Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па лаку ноћ! — А баш кад спомену, дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам!
— Та ман’те ме, знам да ћете ми се смејати. О жено, часни те! Та помислите само! Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама. Откуд да се ја куглам, слатка?! — Куглате?!!
и читати, иако учевни људи не верују у снове и вичу на сановнике, јер се све догодило онако како је госпоја Сида сневала и сановник јој прорекао. У селу нема ни данас богзна каквих промена. Један дан је к’о и други.
Удесили они то све још раније. Па к’о бајаги сневала да се кугла, нада се гостима, и шта ти ту још нема! Та док је видим, знам је и шта мисли!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Како да није знала?! Јер, када је знала да никада неће бити жена свога изабраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда — на што је сада ово чинила?
До сада бар, иако није кога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје.
Чак, можда, ко зна, дај Боже, заволеће га онако како је сањала, сневала... А највише је утврђивало у том предосећању да ће га заиста заволети не то што је бивао све изразитији и пунији оне
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
постеље, Узети собом два заспала ока, Два њена ока, од туге јој беље, Мраморно лице, главу што се погла У сну сањиво. Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
До сада бар, иако није никога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје“.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Жуборли водо изворе, млада кад јутром доходи, сана кад лице огледне, лине ли сан јој у румен, је ли ме, водо, сневала? Јад јадани ме, јагода зри; руди већ лето ливадом; травка се травци нагнула, ја сâм; помени, водо, за мене.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
чим предаде новац, одмах, а а први пут у животу, у том дућану који је већ у мислима свега знала, у сну целог живота сневала, сваку стварчицу ту знала, али тада, као неки гост који први пут долази, сама позва слугу и посла га да иде и поручи