube Pobedu smrti što nosi trofeje: Uvele nade iz stvarnosti grube, Cepane snove, do one aleje Što guši zemljom život.
— Kobni zvuk smrti života i cveća. SEVERNA NOĆ Nedogled pukla večitoga leda U vedroj noći svetlucavo siva; Zamrznut mesec ukočeno
– – – K’o problem žića noć se širi tija; I duh njen kanda mraznim zrakom bludi; Obalom pustom nêmo se razvija Poema smrti i ljubavi kobne; Ja vidim njenu sliku kako rudi Čistotom večnom odlučnosti grobne.
teška noć za teškim dânom — Noć uvelih snaga, noć umrlih bića, Noć čudnih vetrova, zaspalih otkrića, Noć strašne smrti u tom vrtu rânom Mladosti, tužne mladosti što vene. Ogrn’o sam pokrov sreće ubijene!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Hej grehote. Osta li bar djece od sinova?“ „Osta muško dijete od starijega: našlo se tri mjeseca po smrti očevoj. Glejte serdara. Velike li derte na srcu nosi!“ Primorci odoše svojim putem.
gdje je prvom poznao crnogorsko gostoljublje, gdje ga krstiše novijem imenom, u toj istoj kući otimahu ga sada preranoj smrti. V Ta nenadna pobrka svaki red u kući i ražalosti ukućane pa i brastvenike.
„Ama šta ćeš, Janko, nemoj tužiti, ni zaludu se gristi. Fala Bogu! svemu je lijeka osim smrti“, reče serdar. „E, moj serdaru!“ odgovori on lagano, „nema tu lijeka. Što je bilo, bilo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
PRAVU 125 O PRAVDI 126 O SILI 127 O RAZLOGU I ZAKONU 128 O DELU 129 O ČASTI 131 O SREĆI 135 O VREMENU 137 O SMRTI 139 O SUDBINI 141 O BOGU 142 O RAZNOM 144 B) STIHOVANE 148 1) ŠTA JE LAKO (LASNO) 149 2) ŠTA JE TEŠKO 151 3) ŠTA JE
Prave poslovice odnose se na opšte životne istine (o čoveku i svetu, o dobru i zlu, o istini i pravdi, o sudbini i smrti itd.). Najčešće su to konstatacije stvarnog značenja.
su posebne pojave (Na očima kapidžije nema; Lete danci kao sanci, / A godišta kao ništa; Od života i gde i šta, / A od smrti nikad ništa), ili kao ostvarenja nastala u organskoj vezi sa pesmom pa otud prešla u svakidašnji govor (Zlatu će se
Majka te u mrtve oči poljubila! Majčino te mlijeko gubalo! Manji umro nego što si se rodio! Našlo te više čudo od smrti! Ne bilo ti dosta ni zemlje, kad se ukopao! Ne znalo ti se groba ni mramora! Od tebe crni trag ostâ!
— Muka je do čovjeka doći, a od njega ti je lako. — Dobru čovjeku sve dobro stoji. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka! — Zlu čovjeku svak je dužan. — Čovjek je čovjeku il’ anđeo il’ đavo.
— Šteti je čovek vazda dužan. — Zlato se u vatri probira, a čovjek u nesreći. — U zlu se čovek gleda kakav je. — Smrti se ne boj, no zla čovjeka. O ZLU — Ne traži đavol čoveka, nego čovek đavola. — Ne zovi zla, jer i samo dohodi.
— Primer je najbolji učitelj. — Niko se nije naučen rodio. — Mlado se drvo savija. — Dobar pop do smrti se uči. — Čovek se do smrti uči, a nedoučen u grob legne. — Mator se konj ne uči igrati.
— Niko se nije naučen rodio. — Mlado se drvo savija. — Dobar pop do smrti se uči. — Čovek se do smrti uči, a nedoučen u grob legne. — Mator se konj ne uči igrati. — Čemu se mlad nauči, star se ne oduči.
— Što je bilo — više biti neće. — Mnogo prošlo, malo ostalo. — Vrijeme stvara, vrijeme i obara. O SMRTI — Što kolevka zaljuljala, to motika zakopala. — Ako vrag nije razbio kolevku, razbiće grob. — Smrt je čaša poreduša.
— Ako vrag nije razbio kolevku, razbiće grob. — Smrt je čaša poreduša. — Od dvije smrti niko ne gine. — Smrt roka ne stavi, ali ne čeka. — Umreće i ko se još rodio nije. — Što dalje sve bliže smrti.
— Smrt roka ne stavi, ali ne čeka. — Umreće i ko se još rodio nije. — Što dalje sve bliže smrti. — Smrt je bliža nego košulja. — Smrt je varalica. — Ko se u bari udavi, onom drugo more ne treba.
— Živi kadgod, a mrtvac nikad. — Muka živeti, a žao umreti. — Svakome zlu smrt je lek. — Niko se smrti nije oteo. — Ne bojim se smrti, nego zla života. — Bolje je dobra smrt, negoli zao život.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga. 70. Ozdol gvozdeno, ozgor drveno, a u srijedi mesano. 71. Ozgo trava, ozdo brada, a u srijedi kmetska čast.
Kad po smrti očinoj prođe neko vreme, dođe jedan starac na dvokolicama te zaprosi devojku. Dva starija brata ne htednu mu je odmah
zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam mislio ispoviđeti pri smrti, ali me ugrabi prije nego pop prispje.” — „A vama šta je?” upita kaluđer ona tri sina.
Malo po tom povrne se duh u kralja i pošto viđe što je i kako je, poče se kajati od svojijeh grijehova, i do smrti svoje kajao se i siromasima dijelio. 27. CRNO JAGNjE.
Car po smrti ženinoj pošlje sluge po onome gradu da obiduju sve đevojke hoće li kojoj oni prsten dobro ići, ali kad u gradu ne nađoše
SRPSKE NARODNE PRIPOVIJETKE Oprostivši se rječnika, ne dangubeći ni malo rad sam se truditi eda bih jošte što od smrti ugrabio i na svijet izdao.
1. BAŠ-ČELIK. Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih.
„Podajte“ reče „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska,
“ Na to reče brat najmlađi: „Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo.“ Pa đevojku za ruku, govoreći: „Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela!
cara, car zapita najmlađega carevića: „Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, | divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao?“ „Jesam, čestiti care“ odgovori najmlađi carević.
Onda ga carevi sjetuju: „Idi sad kući, kad si se smrti izbavio.“ Carević njima veli da će jošt jedanput da ide sreću pokušati i ženu ma na koj način ukrasti.
“ Obeseli se otac i hoćaše u put da se dijete krsti bojeći se smrti, ali mu ne dade proročica govoreći: „Ne, ja znam što ću činiti, ako želiš da ti dijete zdravo ostane i dugo živi.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Jer onaj koga ja ostavim po smrti svojoj u toj ćeliji, taj da boravi do kraja života svog nezamenjen ni od koga. Potom, opet, ovakvo pravilo dajem da
SLOVO 3 O vremenoj smrti prepodobnog oca Simeona monaha Godine 6708 (1200), meseca februara trinaestog dana, u večno preseli se blaženstvo
2, 29-31) vama, pastvi mojoj. Jer vidim kako je ,sve sujeta, ljudsko, što ne ostaje posle smrti; neće ostati bogatstvo, niti će sići slava, jer kada dođe smrt, sve ovo će uništiti.
I pre smrti mrtav bivam, i pre suda sâm se osuđujem, pre beskonačne muke sâm sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka prečasnim
Jer tako priliči onima koji su ugodili Bogu, da su i posle smrti svoje proslavljeni, ispuniće Bog volju onih koji ga se boje i molitvu njihovu uslišiće, „sačuvaće sve kosti njihove i
nađe lestvicu kojom uziđe na visinu, kojom nađe Ilija kolesnicu ognjenu, ali on ushodišta drugima ne ostavi, a ti po smrti svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski čoveče, zemaljski anđele, svetilniče otačastvu ti, Simeone
Otežanog dremanjem varljivim podigni me svojim zastupništvom, mati Božija, ne daj me da usnim u grehovnoj smrti, predstatelja te i nastavnika svojemu životu svi imamo!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ako ništa, poznaće braća moja userdije moje k njima posle moje smrti i to je taman vreme za koje se valja starati i pisati.
Vreme je života našega jedan minut, jedno trenuće oka i jedno ništa, a po smrti čeka nas večnost. Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o prošastima.
moja, ostavši udova s četvoro malene dece, ne mogući sama tegotu kuće nositi, a pritom i mlada budući, dve godine po smrti oca moga pošla je za drugog muža; no u ovom ftorom braku vesma je sirota nesrećna bila.
Bilo mi je tada devet ili deset godina. Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici koji nas je kao
” Čini mi se da bi se svi parosi čakovački u ono doba više njegovoj smrti obradovali bili, nego da im je koji najbogatiji obrknez umro; tako im je bio dodijao i haka došao.
Iz Scile utečem, pak upadnem u Harivdu, iz prologa u žitija! Siroto dete, bedna mladost, do smrti neprežaljena! No, onda ja sam mislio: ko je srećniji od mene? Žitija čitati, take knjige velike!
— svetovnjak, koji nije sveštenik mirski — svetovni mister — gospodin mitarstvo — lutanje i put čovekove duše posle smrti mjed — bakar mniman, mnimi — tobožnji, prividan mnogovolnujem — uzburkan, zatalasan mnogokrat — v.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Vice (1774, † 1793, ††1835), onaj kojemu su „ajduci odsikli desno uvo i koji osta bez uva do smrti“, bio je Brzokus. A Brzokus bješe i fra-Brne (III), (1819, † 1838, †† ?).
“ — „Ne, nego baš onome, koga prvoga udesim! Tako mi je naređeno, za pedipsu šta sam to propuštija učiniti uoči smrti. Dakle, slušaj...
— reče Lis kad bijahu na tratini prema novoj mađupnici! — A ti, Bakonja, u pamet se. Mi smo, jevo ovako činili prije smrti Škorančine, kadgod rika naraste, te nema u mlinu prikovođana... Kad smo ono najprije...
Nožić mi daj kogod i vode donesite! Ta ne vidite li da je čovik pri smrti! Brzo, dvojica donesite štramac (dušek) iz njegove kamare. Nožić amo ili britvu!
Bakonja ču samo početak, tj. šta kažu Jeronim, Aguštin i još njeki sveti oci o smrti, a kad hoćaše doći ono što bi, možda, i on razumio, tada mu se primače kuvar i prošapta: — Ajdemo, dite moje, jer ne
— zapita Bakonja. — Lipo! Čovik se zavitovâ da neće izlaziti iz kamare za niko vrime, ili, najposlin, i do smrti. Zar se ne sićaš da ima taki primira u žitijama?
Stari fra-Brne živio je još šest mjeseci, uvijek pri svijesti, uvijek strahujući od smrti. Najzad joj podleže. Mladi fra-Brne dvorio je strica sinovskom nježnošću, ali, u isto vrijeme, svakoga drugoga jutra
XII FRA-JERKOVIĆ XXV Protekla je godina dana od smrti fra-Brne Naćvara. Bakonja fra-Brne stigao je na svoju parohiju u K. da zamijeni fra-Pinjatu Ćuka.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Mamim još nešto u mozgu sa te slike: U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota — Čas boje smrti, čas boje života. U DOZIVIMA Tu ste: topli dane, ribo u mulju, trsko Koja šuštiš od sunca u mom sluhu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
tocilom, okrenuo je drvenu ručicu iz sve snage, tocilo je zaškripalo, promuklo, ljutito, očajno, povraćeno iz davne smrti: njemu se činilo da je i sam bagrem zakukao i više ga nikad nije dirnuo. Ni on, niti iko drugi.
