Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tome je bio uzrok noćašnji san, upravo ne noćašnji nego san u samu zoru. I otkud samo to da sniva!? Njega da sniva! A snivala ga je vrlo lepo; i kao popino dete, vaspitano, naravno, u strahu božjem, snivala je jedan
Tome je bio uzrok noćašnji san, upravo ne noćašnji nego san u samu zoru. I otkud samo to da sniva!? Njega da sniva! A snivala ga je vrlo lepo; i kao popino dete, vaspitano, naravno, u strahu božjem, snivala je jedan san koji je, može
popino dete, vaspitano, naravno, u strahu božjem, snivala je jedan san koji je, može se reći, pomalo i pobožan bio. Sniva ona, a ona se kao šeta po bašti, pa kao nema više evedre između njihove i tetka-Makrine bašte.
Beše to osmeh pravednika koji spava i sniva kako polučuje nagradu. I san stade plesti svoje tanko tkivo oko Niće boktera koji hrkaše, i brzo ogradi oko njega divnu
I Nića snivaše divan jutarnji san. Sniva, a on kao već oženjen baš onom istom Arsinom punicom, onom Savkom, pa su sad k’o muž i žena.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Nije verovao sam sebi. Kad noću zaspi, a on sniva kanda jednako u kakvu panoramu gleda. Tri dana ne može da se razabere, dok mu se oko na taj čudan svet ne nauči.
Radičević, Branko - PESME
(1843, 25. nov.) CIC! Al' se nebo osmeiva, Al' se reka plavi, A ribarče u čun sniva Jasno kô na javi. On itnuo udičicu, Ribicu je stekô, Metnuo na žeravicu, Pa je tako pekô.
Još on spava, za zoru ne haje, Bela zora za njega ne sjaje, Zora sjaje, divan sviće danak, Al' naš Gojko grdan sniva sanak.
za zoru ne haje, Bela zora za njega ne sjaje, Zora sjaje, divan sviće danak, Al' naš Gojko grdan sniva sanak. Sniva junak, e ka juče lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina, A on
Pa i u snu Boga živa Seća na nju nevoljnicu, U nj se uzda, dalje sniva; Već je vidi u zdravljicu: Kako li će, sanče ludi, Biti jadnoj, kad s' probudi?
XXI Već ponoći, svuda tavno, Tio svuda, sve počiva, I on zaspa već odavno. Spava junak, 'vako sniva: E u rosnoj leži travi Ukraj one reke tije, Sve oko njeg' kô na javi, I opeta sve drukčije: Ni je svetlost, ni je
“ Tako zbori u sebeka, Pa jednoga spavaćiva Ispod srca pipa živa, Ma kô mrtav taj počiva, Ko zna štano srećan sniva, Ma zacelo ne od zmije, Što kraj srca s' njemu vije.
DRUGE REDAKCIJE PESME I RIBARČETA SAN Oblak nebo ne pokriva, Reka s' bistra plavi, A ribarče u čunu sniva Jasno kô na javi. On je bac'jo udičicu, Ribicu je stekô, Metô ju na žeravicu, Pa je tako pekô.
Klonu ruka i glava mu mlada, Prevari ga sanak iznenada. Al' Mileta grdan sniva sanak: Sniva junak, e, kâ juče, lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa, kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi
Klonu ruka i glava mu mlada, Prevari ga sanak iznenada. Al' Mileta grdan sniva sanak: Sniva junak, e, kâ juče, lovi, Pa ne može ništa da ulovi, Pa, kâ juče, diže s' olujina, Pljusak pljušti, ječi grmljavina:
biti, preveseo gleda: Već on vidi mnogu tursku glavu Kako pada u zelenu travu, Već je vidi na nož nadevenu, Već on sniva o junačkom plenu. Glava misli, srce se osmeva, Pa od puste miline popeva.
pospali, Taj na leđi, onaj porebarke, Zagrlili one duge šarke; Tako drugan kraj druga počiva, Pa o plenu junačkome sniva.
