Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— reče Purko gotovo jetko, pa upita: — A ti? — Kad mi kaza Sredoje, meni se nešto smrče pred očima. Svu noć ti nisam sveo oka na oko. Premišljao sam od svake ruke. Najposle pregoh da idem u svet...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lak sam kao tica!... I, bez ikakva naprezanja, odskoči belegu za čitavu stopu. Lazaru smrče pred očima... On napreže svu snagu, ali ne može doskočiti. Skoči dvaput u mesto, ali treći put udari nazad.
Pa onda, srce mi se cepalo na paramparče kad vidim samo kako ga Jelica gleda!... E, dođe, pa mi ce smrče pred očima!... Morao sam ga ubiti!... – Ali ti ga nisi ubio! — reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar.
— Zlo, Stanko! Oca ti otoič baciše u tamnicu. To dođe nenadno. Stanko mu dođe, ali posrte, jer mu se smrče pred očima... Htede nešto reći, ali mu se sveza jezik... — Kako? Zašto? — zagrajaše sa sviju strana.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Da bog da da ovo sve na dobro iziđe! — reče baba Stevana. Kad se već smrče, raziđoše se žene i ljudi kućama, a ostaviše popa sama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad Berenklau dreknu na njega, njemu se smrče i učini da sanja, videv koliko se zlo događa zbog njega i kako baš on sve unesrećuje.
Radičević, Branko - PESME
brzo ka njemu korači, I vide lice kako mu s' razvlači, I vide ruke de s tegle i grče, Još malo, pa mu na veki se smrče.
Ta veselo je, što se ne smejete?“ Pa tad se smrče i ceo pobledi, Kô kamen stoji, a u zemlju gledi. Pa onda reče, skoro izvan sebe: „Tog i tog nema, al' nije ni trebe,
Podne dođe, podne prođe, Zače nebo da s' oblači, Za oblakom oblak pođe. A propiri vetar jači. Sad se smrče, vetar nape, A grom svoje strele zape.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I kad on, Dimitrija, ču Todino silno jecanje, plač sviju žena pa čak kijanje popino, njemu se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu, odbacujući od sebe rukama nešto, pobeže čak iza kuće, samo da ne sluša ono: — „Da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto se smrče, Grbo skoči u vodu i dođe do ponoći do konja. Odmah potegnu konja za dizgine, jer je znao šta će bit. Konj se prodere što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bila je to neka kota 278. Pred nama su bili ćuvici, neke provalije, a levo se dizao visoki masiv Dren. Dan oblačan. Smrče se ranije. Tada se vratiše kare, koje su išle za popunu municije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
mrak, koji je uništio svaku misao, svako osećanje, samo ostade pust, salomljen život, iznurena, isceđena snaga Kad se smrče sasvim, ona se ispravi i sede na krevet, pa stade gledati u mrak.
Često zaboravi radi čega je pošao, pa stane na putu, misli se i napreže pamćenje, dok se ne seti. Kad dođe u Brezovac, smrče se sasvim. Sad je već dobro znao radi čega je došao ovamo.
To je... onogaj... ne da se reći... Ljubicu udari nešto po glavi, te joj se odjednom sasvim smrče, ošinu je nekakva oštra, ubistvena struja po srcu, i ona se povede... Ne, ne... treba stajati treba izdržati do kraja..