To mu je prezime ostalo do smrti. I mene su sve do vojske zvali Aćim Došljak. Mati se ljutila i dala je kapetanu deset talira i užirenu svinju da me u
Oseća slast od sitnih noževa izukrštanih u očima i obrazima, i što je sada sigurna da će do smrti ostati gazdarica, a nekada je i ona bila nadničarka. Tromo i teško uđe Nikola.
Da bi strah pred Bogom bio još mučniji, i mučniji od smrti, Đorđe, i sâm strah pred Bogom svemogućim, krsti se brzo i ne do kraja, desna ruka mota krug po tmini dok se ne umori,
Mati je umrla s domaćinovim jataganom pod glavom. Prvog muža ona je do smrti zvala „moj domaćin“. Jednom Mu rekla: „Jatagan mojega domaćina ima da se čuva u ovoj kući dok god muška ruka pali
Nek traje dok se sama ne sruši. Nek ti je, Aćime, sve prokleto ako drukčije učiniš.“ Po njenoj smrti... Zašto se on uselio u ovaj lopovski trap? A nekad se ponosio ovom, Vasilijevom kućom.
“ Rukavom je otirala suze jeda i ljutnje. Uvek je tako prekorevala decu i snahe, do smrti. Koliko puta ja nisam večerao zbog njenog prekora, rastužen pomisli Aćim.
A Tola tiho priča o smrti „levog“ bliznaka. Ne, to Tola priča kako mu se najstariji sin rađao. Iz njene sobe ništa se ne čuje.
Od besa hoće da iščupa ruke iz konopaca, jer on nije njegov unuk, jer neće da umre i slavu te smrti tuđa krv da nasledi. Zariče se da će paziti kako mu zamku konopca namiču oko vrata.
Napolju zakviča pseto, pa umuče. Pa kasnije opet, od tolike smrti u selu. Sećanja naleću jedno za drugim, on se brani, jer on jeste njegov sin. Jeste, i ako nije.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ko je? Otkuda je? Kako se zove? Pljuštala su pitanja, ali dečak je tvrdo ćutao. Šta i da im kaže? Nakon smrti roditelja susedi su ga doveli i ostavili na pločniku, rekavši: — Prosi, i ne vraćaj se u selo!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Obe je Jevremu obećao, za doba posle smrti, jedan Turčin, stražar u kuli Nebojši. Bilo je to 1815. godine kada je Jevrem, još ne gospodar, Još samo mlađi brat
U isti mah mu je valjda bilo i žao mladića pa mu je obećao da će ga, kad obojica budu u smrti, darivati nevidimkom kakvu poželi, ako mrtvi znaju da žele. Očigledno je održao obećanje.
da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle njegove, Gospodar-Jevremove smrti, kupio njegov po evropski uređen Konak, još nov, Konak u kojem je bila i biblioteka; što je taj Konak porušio u znak
Iako već mnogo više od sto godina u svojoj smrti, on svakoga dana sve bolje vidi nepravde iz života. Nije mario što za velikog brata obavlja neprijatne poslove: gde
to što je Miloš daleko, izgnan, i što, uz Vučića, pobeđuje zlo koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijatelji od nekada.
Kod Pižona su se, čuo je Gospodar Jovan (glasovi se prenose i u smrti kao i u životu), u ovom veku a između dva rata, svakog utorka sastajali braća Popovići i naučnik Tihomir Đorđević.
da iskaže ono što ga muči već više od jednog stoleća: otkud to da njegova nepatvorena sklonost ka skladu izazove tolike smrti? (Prvi put se a dugo, i Sima terdžuman muči sa rečima.
Sva cpeća da je bilo, tada i kasnije, engleske i druge gospode koja je drukčije mislila pa je istina o njegovoj smrti, malko okrnjena, postala i istorijska. Sada, i to je bez značaja.
A zlomisao se, i ne samo u njegovo doba, lako ovaploti u nečiju pogibiju. I u svojoj smrti Vasa, ne retko, oseti zadovoljstvo što je nestao pre no što su vođi prvog ustanka, oboleli od vlasti i od zlosti, stali
Čudi se i nastavlja da posmatra taj svet oko sebe koji izgleda drukčiji od njegovog. Poučen iskustvom sopstvene smrti, kije siguran da li je uistinu drukčiji ili samo tako izgleda.
U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo. Slika Đure Jakšića nastala je mnogo posle Vasine smrti, u epohi u kojoj je tek oslobođen narod bio opijen sopstvenom snagom.
Vasa bi da pozdravi tog mladog Mihaila (i u životu je bio, i u smrti je ostao, mlađi od njega za više od pola veka) ne zato što je bio knez nego zato što je, od Turaka, uzeo ključeve
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje! Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje!
A gde je pomoć, il' suza bratska, Il': „Juriš, rode, za brata svog?“... U veljoj bedi, smrti, i krvi, Danas vas same ostavlja Bog! ...Al' opet, grešan, grešno sam pev'o Ranjeno srce naroda mog!
Zar i ti noćnik, i ti bekrija? Al' to je valjda tvoja tragičnost: Što za života htede prezreti Osudili te na to po smrti!“ Nasmeši se podrugljivo: „Ta da, Već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost!
Al' ništa zato! Hvala, goste moj, Naveki hvala! Rek'o si mi dost'. Alfa i omega! O mudra smrti! o samrtnička Živa mudrosti!
o, umreti tako! bez piske, bez sveta, Bez dosadne, glupe komedije smrti, Nečujno k'o miris uvenulog cveta; I život i dugo očajanje strti, Kao jednim dahom, u mladačkoj moći, Pod raskošnim
zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak ravnodušne smrti. 3aćutaću tada.
„Prigrli ova jata blagodatna!... I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo k'o kap sunca zlatna...“ I akord zvoni...
Ostrvo je svako U večernju maglu uvilo se tako, I duboki snovi nad valima brode. Mir, tišina smrti... Ali ispod mora, Često k'o da čujem glas dalekog hora, Tajanstvenog, strašnog, u dugoj tišini.
Kad je život prepun trnja bio, Našto će mi posle smrti ruža? Ne sejte mi iznad groba cveće, Rumen-ružu, mirisni bosiljak; Jer kad grane pravo premaleće, Iz ruže će poniknut’
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Ovde su se mrske mračne sile u komate grdne razdrobile i iz vlade bića izbježale u žalosno stanje hladne smrti; odavde se sa svjetlošću prva svemu biću nasmijala zora; ovde se je besmrtijem pravda na vječito carstvo sačetala;
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kod njega ostadoh tri godine, do njegove smrti, a onda se vratih u otadžbinu. „Od njega sam vrlo mnogo naučio. On me poučavaše prvo u hronologiji.
„Još pod svežim utiskom smrti atenskog mudraca i učitelja vrline, dođoh na Tasos, gde me zateče izaslanik Senata Abdere i predade mi pismeni poziv da
„I još kako! Tek kad ih bolje upoznaš, uvidećeš kakva su oni stoka. A tek ako te posle moje smrti put dovede u Abderu, razrogačićeš oči od čuda, jer ćeš na najlepšem mestu varoši ugledati divan spomenik, podignut
- No evo da ti ispričam kako će se sve to dogoditi i odigrati. „Kada posle moje smrti moji sugrađani, koji rado putuju po svetu, zavire u koju od filozofskih škola, rasutih po celoj Grčkoj, pa onde čuju
No od atoma naročite vrste, od najpokretljivijih, najnežnijih, najfinijih“. „A šta biva sa njima posle naše smrti?“ „Onda ti atomi ostave naše mrtvo telo da bi drugde stupili u dejstvo.
kao izražaj dejstva celokupnog sistema atoma od kojih je naše telo sagrađeno; a da taj izražaj biva prekinut nastupom smrti“. „I o tome sam već razmišljao, ali ne nađoh rešenja koja bi me zadovoljila.
Posle smrti Sokratove iznikoše ovde razne filozofske družine, sekte i škole kao pečurke posle letnje kiše. Ovde ćeš naći hedoničare,
Tim je počeo već pre dvadesetak godina kada je posle smrti svoga učitelja Sokrata pošao u južnu Italiju, došao onde u vezu sa Pitagorejcima i stigao u Sirakuzu.
Posle smrti Platonove Aristoteles ode u Atarneus, a zatim u Mitilene. Tu dobi od Filipa, koji se u međuvremenu popeo na kraljevski
Samo dvanaest godina učio je Aristoteles učenike svoje škole, jer čim stiže u Atenu glas o smrti njegovog pitomca Aleksandra, morade on, optužen od svojih zavidljivaca i neprijatelja, zbog jeretičkog učenja, napustiti
Te njegove rečenice postale su priznatim zakonom tek dve hiljade godina posle smrti Demokritove. U svoje doba one su bile potisnute u stranu učenjima platonsko-aristotelskih škola koje su tražile u
Diogenes Laertius nas izveštava da je Aristarhos bio učenik Stratona iz Lampsaka. Straton je neposredno iza smrti Aristotelovog učenika i naslednika Teofrasta preuzeo upravu njegove peripatičke škole u Ateni oko godine 284 pre naše
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
eksplozije, kada se žuri da se odahne, proživi nekoliko sigurnih trenutaka, kad se crne slutnje umire i kad se pretnja smrti odmara da se, malo posle, opet ustremi.
posavetujemo: može li štogod biti od njihovog života i od Nikole, koji se od dolaska iz vojske, a naročito od skorašnje smrti svoje majke, sasvim izmenio, izgubio, propio, iskvario u službi. To je poslednje sredstvo i ona više neće da bude luda.
Tamo do stuba, jedan čovek što ne spava saznao je preksinoć o smrti svoje žene. A mrak i noć uveličavaju nesreću i čine je crnjom, strašnijom.
U strašnoj kući, neumoljivom i jezivom pretnjom milelo je vrebane kao potajno, lukavo i kobno primicanje smrti. A kad je opet nešto svanulo u svesti njegovoj, ćelija nije bila sasvim mračna i svitanje jutra gonilo je negde užasne
“ — „Bežite, bežite, bežite brzo, sklanjajte se, pustite me“, vičem i otimam se, a oči mi pune krvi i smrti i mržnje. „Njega da ubijem.“ — „Njega? Njega da ubiješ? Zar njega da ubiješ? Zašto? Šta ti je kriv?“ jauče ona. — „Kriv!
kao predeli davno ugaslih, beživotnih planeta smrzlih u ledenoj kori — mračni i veličanstveni amblemi sveopšte smrti.
— Ne muči me. Bolje pogledaj ove ružice na jagodicama; to neobično i neprirodno rumenilo najbolji ti je predznak smrti. Ne zavaravaj me, ja nisam dete. I ljuti me kad govoriš tako.
A te poslednje godine truleži značile su jedno grozno umiranje. Sve do smrti prvoga deteta mislilo se još o životu, posle su sagradili grobnicu da u nju spuste ono drago stvorenje, kad je ona stala
se još o životu, posle su sagradili grobnicu da u nju spuste ono drago stvorenje, kad je ona stala misliti o mogućnosti smrti; a kad su se članovi porodice podelili između kuće i grobnice, neminovnost smrti, sama smrt zauzimala je penu pažnju
kad je ona stala misliti o mogućnosti smrti; a kad su se članovi porodice podelili između kuće i grobnice, neminovnost smrti, sama smrt zauzimala je penu pažnju više nego život.
