Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa laku noć! — A baš kad spomenu, dete, snevanje, — veli gospoja Sida, — što sam vam ja noćas snevala, još ni sad ne mogu da dođem k sebi od čuda otkud ja to da snevam!
— Ta man’te me, znam da ćete mi se smejati. O ženo, časni te! Ta pomislite samo! Celu celcatu noć sam snevala kako se kuglam, pa sve sa nekim slugama i sa nekim sluškinjama. Otkud da se ja kuglam, slatka?! — Kuglate?!!
i čitati, iako učevni ljudi ne veruju u snove i viču na sanovnike, jer se sve dogodilo onako kako je gospoja Sida snevala i sanovnik joj prorekao. U selu nema ni danas bogzna kakvih promena. Jedan dan je k’o i drugi.
Udesili oni to sve još ranije. Pa k’o bajagi snevala da se kugla, nada se gostima, i šta ti tu još nema! Ta dok je vidim, znam je i šta misli!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kako da nije znala?! Jer, kada je znala da nikada neće biti žena svoga izabranika, onoga o kome celog života snevala, koga u snovima i mislima ljubila i grlila, a znala je da će se ipak morati udati, onda — na što je sada ovo činila?
Do sada bar, iako nije koga volela, a ono bar se kome nadala, čekala ga, snevala i u snu ga ljubila. A sutra, posle venčanja, sve prestaje.
Čak, možda, ko zna, daj Bože, zavoleće ga onako kako je sanjala, snevala... A najviše je utvrđivalo u tom predosećanju da će ga zaista zavoleti ne to što je bivao sve izrazitiji i puniji one
Petković, Vladislav Dis - PESME
postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj belje, Mramorno lice, glavu što se pogla U snu sanjivo. Snevala je ona, Da ljiljan bere, zapitkuje ruže Za boju, vence, i da l' kadgod tuže Na grudma, velu — da li kadgod tuže?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Do sada bar, iako nije nikoga volela, a ono bar se kome nadala, čekala ga, snevala i u snu ga ljubila. A sutra, posle venčanja, sve prestaje“.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Žuborli vodo izvore, mlada kad jutrom dohodi, sana kad lice ogledne, line li san joj u rumen, je li me, vodo, snevala? Jad jadani me, jagoda zri; rudi već leto livadom; travka se travci nagnula, ja sâm; pomeni, vodo, za mene.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
čim predade novac, odmah, a a prvi put u životu, u tom dućanu koji je već u mislima svega znala, u snu celog života snevala, svaku stvarčicu tu znala, ali tada, kao neki gost koji prvi put dolazi, sama pozva slugu i posla ga da ide i poruči