A njih dvoje sede, zagrljeni, jedno uz drugo, i gledaju se mutnim, pijanim očima... Ljubici smrče pred očima... dođe joj onaj muški lik crnji od pakla, odvratniji od đavola. O, kad bi ga samo moglo nestati!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Da vidim još samo šta će mi Novica reći. Ceo dan im prođe u takvu razgovoru, smrče se, a oni još imađahu mnogo da kažu jedan drugome. U neko doba noći stiže Novica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto se smrče, obuče vezirović gaće, pa se uputi uprav u carski dvor, i prođe sve straže — a kako ih ne bi prošao kad ga niko ne
Pošto se smrče, Grbo skoči u vodu i dođe do ponoći do konja. Odmah potegnu konja za dizgine, jer je znao šta će bit. Konj se prodere što
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Jaše i dolazi k njemu. Osjeti taj čas da mu se pred očima smrče; strese mu se život, a same ruke dohvaćaju dževerdar. Ali momče se usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s
i smrče mu se u duši. Nije druge, razabire se i lijepo shvaća svoju nevolju, — ali učinjenome nema lijeka. A kad mu pogled pane
Mare se podrubila, smrče širokim nozdrvama, plete bječvu i redi katkada svoju zelen. Odnekuda k njima bane Danguba, ustavio se kod njih, gleda ih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A ovaj narednik, ni pet ni šest, nego odgurnu jednog našeg pa se naže nad izvor. A meni, znaš, smrče se. Ja trpim od žeđi pokraj izvora da bih svojim primerom poslužio vojnicima, a sad još i nemu da ustupam mesto.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Na srebrnoj steni gore večnim prstom Duh večnosti zlatna načičkao slova, I ko donde dospe, slova čita ova: „Kad se smrče telu, tada duhu svanu: Duh mladića ovog sad je u mom stanu.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Njima se smrče pred očima. Snijeg ih je sve jače zasipao, mećava im je disanje zaustavljala, a oni su grabili naprijed, posrćući i
Ćipiko, Ivo - Pauci
jedno veliko imanje nekoga seljaka, nije htjeo nad svoga negdašnjega gospodara nadmetati se, već pođe k njemu, kad se smrče, u dućan, uoči dražbe, i veli mu: . — Ne mari što smo politički protivnici; baška je to, a baška su naši interesi...
U to vidje gdje mu se onaj gospodin nakloni. Svi zaćutaše. Sune mu mozgom: nema sumnje. Zavijoglavi i smrče mu se. Tek što zatetura, nešto promrmlja i strugnu niza stube. Na ulici ispravi se i odahne.
Baš je prikladan! Kako mu se samo nos pribio! A znate — neće ga žena!... Svi prsnuše u obijestan smijeh. Niko se smrče i ne odgovori. — Nemojmo sviriti! — opomenu navdar. — Ljudi, napijte se, pa motiku u šake! —Ostavite!
Du'nu oštar zapadnjak. Tamni oblak nadvio se nad okolišem. Smrče se; sve žešće sijeva, sve bliže grmi. Vihor se spustio, nastade oštar zvižduk i treska izljuljanih stabala, a kroz sve
Pa se ogleda uokolo, i časom oči mu se ustave na Ivu: — Pođite, smrče se! Ivo uzme nizavicu iz starčeve ruke, pozdravi ga i pođe uzbrdicom. Hvata se mrak i iz uvala noć dolazi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo se sakupilo još nekoliko Arnauta. Nisu hteli ni da čuju. Tražili su zlato. — A meni se nešto smrče pred očima i viknem vojnicima: „Na gotovs!“ Kad škljocnuše zatvarači, Arnauti se razbegoše na sve strane.
— Uzbuđuje se, kad sluša ovakve priče. Kosta nastavi: — Smrče mi se pred očima. Dohvatio sam je i spustio na krevet. Ali ona se najednom trže, skoči i pokaza mi na čizme.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
RAĐANjE Mraka izmakoh, a luča mu ne mogu podneti; ne znam što ću. Tami opet rodih svet, a od straha smrče mi se. Roćenju rad sam, al', čudna prilika! snebivam se smutno.
Otpre hubav i lep bijaše, A sad sasma ogrubi. A gde mu je lepozgledno lice, Gde li su mu jasne oči? Očadi i smrče se. Lepe, duge kose opadoše, Duga šija ckloni se, besedljiv jezik premuknu.
To izgovoriše i sabraše se kod igumna u ćeliji dogovarati se što da čine. A kako se smrče, al' dođe manastirski vratar k igumnu.