Ali se u smrt ponova ne sme. I onaj život jadne Maslove, gorak, otrovan, čemeran, bolji je, bolji je ipak od smrti. I sav onaj užas progonstva, onaj beli Sibir sa sivim kazamatima, bajonetima, knutama, jehtikom, sav onaj bol tamo
jehtikom, sav onaj bol tamo čovečniji je, slađi je, privlačniji, ljudskiji od onog groznog, očajnog grickanja hladne smrti, umiranja od dosade, od one jadne trule i gnojave čame prošlosti.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
IVANA GALEBA (IGRE PROLjEĆA I SMRTI) Kseniji I Prelazim dlanom po licu, i konstatiram: brada mi je prilično ponarasla.
li sve malograđanska glad za senzacijama i gusta, paklinasta fantazija pučkih ženica nisu izmaštale i saplele oko te smrti!
i obazrivost, koju redovno ne možemo tražiti od ljudi sviklih da po svom zvanju vječito gledaju ljudskoj patnji i smrti licem u lice. Shvatio sam: ono o sviranju rečeno je samo zato da se, kao usput, kaže ono „kad ozdravite”.
Ali nesumnjivo u tome i mastika ima svoj udio. Pooslije njegove smrti naslijedio ga je sin, nezanimljiv osobenjak i šutljivac bez šarma, povučen i utuljen neženja; a njegovo tuđenje od društva i
ponavljao sam tu igru, nebrojeno se puta naslađivao i draškao tim spremnim, reskim zijevanjem jedne male, automatske smrti. Sklapao sam oči da bih na tankoj kožici vjeđa osjetio te male zapahe ništavila.
Gledao sam plavokosu devojčicu u žalosti zbog smrti dobre bake. Plakala je uz majku rastrljavajući stisnutom šačicom suze po licu.
Dva crno zaobručena oka ležala su kao dvije rupe u jastuku. Gledao sam je kao šupalj dud, ulište klica smrti. Eto, i nekadašnja plava djevojčica sa suncem u kosi sada je postala samo jedno drago, ubogo, pregaženo ne-ja!
Njihov naizmjenični dvopjev jeste predivo našeg života. XV U oblačne dane, u dane smrti, kad nije bilo igre u hodniku i pričanja o Bućkovim zgodama ili kad bi mi dosadili razgovori staraca u blagovaonici,
Tavani građanskih kuća — sabirališta ostataka smrti! Sanduci stare prepiske, sanduci odjeće i stvari pomrlih osoba, isluženi predmeti svakodnevne upotrebe, koje nekakav
A tavani — te staretinarnice smrti pohranitelji su i čuvari takvih materijalizovaih uspomena, hramovi tog pijeteta. Koliko li smrti na tim tavanima!
Koliko li smrti na tim tavanima! Ostaci davnih šarlaha, davnih difterija, ostaci drevnih porodičnih tuberkuloza, ostaci dugih uzetosti.
Lunjao sam po tavanu i otkrivao u njemu razne zapasaje smrti. U tom se potkrovlju, na neki način, rodila i moja umjetnost.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Drukčije je, dok si ovde sa nama; To znam i ja. Ali hoće li biti drukčije tamo, kad pogledaš smrti u oči? — Ja ti rekoh jednom, pa sad to ostavi — odgovori Đurica, a oči mu planuše nervoznom ljutinom.
Begunci potrčaše iz sve snage, onako, kao što može potrčati čovek, koji beži od smrti i zna da mu samo noge mogu pomoći.
Da umrem... Ali zašto? Kome će od toga biti dobro, ko bi se tome obradovao... ko bi se mojoj smrti radovao ?... Majka... otac... drugarice?... Ne bi, ne bi im moja smrt bila dobra... A on ?...
Od toga dana nije nikako pomišljao o smrti i uporno se nadao pomilovanju. Čudan je i taj razlog njegovu nadanju. Sastojao se u jednoj misli: »Nije to šala, bolan,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Dr Vojislav Đurić ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA Sadržaj BEKSTVO OD SMRTI 2 SOLDAT I SMRT 8 BESMRTNI STARAC 11 NEMUŠTI JEZIK 15 ČUDOTVORNI PRSTEN 19 ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA 28 ČARDAK NI
384 REČNIK 385 ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA BEKSTVO OD SMRTI U nekom selu življaše jedan čovek, koji imađaše sina Petra.
Kad je Petar već došao bio blizu one zemlje, opazi ga ona devojka i iziđe pred njega, da ga odbrani od smrti i prebaci preko vode u svoju zemlju.
Posle toga morade se Petar predati smrti i umre. Devojka ga lepo sahrani, i žalila je mnogo godina za njime. SOLDAT I SMRT Bio tako jedan soldat, pa je
Kad je on tako na straži stajao, al̓ eto ti smrti gdje ide da pita boga šta će raditi, a kad dođe do njega, reče joj on da stane i ona stane.
i kad mu je godina, jer on ne zna ni koga služi ni kad mu je godina, a vrag mu neće htjeti kazati, pa će ga tako do smrti služiti.
Pošto aždaha proždrije jelena, reći će mu: — E, pobratime, ti mene kurtalisa smrti, a sad je red na mene da se odužim. Moj je otac zmijski car, pa hajdemo njemu, on će te dobro darivati.
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima preporuči da svoje sestre dadu za onoga koji prvi dođe i zaprosi ih.
„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska,
Na to reče brat najmlađi: — Ja je dajem, ako je vi ne date; zar ste zaboravili šta je otac na smrti nama preporučio, to nije davno bilo? — pa đevojku za ruku govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela!
cara, car zapita najmlađega carevića: — Jesi li ti sve to čudo u ovome gradu počinio, divove isjekao i šćer moju od smrti sačuvao? — Jesam, čestiti care, — odgovori najmlađi carević.
Kad pospu, rane se sastave, a carević skoči na noge te oživi. Onda ga carevi sjetuju: — Idi sad kući kad si se smrti izbavio. Carević njima veli da će jošt jedanput da ide sreću pokušati i ženu ma na koji način ukrasti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' ja ću sa srcem ići sve do groba Uporno, kroz borbu i kroz vidik sivi: Tu ću ga spustiti, nek u smrti živi. Al' ja ću sa srcem ići sve do groba.
Minu sve što beše, htede biti ikad. Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gled'o nikad. Imao sam i ja veselih časova.
Da li znate i to da nje nema više? Kao uzdah bola, kao sreća ljudi, Kratka je i njena istorija smrti: Noć i jedan vetar... I njeni su vrti Umrli, da niko sad ih ne probudi.
I tu vidim život sav bez tuge, I bez smrti, život od ljubavi: Mesto noći širile se dýge, Mesto mraka jedan obzor plavi.
I utonu. Ali odmah potom, U toj zemlji, gde cvetahu vrti I lepota s večitim životom, Pojavi se prvi oblik smrti. Jedna deva htede da odmara Svoje telo; jedva da su grane, Dan i nebo, kad kosu otvara, Videli joj lepote neznane.
Misao mi ode Do prošlosti moje, u krajeve znane; Da poseti ljubav, koju boli vode, Dok sećanja brižno od smrti je brane.
Svuda tako mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom bledom.
mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.
Umire vetar ravnodušne smrti Tamnicom zvezda, mojom kućom mraka; Umire nemar, što je znao strti Mesta molitve, suza i oblaka; Crnom dolinom, gde su
Meni sve se čini, Da sam u dane, bez sunca, i sive, Što behu nalik ružnoj mesečini, Umro k'o dete: smrti perspektive Izgubiše se van mene, po tmini, I moje zvezde što više ne žive. Sve mi se čini grob moj nije ovo.
Grob velik k'o put smrti neizbežne. Znam, dete neću nikad biti više. Sa starom dragom neću opet poći Srećnim neznanjem, gde život miriše Na krv
Pet vekova, crni' kao pet gavrana, Pali su po zemlji, u krvave vode, Uz muziku smrti i himnu slobode, Uz korake moćne istorijskih dana, Uz tutnjavu gneva i govor vulkana.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Izgarao sam od želja i one su se umnožavale poput hidrinih glava. Bio sam obuzet razmišljanjem o bolu u životu, smrti, i verskom strahu.
Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću stradati ako ne uspem. Sada sam osetio da je bitka dobijena.
Mnogo godina sam pokušavao da rešim enigmu smrti i pomno sam motrio svaku vrstu duhovnog upozorenja. Ali, samo jednom u toku svoga života doživeo sam nešto što je za
Bilo je to u vreme majčine smrti. Bio sam potpuno iscrpljen od bola i dugog bdenja i jedne noći su me odveli u neku zgradu, dva bloka od naše kuće.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
” Ovo pismo pisano je deset godina pre Faradejeve smrti i nikad se nije ništa saznalo o rezultatima eksperimenta kojije pripremao.
Pitanje ”Šta je svetlost?” - nije više bilo najvažnije pitanje u mojim mislima posle majčine smrti. Pitanje ”Šta je život?“, dominiralo je dugo vremena mojim mislima i osećanjima.
Želeo sam da što pre završim svoje studije u Berlinu i vratim se u Sjedinjene Države. Posle smrti moje majke, Evropa me je mnogo manje privlačila.
Ovo se dogodilo nešto pre careve smrti. Džeksonova majka i njegove dve sestre bile su u dužoj poseti Haleu. Posle dva dana osećao sam se kao da sam ponovo u
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Živjela bi ovako do smrti, i ne bi se ni s kim mijenjala... Ali gdje su sada oni što ih se sa slašću sjeća? Ono čobanče što se najradije s njom
Znate, ono naše školjarsko djetinje poznavanje na žalu, iza kupanja... Ja ne znam da poslije Markove smrti nije se htjela već udati... —Pa kako je živjela sama? — prekidoh ja. —Da, sama!...
—Kako ste mogli tako veselo provesti dane iza muževljeve smrti? — upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko puta pripovjedali.
Dođe mi na pamet njen udovački život... Iza muževlje smrti bješe joj ostao na brizi taj sin. Da njega i sebe prehrani, odluči se da služi po kućama, pa poslije, nešto
A je li te, — osmehnuvši se na me, reče življe, — bilo bi dobro da se za nj što nađe iza moje smrti! Ma samo da mi ga je vidjeti! — zaključi i, pobojavši se kiše, obaziraše se uokolo da se negde zakloni.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kroz tu tačku u večernjoj pesmi „Međa“ prolazi ona „crta“, ona opsesivna slika „strašne međe“, granice života i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera
granice života i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira „ Ko čeka na međi?
Ciganin i pisac hronograma prisutni su u priči svaki sa po jednim delom svoga zamislivog realnog života (od rođenja do smrti); nejednakim delom, jer im je i uloga nejednaka.
kao sopstveno, novo tematsko jezgro u srpsku poeziju uveo „tajnu rođenja“, po svemu sudeći naspram podrazumevane „tajne smrti“. Ova činjenica, sama po sebi uzeta, ne govori nam mnogo.
