Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
О сватовима мало друштво, али весело. Наздравица једна другу стиже. Миливој извади из кутијице кришку баклаве, смрви је у млеко, полак успе у Алкину, полак у своју чашу „ауспруха”, па наздрави Алки за дуга века и здравља.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ (цепти од узбуђења и суне на њега са стегнутим песницама као да би тога часа да га смрви, уздржи се и прилази му): То си сад рекао и никад више!
Црњански, Милош - Сеобе 1
ће и она ћутати и, пошто јој је годинама лизао, у сновима, руке, понизно као куче, горео је сад од жуди, у себи, да је смрви, разгризе, раскида брзо. Није ни мислио да ће овако изненада, после тако дугог ценкања, да се реши.
мрака, Славонско‑подунавски полк, по брдовитим улицама Цаберна, потиснув непријатеља у заседе Тренкове, који га онда смрви.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„За мном, за мном!“ ти завика, И за тобом све нагрну. Пред злотвора све поврви, Дочека га, па га смрви! 39. Већ се на јад заборави, У коло се вата свако Пева, игра, славу слави, Дању, ноћу све једнако, Докле пусти
Пушку клету изметнула рђа, Рђа, брате, не мож' бити грђа, Тафо неки, — кад се бега, први — Он му чело, он јуначко смрви.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Заспао је Угурсуз, потамо се, гурни га. А Ћоса погурне жену, те она спадне на камен воденични, који је сву смрви. Ћоса повиче: — Ха! Вала му скрхасмо врат! А Угурсуз иза њега рече: — Вала, баш јој скрхасмо врат.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
слуху још ми цвиле чавли „И свуда сузе капају без мере“ у мук ми зелен, који би да смеље камењар греха, да га смрви, свали у нетрај трајни: звекара да зева кад сврше дело „седам чаша гнева.“ По пуклом слуху још ми цвиле чавли.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да ли да их убије, да смрви, да уништи све ово, што се још по мало у помрчини беласа?... Сад зна шта је хтела понети, али се чуди шта јој би да то
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У ушима му хучи талас крви: Да су му руке дебљине храста, Па да их једним ударцем смрви! (И с њима три таште, и три таста) И у замишљању страсном, врућем Да ублажи понижење, умањи муку, Замишља како
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ОЧАЈНА ПЕСМА Упиј се у мене загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним. Као Хермес стари и с њим Афродита.
Упиј се у мени загрљајем једним, Ко грозница тајна струји мојом крви, Крепко стегни моје тело, нек се смрви, И дај ми пољупце за којима жедним...
А судбина ће зато да ме смрви, И осветничко време да ме згази, Јер сам ван њега, узавреле крви, И не корачам по утртој стази.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно смрви. Али не подло, али не из страха, Он ме је, на знак мога прста, пушт’о.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Честит'о сам ти. И ти рече „Хвали!“... А да ли знадеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пеп'о расу? Ал' не! Не видим од тога ни сена; По твоме лицу радост се разлива... И свршено је!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Тражи море, па га нађе, Тресну, смрви чврсте броде, Па уздахну урнебесно, Насмеја се — даље оде. Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега?
!? КАД ВЕЋ МОРА... Кад већ борбе мора бити Међу браћом једне крви, Бар да није топом страсти Која тежи све да смрви. Кад већ мора бити боја, Бар таквог нам не дај, Боже, Каквог боја међу браћом Тек им душман желит’ може.
Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде! — али Ко ни се смеје, ко? — Гле! ја се смејем то! 1891.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
“ Тражи море, па га нађе. Тресну, смрви беле броде; Па уздахну урнебесно, — Насмеја се — даље оде. Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бик трпео и трпео, па одједаред мукну као гром, издиже кола, пребаци их на леђа, обори их опет и напола смрви, а с другом половином стаде да јури уокруг по авлији као у циркусу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Моја је глава трачка; Велика су кола зашкрипала сељачка. На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за путовањем Нека смрви ме.
На точак. Нека точак смрви ме, кад крене, Својом великом љубављу за путовањем Нека смрви ме. Друмови су наши бескрајни, Горе су тако тихе, пландишта тако широка, Свих путева за мене љубав је предубока, Сви