Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
O svatovima malo društvo, ali veselo. Nazdravica jedna drugu stiže. Milivoj izvadi iz kutijice krišku baklave, smrvi je u mleko, polak uspe u Alkinu, polak u svoju čašu „auspruha”, pa nazdravi Alki za duga veka i zdravlja.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE (cepti od uzbuđenja i sune na njega sa stegnutim pesnicama kao da bi toga časa da ga smrvi, uzdrži se i prilazi mu): To si sad rekao i nikad više!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
će i ona ćutati i, pošto joj je godinama lizao, u snovima, ruke, ponizno kao kuče, goreo je sad od žudi, u sebi, da je smrvi, razgrize, raskida brzo. Nije ni mislio da će ovako iznenada, posle tako dugog cenkanja, da se reši.
mraka, Slavonsko‑podunavski polk, po brdovitim ulicama Caberna, potisnuv neprijatelja u zasede Trenkove, koji ga onda smrvi.
Radičević, Branko - PESME
„Za mnom, za mnom!“ ti zavika, I za tobom sve nagrnu. Pred zlotvora sve povrvi, Dočeka ga, pa ga smrvi! 39. Već se na jad zaboravi, U kolo se vata svako Peva, igra, slavu slavi, Danju, noću sve jednako, Dokle pusti
Pušku kletu izmetnula rđa, Rđa, brate, ne mož' biti grđa, Tafo neki, — kad se bega, prvi — On mu čelo, on junačko smrvi.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Zaspao je Ugursuz, potamo se, gurni ga. A Ćosa pogurne ženu, te ona spadne na kamen vodenični, koji je svu smrvi. Ćosa poviče: — Ha! Vala mu skrhasmo vrat! A Ugursuz iza njega reče: — Vala, baš joj skrhasmo vrat.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
sluhu još mi cvile čavli „I svuda suze kapaju bez mere“ u muk mi zelen, koji bi da smelje kamenjar greha, da ga smrvi, svali u netraj trajni: zvekara da zeva kad svrše delo „sedam čaša gneva.“ Po puklom sluhu još mi cvile čavli.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Da li da ih ubije, da smrvi, da uništi sve ovo, što se još po malo u pomrčini belasa?... Sad zna šta je htela poneti, ali se čudi šta joj bi da to
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U ušima mu huči talas krvi: Da su mu ruke debljine hrasta, Pa da ih jednim udarcem smrvi! (I s njima tri tašte, i tri tasta) I u zamišljanju strasnom, vrućem Da ublaži poniženje, umanji muku, Zamišlja kako
Rakić, Milan - PESME
OČAJNA PESMA Upij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojima žednim. Kao Hermes stari i s njim Afrodita.
Upij se u meni zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojima žednim...
A sudbina će zato da me smrvi, I osvetničko vreme da me zgazi, Jer sam van njega, uzavrele krvi, I ne koračam po utrtoj stazi.
Pandurović, Sima - PESME
Ljubav mu je bila k’o priroda plaha. Kad sam rekla: grli! grlio me divlje, Da me žudno, ali i nesvesno smrvi. Ali ne podlo, ali ne iz straha, On me je, na znak moga prsta, pušt’o.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Čestit'o sam ti. I ti reče „Hvali!“... A da li znadeš da se u tom času Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Traži more, pa ga nađe, Tresnu, smrvi čvrste brode, Pa uzdahnu urnebesno, Nasmeja se — dalje ode. Grom ga prati, a on leti; Kuda leti, kuda bega?
!? KAD VEĆ MORA... Kad već borbe mora biti Među braćom jedne krvi, Bar da nije topom strasti Koja teži sve da smrvi. Kad već mora biti boja, Bar takvog nam ne daj, Bože, Kakvog boja među braćom Tek im dušman želit’ može.
Udarih silno, snažno... Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle! ja se smejem to! 1891.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Traži more, pa ga nađe. Tresnu, smrvi bele brode; Pa uzdahnu urnebesno, — Nasmeja se — dalje ode. Grom ga prati, a on leti! Kuda leti, kud li bega?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bik trpeo i trpeo, pa odjedared muknu kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu.
Petrović, Rastko - PESME
Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom velikom ljubavlju za putovanjem Neka smrvi me.
Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom velikom ljubavlju za putovanjem Neka smrvi me. Drumovi su naši beskrajni, Gore su tako tihe, plandišta tako široka, Svih puteva za mene ljubav je preduboka, Svi