Od Vojislava Ilića, preko Rakića i Pandurovića do Disa, udeo smrti gradualno se uvećavao. Ne samo što se, recimo, draga poglavito pojavljuje kao mrtva draga, nego kod Pandurovića
U njima je tajanstvo rođenja spojeno s tajanstvom smrti: slika rođenja, dolaska na svet, uvodi se – kao nešto što je isto al i obrnuto – u sliku odlaska iz sveta, sliku smrti.
smrti: slika rođenja, dolaska na svet, uvodi se – kao nešto što je isto al i obrnuto – u sliku odlaska iz sveta, sliku smrti.
Eto zato u Matićevim pesmama „Zamenice smrti“, „Doneću ti cveće“; „Ima večeri“ i „Teku reke“ – a one nisu usamljene – stalno vraćanje i variranje iste sintaksičke
) Sve je ovo, uostalom, potvrdio i sam pesnik kad je pred kraj života priredio novu verziju stare pesme „Zamenice smrti“ (1930).
One oči koje u njoj sa brega smrti na oba sveta gledaju dosta lako i sigurno nas vode prema jednoj od najdubljih i najznačajnijih preokupacija Dučićevog
studije o pojedinim piscima ili oblastima, istorije pojedinih književnih oblika, zatim dve decenije nakon Andrićeve smrti nemamo još ni njegova sabrana dela a kamoli kritičko izdanje, i tako redom.
srpske književnosti XX veka, kao i druge više nego potrebne knjige za koje se spremao, Novica Petković se, nakon prerane smrti, obreo među izabranim senima naše ukupne književne otadžbine, svakako među vodećima u veku koji mu je pripao, među onima
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
sopstvenom odsutnošću (mir i svetlo simbolizuju prazno), što nas podseća na snove sa vizuelnom inkarnacijom sopstvene smrti.
Tmuran prizor dat pri odlasku od tetke uskoro se ponavlja - sa variranim tonovima smrti - kada je već u razgovoru sa ocem slomljena ćerka pristala na žrtvu i vraća se nazad: „Brzo pređe česmu i fenjer, koji
biti slučajna, i na način koji odaje istinskog umetnika, Borisav Stanković istorodnom simboličkom slikom junakinjine smrti u velikim razmacima protkiva tekst, sve od H do HTH glave, i svaki je put - što i jeste čudesno - vezuje za odlazak
Tada opet iskrsava vizuelna inkarnacija sopstvene smrti: „Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i treštala kao neka dva crvena strašna
Zatim se doživljaj prenosi na slikovni plan, i kao simboličko viđenje sopstvene smrti triput se ponavlja. Pri tome se svaki put - kao što je pokazano - vezuje za kuću.
Tako isto i u drugom romanu, Gazda-Mladenu, čisto ekonomski činilac - strah od siromašenja posle prerane očeve smrti, pa ulaganje velikog napora da se trgovina očuva i podigne - ima značajnog udela u sudbini glavnog junaka, ali ono što
odricanje Mladenovo od najintimnijeg dela ličnog života priprema se već u ranom detinjstvu, a počinje od prevremene očeve smrti, kad junak, preuzevši odgovornost za porodicu, vidljivo menja i ponašanje.
165 Mali se Mladen nije formirao u senci očevog ili majčinog autoriteta, nego babinog, a posle očeve smrti taj autoritet naglo raste uporedo s preuzetom odgovornošću.
dućana do kuće u Mladenovom opažanju pojavljuje isti onaj pomalo sablasni pejzaž, sa simboličkim nagoveštajima umiranja i smrti (sve je „crno, „mrtvo” i „pusto”), koji i Sofka u H glavi opaža na putu između tetkine i svoje kuće: „Pošto zatvori
Već smo imali prilike da analiziramo simboličke slike smrti što su se tih dana pojavljivale u junakinjinom opažanju. A i gazda Mladen, videli smo, u sličnim trenucima takođe sve
Ali nigde toliko sličnosti nema sa Sofkinim erotskim snovima i mračnim slikama smrti kao u pripoveci Večiti poljubac, koja nije ništa manje autobiografska od Uvele ruže, a objavljena je 1907, u jeku pisanja
golub (to je simbol ljubavi) krilima treperi, očajno se otimljući od mračne vode (to je čista arhetipska slika umiranja, smrti), iskrsava bezimena „ona” - lik vezan za duboko pokopanu ljubav iz dalekog detinjstva.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Niko ga nije video da se razvedri ili nasmeje. Kad su mu po očevoj smrti pale u deo one dve-tri kuće Srba čivčija, okolina je pomislila da će od njegove zloće propištati i malo i veliko.
“ — A služiš li, proto, kad? — Ne. Ne više posle Metove smrti. Osetio sam olakšicu kad sam saznao da na to nemam prava. Sam sebi sam presudio. Sam sebe sam raspopio.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
67 KONjANIK-DIVLjAK, STRAHOTNIK... 71 GVOŽĐE I ZLATO 73 KAKAV JE DANAS DAN 75 PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI 77 POBRI STEVI KAĆANSKOM 79 POBRI STEVANU KAĆANSKOM 82 UŽAS I NEVOLjA U ZAGREBU 86 ŠTA SE ČUJE 88 NA GROBU ČOVEKA
»Starmali« 1883. PRVA PRIJATELjSKA SUZA NA GLAS O SMRTI MITE POPOVIĆA U prvome prenerazu Stegnule mi grlo guje... Al’ ti sada već razumeš Što se reč’ma ne kazuje.
“ Pojuriše sluge Kao besni hrti, A on naže, ispi Gorki pehar smrti. Šta učini, čoče, Žalosna ti mati? „Volim u grob pasti Nego robovati!“ »Neven« 1885.
— Znamo, dobro znamo! Verujete l’ veru Koja drži naše dive I po smrti živo, Pa da uz njih gremo? — Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo!
Da li praštaš ovom svetu Vašu muku, vašu tugu? Nad slabačkim tvojim telom Anđô smrti davno s’ vrzô; Ćuri te je srce vuklo, — Al’ što ode tako brzo? Kako smede poruke nam Tako teške primit’ na se?
III Riblja se sudba Po tečnosti vrti. Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu.
Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu. IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere.
Riba mora plivati Pre i posle smrti. Riba mora plivat’ Trpeći sudbinu: Do smrti u vodi, Po smrti u vinu. IV Krupnija riba Sitniju ždere I u tom poslu Ne pazi mere.
Ljubi je i ti, Stradalni robe, Kog’ seku, peku, Stružu i globe. Jer riba ima Šiljaste kosti — I posle smrti Ume ubosti. VI Pečena riba ište salatu — Za svoje muke tu malu platu. Poslednju želju ko da zakrati?
Miljković, Branko - PESME
MAGISTRALE 45 POSVETA ELEGIJA 46 ČETIRI PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU
su ruke zmije videh zid plača bez zvezda i čuh reči bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od
Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te
svih doba u očekivanju vatre da l će moći da sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći o pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada?
su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto smo tako sami i slabi i krti Dok se zemlja okreće oko svoje smrti negde ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da
O neima puta kojim bi do mene mogli doći Ko proleće koje zaboravi da cveta sad ležim mrtav na severu sveta Smrti ljubomorna najveća moja noći!
Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. Da li ću iznenaditi tajnu smrti, ja žrtva. Gorka suza u srcu. Na kužnom vetru sam.
O čelo moje od sna i vetra mapo! Odajem se mrtav suncu posle mene jer nesreća i posle smrti traje. Slepi jasno vide sudbinu pred kojom šene predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene.
II KULA LOBANjA Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i obale.
U dnu je sunce i vreme je vatra. Ždrale, Gde mu je odjek u srcu il smrti? Porazni Svedoci mora i promena ispraznih Usnuše mir i skameniše vale.
Kuda da odem posle ovog sna. DAKTIL SNA Stoje izmišljeni bregova od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u nebo se vraćaju. Pala je lobanja niz crne grebene. U mračne dubine nosi li to što sam čuo.
SMRĆU PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode i voda oteče
Krakov, Stanislav - KRILA
Mršava tela plakala su od vrućine pod plavim suknom. Suve vojničke usne su nešto šaputale. — Ko govori o smrti? Muzika je svirala.
Ipak nije mogao da vidi kako se nad pilotom sa slomljenom nogom nadneo beli, ponoćni anđeo. Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike. Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko.
Čujete li? Grmi... Svaki prasak je nov vesnik smrti... Zašto slični slične ubijaju? Niz padinu brega, sa osmatračnice trčao je zaduvani vojnik.
Obuze ga užasni strah od samoće u mračnoj šumi punoj samo leševa i smrti. Kao da ugleda nešto strašno pred sobom. Ciknu prestravljeno, i pojuri ponovo uz nagib ka rovovima, ka živim ljudima.
Možda je i on bio priviđenje. Svi su bili zaneseni, pospani i bliski smrti. VIII U LUDIM ŠUMAMA Toga se dana događale neobične stvari.
I da li to sunce stvori ovu čudnu, pogrebnu veselost u njima? Poslednja noć je bila hladna kao primicanje smrti, i pokoja nevidljiva pahuljica snega promicala je kao zalutali putnik kroz nju.
Pa ipak je bilo očiju zamišljenih, tužnih. Bilo je ovde još treznih glava od tog čudnog pijanstva rušenja i smrti. Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti?
I kao da su ti pogledi već videli nešto. A gore u vazduhu oni neumorni putnici od gvožđa i smrti fijuču i zvižde. Sav je vrh planine u ognju i dimu. Grmljava i tresak sve brži, nervozniji, luđi.
I sve borbe, i svi bolovi i sve bliske smrti odleteše kao davni mučni snovi u zaborav noći, a ako su još ostale rane, one su bile tu da se jednoga dana dole u huci
Pod kombinezonom se gužvalo novo odelo i ježile medalje. Govorio je da treba biti koketan u smrti. — Pa mi svi zbog koketerije i umiremo. Izgleda da je to Bora rekao.
Nije više mislio na streljanog Kazimira nego na strah od smrti. — Ubiću se, rekao je, i to je zapisao u svoj notes. U njemu je pisao još dugo i to su sve bile reči Kazimirove, reči
Svakog jutra i večera su zakopali nekog. Potporučnik Matić, student sa plavom bradom, bojao se smrti, ali je ipak noću poguren bludio duž rovova.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ U stvari, pri povratku sa šetnje, tražio je da mu se zakunem na prijateljstvo do smrti i na prijateljstvo posle smrti, ako se opet sretnemo.
“ U stvari, pri povratku sa šetnje, tražio je da mu se zakunem na prijateljstvo do smrti i na prijateljstvo posle smrti, ako se opet sretnemo. Sve to jedino što smo čitali iste knjige, i znali početke istih pesama napamet.
“ Do smrti će o tome pričati a sutra će već razume se biti tam–tama, makar i da oteraju bele duhove. — To vas zabavlja, da ih pleš
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Njin je... RADAK (Janji): Tu ti je smrt! Korak da nisi jedan makao! JANjA: O, bože moj! (U sebi.) Tri su se smrti grozno složile: Jedno su Turci, hajduci drugo.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tako iznenadno, tako neprijatno i tako blizu zagledati smrti u oči to mopa da je za svakoga strašno. Ne verujte mu ko vam drukčije kaže. Čas je bio krajnje kritičan.
U kafani ce nađoh s kapetanom J. Velimirovićem. On mi kaza o smrti svoga brata, i pošto mi je prvo pročitao, dade mi da odnesem đeneralu jedno pismo.
Da napomenem još ovo: naskoro posle smrti majora Velimirovića, njegov ađutant, Kristifor Stefanović uzme odsustvo, ode u Beograd i tamo se ubije iz revolvera.
