Teodosije - ŽITIJA
I buđaše ovoga kao iza sna, govoreći: — Ustani, gospodine moj, reci mi! Tada on, od smrtnog sna otvorivši oči svoje i svetoga poznavši, uhvati ga za ruke i celovaše ih, a sveti ga poduhvati i odmah podigavši se
Sremac, Stevan - PROZA
Obuze ga kao neka melanholija, koja tako često, nekako uvek uporedno s vinom, obuzima svakog smrtnog. I Jova se sada dade u tugovanje i zaćuta.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I još u jednoj prilici: kod smrtnog slučaja u porodici. Pamtim, tu je bio postavljen odar pokojne majke, a kasnije djedov.
XVII Bolničarka koja me dvori otišla je na nekoliko dana kući. Sa sela je, negdje iz okolice. Pozvali su je zbog smrtnog slučaja u porodici. Zamišljam, poslije sahrane bit će vjerovatno podušje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U isto vreme noge su im lekle gore-dole kao da hoće da iz zemlje ispumpaju sve zemaljske radosti koje se tu nalaze za smrtnog čoveka. Prizor je postao posebno uzbudljiv za mene kada se pojavio gajdaš da bi sve začinio svojom muzikom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
a moglo bi se objašnjavati i kao preobličena stara, u folkloru poetski stilizovana veza između ljubavnog zanosa i smrtnog izdisaja, što zaista kod Sofke, u završnoj verziji romana, neposredno nalazimo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Gora je nema, Nijedan listak neće šušnuti: Koga je gledô u hladovini, Izdišuć, crnu zemlju grebati, Ili u času smrtnog zanosa Homutom mekim trave rosnate Krvavo vrelo žića gàtiti. Gazio me je!... Pa ubiću ga!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
I kraj je bolu, i kraj je muci; Izdahnula je na levoj mi ruci. Svetinja grozna tog smrtnog časa Pade nam na dušu, pade nam na grudi, I niko nema ni reči, ni glasa, Niko s’ ne usudi Dotaknut se krila tog
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VLADIKA: U zemlji, sine, Gde retka biljka bratske ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge donosi — Još dublje koren hvata razdora. (Čuju se puške.
Petrović, Rastko - PESME
Ali umrli već dom gde se ne vraća Odvući će me tajnom do mesta smrtnog košmara, I neće mi reći niko tad - koja je staza najkraća do spasenja: No umreću, vidim, od prskanja Damara.