Neki hoće da znaju, kao da je Kristifor osećao neki teret na svojoj savesti zbog majorove smrti, što ga je najposle nagnalo da se i sam ubije. No pouzdano se ništa ne zna.
No pouzdano se ništa ne zna. Kad sam docnije govorio u Paraćinu sa pukovnikom g. Dragaševićem o smrti majora Velimirovića, i izrazio mu moje čuđenje da je pokojni Velimirović tako jako primio srcu reči jednoga đenerala, o
I neki duševni bol užasno te trza, duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko, od ovih krvavih poljana smrti i razvalina, gde nemaš kud pogled baciti, a da ne ugledaš najpakleniju sliku strašnoga razorenja.
dana i ovih strašnih prizora nastupi tija, prohladna noć, tebi u ponoćno doba još izlazi pred oči strašna slika smrti; goli kosturi u dugim redovima klize ti ispred zamućenoga pogleda i ti zaista čuješ klepet njinih suvih kostiju A kad
— velim vam da ga tražite među onim mirnim seljacima, što su onako hladno i muški gledali smrti u oči, što su ostali u šancu i onda, kad već sve beše diglo ruke od njega, kad su svi svakoga trenutka izgledali njegovu
neki tužan a opet podrugljiv izraz, izraz u kome se meša nemar umora i ravnodušnost očajanja, žudnja za životom i podsmeh smrti koja već stoji nad glavom sa zamahnutom kosom.
Kakav je to red misli, kakva je to filosofija u kojoj ovi sirotani crpe snagu da ovako mirno idu smrti u čeljust?! Zašto oni ginu? Kakva ideja njih kreće napred?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Poljupci se boje, Da ih ko ne čuje, — Ja svojima ne dam, Da brzo prohuje. Drago moje, drago, Nema smrti leka, — Poljupci su vreli, — Al’ smrt ladna čeka; Kad nas jednom zgrabi, Pa u ništa maši, Poljupci će živet’ U
Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema. LXX Hod’te, braćo, pevidruzi Našeg starog spleta, Dobio sam
Oh, zar tako, ljubav sveta I po smrti jošte traje! Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje!
Raj sa zemljom zagrli se, I hladnoća sa toplotom; One međe rastope se Među smrti i životom. Čuješ večnost kako bruji, Na njenom se suncu zgrevaš; Kroz dušu ti vera struji — I ti ne znaš da to
Osetiš li časak, koji Radnoj težnji polja traži, Ti se seti ko te krepi, Ti se seti ko te snaži. XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je li? Ne preseci, Boga radi, Vezu našu!
Osetiš li časak, koji Radnoj težnji polja traži, Ti se seti ko te krepi, Ti se seti ko te snaži. XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je li? Ne preseci, Boga radi, Vezu našu!
XXXIV Smrti, smrti, crna smrti, Ti si došla po nju, — je li? Ne preseci, Boga radi, Vezu našu! — A smrt veli: „Ja razumem tvoju strepnju, —
“ Pa još doda: „Kolo cpeće U brzom se huku vrti; Boli tvoji trajat’ neće, Ni po časa posle smrti!“ LV Da l’ to beše sanak Kao i sve drugo?!..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Strahovao sam da me ne lupi u glavu. Na drugo mesto gde hoće. U ratu se gine... Jest... Ali, mislim, nema gluplje smrti nego kad te pogodi zalutali kuršum negde u dalekoj pozadini.
— Strah i strepnja obuzimaju nas do pred sam juriš. A kad se već ustane... i potrči, čovek tada oseti blizinu smrti, a to saznanje nadjača sve ono što je misaono u njemu, zagluši čula, pomrači svest i onda se juri besvesno...
Ali mi pred oči iziđe slika onoga mladića koji je umirući plakao. Eto... Svi mi imamo majke, svi strepimo od smrti... Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?... Noć se spuštala lagano.
A ovde je život stalno u smrtnoj opasnosti. Čudim se ovim ljudima kako oni ne zaziru mnogo od smrti. Da li je kod njih urođena hrabrost, ili visoka svest o dužnosti?... — Lezite! — viknu komandir.
Moga vodnog oficira ubiju, i jednoga vojnika rane. Iako je komandir davao utisak duševnoga čoveka, govorio je o smrti svoga druga nekako hladno, kao i da nije reč o živu čoveku, s kim je jeo i pio, a koji je sada mrtav.
— To su fataliste... — Jest. Rat je, dakle, njihovo životno opredeljenje, a smrti nema bez suđena dana. — Komandir se zamisli, onda produži: — Kad se setim u kakvim sam sve teškim situacijama bio, pa
čovek to ne može da objasni drugim načinom, nego da kaže: sudbina. Nema smrti bez suđena dana. — Ja u to ne verujem... To je samo puki slučaj — veli Dragan. — Slučaj?...
— On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti... možemo i u životu. — Jest, barone... Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu...
Pozadina ih je uputila na grbinu Ježa da poginu. Ali oni su ostali nasmejani, kao da prkose smrti. jedan drugome su pridali zvučne titule „grofa“ i „barona“ i sebe su izneli na visinu Moglenskih planina, odakle
Ali trgao sam se. Možda bih ga time pokolebao, i nevoljno mu ulio uverenje o bliskoj smrti. Oni su dosad bili spokojni i svaki je verovao da će izbeći opasnost.
Slušao sam kako su neki sanjali jeziv san, i toga dana poginuli. Ili im se najednom nametnula misao o smrti, te su postali tmurni... Hteo sam da zapitam Dragana zašto je pakovao stvari.
U daljini video se Krf. A pred njim manje ostrvo, sigurno Vido, ili kako se to već odomaćilo: Ostrvo Smrti... Obuzelo me je neko žalosno raspoloženje. Ta pučina pred kojom stojim progutala je hiljadama naših vojnika...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sve do Brankova takmaca Pavla Popovića Šapčanina, sve do Branka samog, u nekim njegovim nedovršenim i tek posle njegove smrti štampanim rukopisima pa, pravo govoreći, i dalje, mnogo dalje, sve do dana današnjeg.
i prazninu nad ostvarenjem, vernost prema zavičaju i svome narodu kao i zamišljenost pred strašnim zakonima života i smrti, u tuzi koja uzdiže i u sreći koja guši. U njima, naš čovek se prvi put stao obazirati po svemiru i ljudskom nemiru.
Milutinović Sarajlija RAZVRAT Šta je slava i junaštvo, Šta je obraz i poštenje, Šta li spomen i pohvala, Šta l' po smrti prazno ime? Vlast i sila malo traju. Raj nam šta je? Đe li vječnost?
Isto će reći to: danas sa narodom živit, pa večno, Il' umreti jošt sad, pa ni po smrti s njim bit, Gorčine čašu, za koju ti ne znade, podnese Sabor! Ti si ispio tvrd. Živićeš ostavši živ.
zadržao, Niti troglavne hidre otrovna čeljust; Nesitoj želji slave on pušta uzde pomamno Krvavim rukama; leti s munjom smrti.
kaže: — To znadu bar strajnski Da si ti živio ljudski i hristjanski; Zato raspoloži sve imanje tvoje, Da ti se po smrti spomenici stroje: Škole, ošpitale, crkve, manastire, Udove, sirote, duhovne pastire, Sve lepo obdari, da svak reći
Samo da mi prije smrti Jedno dâ se uzaznati: Ko će tebe zaiskati, Kom’ li ćeš ti ruku dati.” Besedi mu Cvet-devojče: „Jao jadna,
Na kakav ideš put Kad s’ zvona glasi roje I majka bije grud? Svenuo to je cvetak U maju veka svog, Smrti ga ladna ruka Sa sveta skide tog. Suze ga sviju prate Jer lepa duša bi, Pak se i bogu samom Na nebu omili. 1855.
Stojan Novaković je jedno vreme, začudo, mislio da se ovde radi o nekom Kantovom spisu o smrti koju bi Rajić preveo bio (v.
je da je Rajićeva pesma Priskorbna gorlice doživela poznu apoteozu čak i na prigodnoj svečanosti povodom stogodišnjice smrti piščeve, 11.
i kamenje I zelene trave, Sve dubrave i sve stene I pećine stare, Svi vi meni pomozite Ovde tugovati, I do željne smrti moje Sa mnom drugovati.
može se slobodno kazati, da je Luka bio pravi estetičeski majstor načiniti stihove; i sa samom ovom, ovako posle smrti njegove izdatom knjižicom, zaslužuje mesto među prvim našim spisateljima dojakošnjega i današnjega vremena, a da je kojom
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Isprva šćaše dece hiljadu, Da ih na kasapište svoje otprati; Posle nam starog oca progoni, A Banovića smrti predade. Pa i taj kuršum, što nam Staniši Sa masnom krvlju prska dolamu, Poslanije je zlobe njezine....
Sve me u ovoj zemlji prezire; Sve preza, strepi — sve se uklanja, Kao da lice nosim kugino, Il’ pogled smrti, il’ u njem’ smrt; Pa ko se one takne svetlosti Kojom život mi mrski negujem, Taj će umreti, otrovaće se. — Gospode!
ARNAUT-OSMAN (udarajući na Đuraška): Nećeš već dugo! Čas ti je smrti danas prispeo. — KAP. ĐURAŠKO: Davno te muška braća čekaju — Da ti pokažu one divote Što posle smrti pravovernima
Čas ti je smrti danas prispeo. — KAP. ĐURAŠKO: Davno te muška braća čekaju — Da ti pokažu one divote Što posle smrti pravovernima U rajskom vrtu prorok poklanja; Raduj se, more, i spremi dušu Da je hurija pogled nebeski Sa iznenadom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
zemlje, koju nemađoše niko više obrađivati i ziratiti, i osim praznih i zagušljivih staja, iz kojih zaudaraše zadah smrti i pustoši. Torske ljese nešto svijet raznese, nešto se opet osušiše i sagnješe.
Zvižde vjetrovi, zvižde i urliču, a polumrtva se usta ljube i izdišu u slatkoj smrti... GROB SLATKE DUŠE Upeklo sunce — sažeže sve! Došlo nebo modro kao čivit. Izvedrilo se, nigdje oblačka da opaziš.
Bojić, Milutin - PESME
Aj, čupao bih ti usne, vrat i oči, Smrvljenu do smrti zasuo te blatom, Na nadgrobnoj tvojoj urezao ploči Grifosa praćena keruvimskim jatom; Velikom i strašnom kletvom
večno ista priča iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i pratnje.
Ko raspuklo zvono plaču zore vaše, Kô na piru smrti razlupane čaše, Kako pun je strave prošlih noći muk! Dani, ustavite svoj demonski trk!
XXIII Čitave noći sažižu me, peku Negdašnji snovi proživele sreće I teški sumor sagiba mi pleće I samo čujem smrti tešku jeku. I žudim kosu tvoju tako meku.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I onda, razume se, mesto šest otkuca devet, mesto četiri sedam i napravi uopšte takvu zbrku da je ne možeš do smrti razrešiti. Vratiću se ja. (Pođe, pa se kod vrata seti i vrati se.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
stihije i božanstva, bila je spona s precima; ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca, od rođenja do smrti, iskaz erotske i ljubavne čežnje, i zato se pojavljuje u toliko različitih oblika: obrednih i porodičnih, mitoloških i
podeli, sa svoje strane, prate isti, sada čovečji životni krug - rođenja (uspavanke), sazrevanja (svadbene pesme) i smrti (tužbalice), a unutar toga kruga najrazličitija zbivanja koja su ga se doticala u svakodnevici uslovljenoj i istorijskim
Radičevića romantizam se javlja kao suprotnost klasicizmu a posle njegove smrti postaje stilska dominanta epohe. Pretpostavke našeg romantizma jesu: Vukova jezička reforma, narodna poezija i
mladosti više slavljen nego shvaćen, on je u starosti doživeo sveopšte osporavanje, a prava slava dolazila je tek posle smrti, i to vrlo sporo.
veka. Vreme smrti I-IV (1972-1979) veliki je istorijski roman koji je književno transponovao ratnu dramu i stradanje srpskog naroda u
Jakšić, Đura - PESME
6 JOŠ... 7 PUT U GORNjAK 8 NOĆ U GORNjAKU 13 NA NOĆIŠTU 15 VEČE 16 ORAO 18 POSLE SMRTI 19 JA SAM STENA 20 ĆUTITE, ĆUT’TE!... 24 PIJEM... 25 PADAJTE, BRAĆO...
Strelovit posle na zemlju roni I krvlju kapa zemaljski mrak. U Sumrakovcu 1858. POSLE SMRTI Noževi kad mi srce podele, Nad grobom zvekne krvavi mač, Slatke devojke, ružice bele, Neću da čujem vaš gorki
U noćima smrti strašne Na rame mi tice sleću I zloslutnim grakću glasom: Pakost, zlobu i nesreću — Što zlokobnih Dva’est osam
A gde je pomoć il’ suza bratska? Il’ „Juriš, rode, za brata svog!“?... U veljoj bedi, smrti i krvi, Danas vas same ostavlja bog! Al’ opet, grešan, grešno sam pevô Ranjeno srce naroda mog!
Nastasijević, Momčilo - PESME
z Slep — ili pogledom mri. Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat. Al’ čudno nepogiba mir zlatali zri, gde ginulo se i
Pogled je — patno za nehođeni hod krene u meni od iskoni što stalo. 6 Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pa ni u kući nije bila drukčija. Niko nju ne vide da ona, otkako umre otac Mladenov, pa ni prilikom same smrti, pratnje, posrnu, izgubi se.
Da neće i on biti kao drugi, ostali. Kao neki od takođe čuvenih, bogatih porodica, pa isto tako kao Mladen, posle smrti oceva, počeli da vode radnje, trgovine, pa ili na karte, ili na ženske i piće odali se, i počeli da rasipaju.
Da majka mu, ako ne baš veselo posle smrti očeve, a ono bar spokojno, kao i pre, samo onako slatko, uneseno, po sobi, kući, gotovi, sprema, s mlađim bratom se
— Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada. Prvi put od očeve smrti bilo je tada što ga je baba od posla, rada odstranjivala.
Ujutru, kad se iskupi cela rodbina, sav komšiluk, Mladen je samo izišao u čaršiju i, u znak smrti, kad su se svi dućani otvorili, on, ne sluge, već sam spustio ćepenke, metnuo na dućan katanac i opet se vratio.
još šta da ponese, jednako čekajući kao na to njegovo rešenje, da i on s njima ode, ne ostaje sam, u sigurnoj, jasnoj smrti. A da mu kaže? Ko sme da mu kaže?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk b. na grob posadi« (Josif Pančić, Botanika, Beograd, 1868, 251).
takođe i utuk protiv demona sna (i smrti) u pesmi o Gilgamešu, XI, v. dalje ѕ. v. Pšenica. Još u nekim slučajevima dovodi se k.
mrtvački demon (‹BV, 22, 91; ZNŽOJS, 7, 128 id›), i možda kao što se u pesmi o Gilgamešu (‹XI› tablica) demon sna i smrti ima da savlada na taj način što Utapištimova žena mesi (brašnene) hlebove. Ako se u pušku metnu tri zrna p.
Posle nekog vremena pod tom bukvom on se začudi čemu se je ispovedao u strahu od smrti i malo zaseče bukvu, kad iz nje potekne krv, a on, prestrašen, skine kapu, klekne, prekrsti se i izgovori očenaš.
U Leskovačkoj Moravi, kad se udovac ženi pre nego što se navršila godina od smrti njegove žene, »na dan njegovog venčanja neko iz njegove rodbine ponese testiju s vodom pa dugo sipa na grob kap po kap.
ima izuzetno mesto (u mnogim prilikama) od rođenja do smrti (od babina i povojnice do sahrane i zadušnica) — kakav je slučaj u Sretečkoj župi (GEI, 9—10, 121) i drugim krajevima.
SEZ, 86, 470). — K. ima važnu ulogu i u mnogim drugim prilikama od čovekova rođenja do smrti. Novorođenčetu za prvo dojenje »zadojaljka« donosi na dar kravaj, a žene, dok dete doji, drže nad njenom glavom sito s
) imaju gdjekoja (sjenovita, koja u sebi imaju takovu silu da onaj koji ih posiječe — odmah umre ili dugo godina do smrti ostane bolestan; kad se ko boji da nije sjenovito ono drvo koje je posjekao, valja da na panju njegovu živoj kokoši
Ćipiko, Ivo - Pauci
I leži to zapretano u duši, i kad se stakne, izbiva: i kod rođenja, i u strasti, i u smrti, i ispoljava se u tajanstvenom nagađanju i gatanju, u znakovima, počamši od nebeskih zvijezda do sitne, isprekrštane
A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti? U brata četvoro je djece, ljuti kao vukovi, a razulareni. Što bi od Rade bilo?
Sin mu donosio preobuku i što mu trebalo, i prihvatao hajdučki dijel, što ga otac kući po njemu slaše. Po njegovoj smrti, braća se ne slagahu zadugo i nabrzo razdijeliše imanje u tri dijela.
II Nekoliko dana iza Ilijine smrti, gazda Jovo pošalje Radi pozov u kome ga opominjaše na isplatu duga. Te pozove razašiljao je gazda obično dužnicima kad
Radu prvo proljeće iza očeve smrti ponese nadom. Obilazeći svoja polja, premišlja i računa koliko će koristi imati, i što prodati i uštedeti, da
Teško mu je u duši... Poslije očeve smrti premišljaše često o tome, i puče mu pogibija pred očima, ali kako da se najednom snađe — on, jedinac što ne vođaše o
dna sina već su odavna u Americi; poslaše mu novac da neodvlačno dođe k njima, jer su se uželili da ga vide prije smrti.
— ponovi, — ali tebe neću nigda zaboraviti; dah tvoga prostoga života, tvoja besvjesna ljubav i naše noći pratiće me do smrti; sve je to u meni ostalo. .. — Ti ne plačeš? —pita je, a suze mu se kotrljaju niz lice. — Ne mogu, a teško mi je!
gledajući ih, uobrazi sebe, kao nigda posle, u starosti: život će posrnuti, snaga pasti, a vječita nezasitna čežnja do smrti moriće ga! — Otpočinite malo! — javi se starome. — Ne mogu, moram danas svršiti!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Krijem od njih istinu. Pribojavam se Prohorove zlobe. Kazaće: uplašio se starac smrti, suviše mu je stalo do života. Prohor Kad su njih dvojica, Dorotej i Dimitrije, ušli na manastirsku kapiju bio je već
iguman je krišom od nas poslao poruku episkopu Evsaviju da mu pošalje nekog veštog travara koji bi ga spasao skore smrti. Prepao se stari. Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti.
Valjda ga je razbesneo sam igumanov dolazak. Znao je da je vidar spasao sigurne smrti ovog istog starog čoveka koji je, evo, samo nedelju dana posle ozdravljenja izašao lično na Kulu kao da prkosi.
Uostalom, oni su retko kad i izlazili u dvorište, jer je bilo zabareno i blatnjavo. Kajanje zbog Prohorove smrti i pokora koja im je naređena zadržala ih je u manastiru, iako je grozila opasnost da budu potopljeni.
Kad bi mi bilo dato da sam izaberem mesto i vreme svoje smrti, izabrao bih potok i zoru, rumenilo jutarnjeg sunca na lišću, miris šume, opor i golicav miris satrulog lišća, promuklo
ne znam kojih razloga svi odreda pribojavali, ostajao je živ, doduše i sam vezan za postelju, ali, izgleda, daleko od smrti, dalje nego ikad.
Znam nekoliko njih koji prate svaku promenu na njegovom licu, tražeći predznake smrti. Pažljivo zagledaju u njegove jagodice, ne bi li zapazili smrtonosno žutilo, motre mu na oči — jesu li štogod umornije,
Sada je rizu izvrnuo naopako. Da nije pomračio? Rekao je da će Bog rešiti o njihovom životu i smrti, a oni mu se prepuštaju puni ljubavi i poverenja.
O načinu na koji je živeo i o načinu na koji je umro. Da nije bilo njegove čudovišne smrti, sav bi Prohor mogao stati u dve-tri rečenice koje bih ja bez po muke mogao sročiti.
Zabranio nam je da razgovaramo o Prohoru i o njegovoj smrti. Naredio nam je da se prepustimo spasonosnom zaboravu. Trave su livadske, kao da su bile u nekom čudesnom dosluhu sa
da se pravda i da govori kako ona sve to čini iz zahvalnosti zbog toga što joj je kaluđer spasao muža od sigurne smrti, a ona mu eto sada vraća istom merom, pokazujući svoju predusretljivost i dobro srce.
Čitavih deset dana po Prohorovoj smrti ja sam pretraživao livadu, tražeći u travi njegovo čuveno raspeće jer sam video da ga na mrtvom Prohoru nema.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome! I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme!
Tavno bledilo po čeocu tvome, Kô priznak smrti, širilo se svud, Valovi tuge u trenutku tome Burno su moju talasali grud.
Nebo mu nije rose dalo, Ni životvorni sunce zrak, Lisje mu svelo, stablo palo, I pokrio ga smrti mrak. I ja ga gledah ispred sebe, I prokleh gorki život svoj, Jer ja se tada setih tebe, Uveli, bledi cvete moj.
Tako pobožno fakir pada. Služeći verno bogu svom: Svršetak igre smrt mu sprema, Al' on od smrti straha nema, Nego se gordo sreta s njom. 1887.
Mir vam junački preci, što samrt primiste časno! Mir vam na polju smrti, gde mesec treperi jasno I noć duboka vlada; Gde danas varvarin Čerkez usamljen poljanom bludi, I jednoliku pesmu izvija
gleda cvetni sâd, Slomljeno gleda cveće, I đeni Srpstva tako bdi, I decu zove milu; Al' mnogi od njih davno spi Na smrti hladnom krilu! Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta.
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zemlja ljuta. I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme.
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta! I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme...
Silvije na zemlju pade, I ruka sumorne smrti dotače njegove veđe, A divna statua mirno na svoje podnožje pređe. 1890. LjUBAVNA TRKA Stegni žice, o kobzaru, I
Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše. A sêdo vreme kamenje obara, Gde se mučenik u smrti odmara! 9. Ko je taj mladić što ovde počiva? Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Rado bih još pričao o tebi, o tvome begstvu iz Rima posle smrti Cezarove, o tvojoj prebujnoj ljubavnoj vezi sa Mark Antonijem, o tvojoj tragičnoj smrti. No tome sad nije vreme.
o tvome begstvu iz Rima posle smrti Cezarove, o tvojoj prebujnoj ljubavnoj vezi sa Mark Antonijem, o tvojoj tragičnoj smrti. No tome sad nije vreme.
prepisku moga dede i njegovu glavnu knjigu knjigovodstva, u kojoj je zabeležio i sve važnije porodične događaje: rođenja, smrti i ženidbe; o njegovim vlastitim stupanjima u brak govori ta knjiga četiri puta - nije čudo da mu je za taj posao bilo
Tu se, verovatno, Milanko po svom dolasku nastanio, sudeći i po onome što se u porodici prepričavalo o njegovoj smrti. Blizu tog mesta, pored sela Belo Brdo, teče jedan od rukavaca reke drave, zvan Stara Drava; u njoj se Milanko udavio.
No iako su se pojedinosti njegove smrti, pa i samo ime njegovog konja, sačuvale porodičnom tradicijom kroz vekove, o njegovoj postojbini ne znam ništa više, sem
Otišao je rano u penziju i živeo do svoje smrti u Beču gde je napisao i publikovao više dela, među, njima svoj Weltorganіѕmuѕ od kojega je prvo izdanje izašlo 1843, a
U samrtnom ropcu, iznesoše Tiha iz dvorane. Svirka umuknu, gosti se raziđoše. Posle naprasne smrti Tiho Brahea, koga položiše na večni počinak u crkvu Sv.
sa svojim porodicama u Grac gde su kupili lepu vilu u jednoj mirnoj ulici na Rukelbergu, koja je posle Vegenerove smrti nazvana njegovim imenom. Oni me pozvaše da ih prilikom mojih svakogodišnjih putovanja na Semering onde posetim.
Jest, draga moja, do devete stepenice. Očajno! Još samo dve stepenice razdvajaju ga od smrti. Sunce se, po analogiji sa onom bečkom slikom, nalazi u dobu čoveka od šezdeset i četiri godine.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
za decu, dela objavljena pre Zmajevih zbirki pesama ili uporedo sa njima (najšire gledano, zaključno sa godinom Zmajeve smrti) možemo uvrstiti u predzmajevski period.
Njegove pesme je Stevan Popović promovisao u svojim antologijama, ali su tek decenijama posle njegove smrti (1923), zaslugom Milana Ševića, sabrane u zbirku poezije za decu Dobre knjige našoj deci.
U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti (u pesmi „Planinska slika“ ona je izražena pojavom „crne zmije“ u planinskom pejzažu), a motivi su usmereni na svet
Posle dugog truda, miš k nameri dospe, Te pregrize uže, a mreža se prospe. – Eto vid'te deco! Tog lava silnoga Od smrti spasena od miša maloga. Setite se svagda pored ove priče: Posejano dobro makar kada niče.
U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti, a motivi su usmereni na svet prirode („Tice u gori“, „Proletnje jutro“, „Laste“, „Ljubičice“, „Oblaci“ i dr.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U najboljim godinama. Kao svaka, veoma rano udata, a jednako negovana, tek sada, posle muževljeve smrti, puna sazrele lepote.
Oh, Tašana, pa ti si bila isto tako, kao i ja, siromašče. TAŠANA (sa zahvalnošću): Da, siromašče, i to kakvo. Do smrti, bez nade. Pa i ta smrt što već ne dođe! Oh! SAROŠ (prilazeći, seda do nje): Ne smrt, Tašana! Kakva smrt? Hodi!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za Boška je odbegla bila, rodila mu sina pre vremena, pa je i sahranila to dete ljubavi pre vremena. Boško se posle smrti detinje promenio prema ženi i kući.
U Bošku se tako i suviše uspavala odgovornost oca, i on se jedva godinu dana po ženinoj smrti ponovo oženio. Uzeo je ženu s kojom se upoznao na brodu putujući za Trst. Doveo ju je, i venčao se s njom.
Recite Noli da se ne bojim smrti... I recite joj hvala. I ona je, kao i njena mati, mnogo činila da proživim život po ćefu i volji...
Mužu nije dizala naročit spomenik, a na svekrov je dala upisati samo ime i prezime, i godine rođenja i smrti. Zatim, „svetu” je počela poručivati da ne može ni do šest nedelja biti svako posle podne kod kuće, jer su njeni poslovi
Jedno Totica, drugo Talijanka, treće Švaba; a ono što je moja vera, kanda neće valjati... Ej, smrti! Ali pre toga da mi je još planinu videti... Joso!
žena u varošici, zašto je od njih ostao ovde svega nezakoniti sin frajlin, a tom nezakonitom sinu će ostati do smrti samo mati frajla, i nemio zapis u popovskim knjigama...
Jer kronika groblja vezuje događaje naročitim načinom, po liniji raspleta i tehnici smrti. Praminja sneg i pada kiša. Vetar udara kišom o prozore, i kiša se čuje ako se ne vidi.
imenom; lebdi se u atmosferi gorke slasti poezije; u atmosferi po kojoj lepršaju i beli anđeli života i crni anđeli smrti. Odjedared se osetilo da puca zora. Svetlost i stvarnost. Sati opet kucaju, i svaki dobio svoje ime. Veselje usahnu.
Sve mu je tuđe, samo još bolničar čini njegov svet. Borio se Milan sad već više protiv života nego protiv smrti. Sam se hvata za puls i šapće bolničaru, da otac ne primeti: — Još nije gotovo, još imam da se rvem, prokleta mladost.
Sećaš li se, gutali smo literaturu, a literatura se sastoji od samih smrti, ali, sebična mladost, Bože moj, to su smrti tamo negde i nečije samo nisu naše... Evo ću da okrenem veselije.
Sećaš li se, gutali smo literaturu, a literatura se sastoji od samih smrti, ali, sebična mladost, Bože moj, to su smrti tamo negde i nečije samo nisu naše... Evo ću da okrenem veselije.
Branko i Pavle, posle Milanove smrti, više se od dve godine dana nisu videli. Navikli se da žive odvojeno. Jednih ferija je Pavle putovao po Engleskoj, i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
niti iko na svetu zameriti joj može; s tim više što joj se prilika pokazala njega od velike nevolje, a može biti i od smrti izbaviti, i so tim mu svoju ljubov i naklonost u polnoj meri zasvedočiti.
joj pomogne iz ove njoj nepoznate šume izići i svom roditelju vratiti se, za koje mu ona večitu blagodarnost posle svoje smrti ostaviti obećavaše. Gimnosofista u misli upušten, sva ova njena komplimentiranja samo jednim uvom slušaše.
je Muameda u mesec nosio tako beslavno umro kao i mlogi ljudi na svetu; i iz ovog poučavamo se da nikad ne valja pre smrti govoriti: srećan sam, ili slavan sam, ili ništa mi ne nedostaje.
simpatija carstvovala, koje ovde samo toga radi navodim da potvrdim sistemu oni filozofa koji se tvrdo nadaju, posle smrti svoje, do vola ili do magarca stići. »Molim, g. auktor, kakva je to sistema? Ja sam veliki ljubitelj sistema.
Ovaj je sistem matempsihozista, ili metensomatozista, koji sasvim ozbiljski utvrđuju da duša posle naše smrti iz jednog tela u drugo, i do sami životinja prelazi, dok se grehova ne očisti.
Ko može posumnjati da ovakovi filozofi po svojej smrti u magarca ne prelaze?.— Buridanov magarac jest samo idealni magarac, premda gdikoji sa svom silom duše dokazivati
Mladoženja B (s istom devojkom): Gospodična, ja imam oca, koji mi jednu dvokatnu kuću jošt za života prepisuje; posle smrti njegove ja sam jedini naslednik celog njegovog dobra; ja vas rado imam, bi li se odvažili za mene poći? Devojka.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
godine Zaradio zmijoglavi štap Uzjahao je štap Vratio se na zemlju I tu našao i svoje i sebe Živi bez godina bez smrti Okružen svojim vukovima SVETI SAVA Oko njegove glave lete pčele I grade mu živi zlatokrug U riđoj mu bradi Zasutoj
ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna vidovitost Između
očnih duplji Gleda do na kraj sveta Crna vidovitost Između krezubih vilica Zaglavila se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe
se Golema poslednja psovka Oko smrti zazidane u kuli Lobanje u mestu igraju Završno zvezdano kolo Kula smrti U njoj gospodarica uplašena Od sebe same POSVEĆIVANjE CRNOGA BORBA On još ne zna Ko je on Nosi na ramenu ćivot Svog
dah Za šta da se uhvatimo Ni oblak da nam pruži ruku Ni kamen da podmetne rame Ni vreme u pomoć da pritekne Ko još smrti zube broji Niko crna preostala krvi Ujedi stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ti biografi, naime, imaju običaj da se posle smrti koga poznatijeg čoveka uvuku u njegovu kuću i sa jednom policijskom revnošću ispreturaju mu fijoke i sve hartije i
kada bi ti biografi, na osnovu podataka koje su sabrali iz pisama i drugih svojeručnih napisa, koji bi zaostali iza smrti koga velikog čoveka, utvrdili da pokojnik uopšte nije ni postojao.
Drugi jedan veliki čovek, iz obazrivosti da mu se ne štampaju pisma posle smrti, završavao ih je uvek frazom: „Molim da mi po pročitanju ovaj list hartije vratite“.
Znao sam i jednoga uglednoga naučnika našega, kod kojega je bojazan da ostavi pismene tragove posle smrti postala prava manija, tako da se odrekao uopšte pisanja i umro je kao priznat naučni književnik a nikada ništa na svetu
koji lebdi nada mnom; tako da predosećam da mi se pred kraj života može još i to desiti da na sedam dana posle moje smrti moj loz dobije glavni zgoditak.
nemojte misliti da je ova ljudska slabost, koja se među prvima javlja još u najranijem detinjstvu i prati čoveka sve do smrti, pa često i posle smrti, svojina samo ženskoga roda.
ova ljudska slabost, koja se među prvima javlja još u najranijem detinjstvu i prati čoveka sve do smrti, pa često i posle smrti, svojina samo ženskoga roda.
onda, što je glavno, ako bolesnik ozdravi, on veli ozdravio od njegovih medicina, a ako umre, on veli umro od prirodne smrti. I pored ovih primamljivih reči za lekarsku profesiju, majka je u stvari više naginjala da budem mitropolit.
Počev od rođenja pa sve do smrti, svakoj pojavi u životu čovečjem pristaje znak pitanja. Što se tiče znaka divljenja, on je u životu najviše u upotrebi
septembra 1228. godine, ali valja imati na umu da se sva politička radnja toga vladara razvija pre njegove smrti. Ali, mada su nam i predmet i profesor bili simpatični, mada sam instinktivno osećao izvesnu građansku obavezu prema
Pao sam na ispitu što sam zbrkao godine smrti cara Uroša, tako da je po meni izašlo kao da se to desilo posle Maričke bitke.
— Eto, eto, kažem ja da je to neka stonoga! — pišti i dalje strina, koja zbog te teške uvrede sve do svoje smrti nije govorila sa mnom, živeći u dubokome uverenju da je hipotenuza neka odvratna životinja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA... 120 SAN ILI JAVA 126 OSTRVO SMRTI 133 U FRONT!
U bivak smo stigli kada je već pao mrak... OSTRVO SMRTI Dok kiša jednostavno i sanjivo udara o šatorska krila, poručnik Luka i potporučnik Vojin se prepiru, da li se grčke
Ja ostadoh sa trećepozivcem. — E, moj gospodine, nije ovo ostrvo Vido, već ostrvo smrti. Stotine dnevno umiru... Koga ovamo donesu, taj više ne vidi bela dana. Sahranjivali su ih prvo ovde.
Kraljevski vojnik, nepobediva mrtva straža slavne srpske vojske... — Otima se siromah od smrti. Hteo bi da beži iz ovoga pakla. Proneće i njega sutra — govori trećepozivac.
Njegova rana bila je u početku dosta teška. Naprsla mu je lobanja na nekoliko mesta. Šlem ga je spasao od sigurne smrti. Ali, hvala Bogu, ima nekoliko dana kako se oseća dobro. Tada smo mu pokazali nađeno pismo.
Čelik ljudi!... Izginuli su. Bol ispunjava moju dušu. Tih nekoliko dana lebdeo sam između života i smrti. Kada sada o tome mislim, čini mi se, druže, ubuduće neću više moći da budem takav.
Uplašio sam se da opet ne nastupi malarični napad... A on je jadnik umro od iste bolesti. Kao da se otimam od smrti, ustao sam onako malaksao, ne bih li zaboravio žalosnu uspomenu.
Petrović, Rastko - PESME
SVEST 102 POSLE „OTKROVENjA“ 110 VUK 111 VUK I 112 VUK II 116 MOLITVA VUKA 122 VUK III 132 SUNČANE LESTVICE 138 SONET SMRTI 140 ČAS OBNOVE 142 RUKE 152 RUKE KOJE SU LjUBILE!
Evo ovako ćemo umreti: Bez glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija mesec pun.
automobilima crvenim koji su jurili kroz noć I između kuća Vojnika četiri držala se uspravno, Pa zatrubiše uvertiru smrti, razoravanja i pobede, Za njima zapucaše topovi. Pojuri automobil noseći na sebi četiri sokolara razdražena.
“ Onda kazani zahuktaše jače. Još smrti, smrti, braćo, i malo munje; Razumimo se dobro: nema se straha od tako sitnih stvari.
“ Onda kazani zahuktaše jače. Još smrti, smrti, braćo, i malo munje; Razumimo se dobro: nema se straha od tako sitnih stvari.
Neizvesnošću, sumnjom, dosadom sam zvao Strah ništavila krajnjeg Što me mori. Nijedna vizija nije nego vizija smrti: Ali u zoološkoj bašti su i botanički vrti, I ništenjem začas probudimo lepotu.
Ožalošćeni ... do groba. I na grobu će biti napisano da je bio Talenat veliki, i da je umro vrlo mlad. Jednom pre smrti poginuo je bio kao heroj na Ceru.
Ti, čiji sam sad ženik, koja govoriš hladno o smrti, dok su po tebi barbarstva moja slovenska i njini perunski vrti, svojom kosom kao vencem me uzvisi: da u poljima
da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu modricu... smrti. Konji kaskaju i ja plačem, velim: to je, ti si Sibinjanin Janko! Ne trzaj Crnko, ha, ha!
Pa zamišljen sam, a plah, I ne znam, kojim pravcem iz smrti: nisam li uvek Onako jak ...! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se:
Od ljubavi, U proleće ili u jesen Smrti dimnjačke zvon čućete; O basnoslovnom njegovom zvuku kriknuće sve strasti, mržnje... Ko? Dekameron!
No mi ostasmo - trzanjem prirode iza smrti unakaženi, Mornaru, tvoje nesrećni: No ne, ne, rad tvoje seni: Mogućnost nove jave nas muči!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U redu! Veliko je i moćno Sunce! Ali, zašto zbog njega postati slep za sve ostalo? Zašto do smrti stajati na jednom mestu veran zakletvi nekakvog dalekog pretka?
Sam sred pustinje. Sam pod okrutnim okom sunca! Sam! U mirisu Cveta oseti se strah od smrti, ali ponos u njemu bio je jači od straha. Cvet se prkosno uspravi i reče Kapljici neka ide.
Ali, na sva njena pitanja ljudi su samo slegali ramenima. Šta joj je tako mladoj i lepoj? Zašto đavola zove? Carstvo smrti? Pa, niko se odande nije vratio da put kaže!
— Pa, šta da radim? Kako da stignem u carstvo smrti! — zaplaka Lepotica, a zmija reče: — Ići ćeš dugo! Na dnu mora je pećina, u njoj bisernica školjka, a u školjki dve
Na dnu mora je pećina, u njoj bisernica školjka, a u školjki dve trave. Jedna je trava života, druga je travka smrti, obe su iste. Na tebi je da zaroniš, da ih nađeš, da raspoznaš.
Kada je ugleda — učini mu se da u lice smrti gleda, podskoči od užasa, krila se sama od sebe raširiše, a struja vazduha povuče ga uvis.
« pomisli majka. »Da mi jedinca sina spase!« upornošću trave uhvati se ona za život mališana, ne dozvoljavajući Smrti da prekine končić tanji od paučine.
Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada? Ali, tu gde je Smrt stajala zevnu praznina: Smrt kao da je u zemlju utonula. A Varalica?
koji je još pre mnogo godina postavio — bio je da seljaci ne ubijaju ptice kako za njegova života, tako i posle njegove smrti. Selo je taj uslov prihvatilo, smejući se: ko još mari za ptice? Neće ih tamaniti, neka mu bude!
Šantić, Aleksa - PESME
Prigrli ova jata blagodatna! I kada jednom dođe smrti doba, Naša će suza na kam tvoga groba Kanuti toplo ko kap sunca zlatna''... I akord zvoni...
Snaga je naša planinska rijeka, Nju neće nigde ustaviti niko! Narod je ovi umirati svikô — u svojoj smrti da nađe lijeka. Mi put svoj znamo, put bogočovjeka, I silni, kao planinska rijeka, Svi ćemo poći preko oštra kamâ!
Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi. 38 Slike pokojnih dana Iz svoga ustaju groba, I pokažu mi u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Uroš je postao vladar posle Dušanove smrti, 1355. Za petnaestak godina njegove vladavine (umro 1371) raspalo se Dušanovo carstvo: neki su se velikaši odmetnuli od
žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim očima gleda svog nejakog sina.
Za vlade cara Uroša Lazareva moć je stalno rasla, a posle Uroševe smrti, kao samostalan vladar pokorivši Nikolu Altomanovića (čija se oblast prostirala od Rudnika do Dubrovnika) i još neke
I svi će pričati večito o tvojoj sramoti, a za časnog čoveka sramota je gora od smrti. Voće ubojnih kola misliće da si ustuknuo od borbe iz straha i tako oni koji su te cenili preziraće te.
i s njezinim sinovima Stefanom i Vukom radeći im o zlu kao i oni njemu, a sve zato jer je Vuk Branković htio poslije smrti kneza Lazara da postane gospodar čitave zemlje kojom je Lazar vladao.
Njegova ljuba, koja je videla „zao sanak“, pokušala je da ga zadrži, ali on se nije bojao smrti; njegova jedina misao je bila da pogine na vreme, u pravi čas, zajedno sa ostalom braćom.
Na Kosovu on se branio ne od smrti, nego od izdajstva. Poginuo je čim je njega pobedio. Kao i Musić, bio je duboko nesrećan što je to morao da učini
Posle Rabatine smrti Ivan i Juriša su još žešće četovali na suvu i gusarili na moru. Između ostalog, opljačkali su i popalili turski Skradin.
sudija drugijeh nije bilo u zemlji osim dahija i njihovijeh kabadahija i subaša: knezovi su poslije Hadži-Mustajpašine smrti odmah izgubili vlast u narodu, a i kadija, gdje se koji nalazio, nije smio od njih ni pomoliti svoga ćitapa.
Nesreća zbog smrti jednog junaka nije se mogla kazati reljefnije nego ovom naivnom i ipak veoma poetskom slikom koju je stvorila
Takvo je, na primer, r Smrti Marka Kraljevića, a u Smrti majke Jugovića, e u Starom Vujadinu. Pogledajte samo završne stihove ove poslednje pesme:
Takvo je, na primer, r Smrti Marka Kraljevića, a u Smrti majke Jugovića, e u Starom Vujadinu. Pogledajte samo završne stihove ove poslednje pesme: „Ne ludujte, Turci Lijevnjani!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Rasuti grobovi četobaša, ustanika i hajduka nijemo su pričali prolaznicima o vjernim drugovima koji se ni smrti bojali nisu.
počast svojoj skromnoj seoskoj školi, dok je po njima padao gar i prašina od bombardovanja, gorki prah rata, razaranja i smrti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
46 NOĆ 47 DAN SMRTI 48 BOG SMRTI 49 POSLEDNjA ČAST 50 BRZI KONjANIK 52 NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ... 53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 55 AD 56 GLASO
46 NOĆ 47 DAN SMRTI 48 BOG SMRTI 49 POSLEDNjA ČAST 50 BRZI KONjANIK 52 NESKAZANI SE SUKOBE SNAHODI ... 53 SMRT 54 POSLEDNjI DAN 55 AD 56 GLASOVI
GREH 225 ŠARENA RIZA AHAROVA 227 O GRIŽI SAVESTI 229 O RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI SAMARJANIN 233 RIBOLOV POSLE SMRTI 234 KLADENAC JAKOVLjEV 235 ŠETAČI PO MORU 239 BESOVI HRISTU GOVORE 242 NESTOJEĆI GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO
To je kletva što silazi na zemlju i so time satire i mori se svaka laža i hrsuzin do smrti mu! Taj srp ulazi u hrsusku kuću i tim, koji se mojim imenom lažno kunu!
Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima zašto ... DAN SMRTI U veselu spomeni se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta siromaštva, u zdravlju
se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta siromaštva, u zdravlju duge bolesti, smrti i suda za grehove paklena!
— svaki visoki dub stropoštat će se dole! BOG SMRTI Mač mu je gotov, iz kna izvučen, očišten i s obe strane britko izoštren; luk je svoj izvadio iz tula mu.
Rođenje plaho i bolestljivo, Smrt preko mere strahovita, A po smrti tamo Neskazani se sukobe snahodi ... I mala briga prelamaje te, Mala bolest dole sobara te, I prosta plašljiva
Niti ja više zaktevam živiti, kad moj život, eto, umire! Posle tvoje smrti da ne ostajem živa, to želim! A tu ću i ostati kod tvoga groba da moje nadanje, a tvoje uskrsnuće skoro vidim.
i zazlenim, radost kajućim se od greha, pribeg gonjenim, oslobođen zakon, zaklon od dušmana, mreža vlačena — ne smrti, nego k boljem životu iz slanoga ovoga tafrenoga životna mora potopljenikom! izvori vodeni, osnova svoj vaseljenoj! ...
Mrtav sam bio, I evo sam živ u vek večiti! Imam kod sebe ključeve od smrti.« REKA SVETLOSTI U mudroj glavi božiji svet Taj svet, kojino svoje luče pušta Od oca i sina i svetoga duha (Što je to
Zato Bog skoro ga izmetnu iz carstva i smrti ga krvničkoj predade. Jedanput, u svojih mu polata časteći se s gospodom, sedeći im za astalom, teke pusti se čoveča
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Tu bi najvolela i da noćiva, ali joj majka nikako ne da to. A Zona se rastuži obično tada i govori o smrti. — Kad umrem, nane, ubavo da me sa’raniš... Na grob da mi turiš šeboj i zambak i trandafil i dafinu da mi posadiš!