Kostić, Laza - PESME
Pod otim žigom! — Slika mi živa tek sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko glede, žena to beše golema, gola, u krilu čedo skorašnjeg bola, ženino dete; Ženino samo?
Oj noći! oj zvezde! oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan? Bar ljubav moja taka je: — oh, al' ste joj prikladni! — i ona je, ko noćni san, iz žarkih nikla dni.
„Što mi vene dete moje?” stari kralju ćerku pita, — ponosita Valadila samo ćuti, samo sniva. Nagrnuše prosioci, slava, purpur, zlato, svila, — sve najveća gospoština od Indusa pa do Nila.
Ja i nako nemam sina, tebe voli moje dete, — kraljević si od Misira!” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge prihvatiše vajaoca Minadira.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Glasniče vrli blagosnih vesti, snesi nam s Bola, jer nam se sniva, poslednju rumen utrina, njiva. Donjega hora antifon grune, replika gorka: Anđele zbirni, leskovim prutem s Ponoćne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Žarko i Žuća u čudu stoje, pred njima blješte čarobne boje, smješka se vedri bezbrižni dan. Žarku se čini kao da sniva: kakve li tajne ljepote skriva predio ovaj, iz priča znan?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, k'o da večnost sniva, Potmulo huji...
POŽARNIČKA PESMA Tiha ponoć zemlju skriva, Sve spokojno sneva san I miline rajske sniva, Dok ne svane beli dan. — Al' spokojstvo sve dok ljubi Dok caruje noći kras, Jasnim glasom truba trubi I strašni se
Rakić, Milan - PESME
Al̓ ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: ćuti, Ostavi dušu nek spokojno sniva, Dok kraj nas lišće na drveću žuti I tama pada vrh zaspalih njiva.
I sklopiću oči zanavek. I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio.
livadama gde trava miriše, U rascvetanim granama, svrh njiva Koje su crne posle bujne kiše, Velika duša mesečeva sniva. Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno Gde nekad pade za četama četa...
Pandurović, Sima - PESME
Daleko, tužan, sam, sred crnih njiva, S bolom, prazninom — sve k’o da se sniva! A oko puno gorkih, teških suza. Dopire tužan žamor kukuruza Po polju punom suza, punom rose; Poslednji vetri vapaj
ponoćna mira, Dok bezbrojnih zvezda trnu zraci sani, Duša krupnog, starog haldejskog pastira Što kraj svoga stada sniva na poljani.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pivalica prekloni glavu i poljubi Naćvara u ruku. — Tako! A odakle ono ti biše, a? A kako je bilo? Sniva si? — pita ga fratar, pošto sjede i stavi štolu.
To je bilo iznenađenje fra-Tetkino, koji to izradi kod biskupa, svoga školskoga druga! Bakonji se činilo da sniva. I cijelijem putem u povratku, kaogod što se Srdar i Kušmelj ne triježnjahu, no pridavahu u svakoj krčmi, tako se i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj VI RIBARČETA SAN Al' se nebo osmehiva! Al' se reka plavi! A ribarče u čun sniva, Jasno k'o na javi. On hitnuo udičicu, Ribicu je stek'o, Metnuo na žeravicu, Pa je tako pek'o.
I zaljubljena, pogođena nekim Stihom k'o strelom, spusti knjigu tada I sniva dugo... za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći...
Al' ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: Ćuti! Ostavi dušu, nek' spokojno sniva Dok kraj nas lišće na drveću žuti, I tama pada vrh zaspalih njiva. M.
I sklopiću oči za navek! I tada, Osetiću čudno, kao kad se sniva, Sa miloštom tajnom što iz zvezda pada, I svežinom skoro pooranih njiva, Sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. M.
Znoj im sa lica udara i liva; Polako kraču k'o da svaki stupa Kovčegu svetom, gdje ugodnik sniva. Polako kraču. I dok magla tupa Rastanjuje se, i dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom iznad
K'o drveće i moja duša pupi, I sa blaženstvom san stvaranja sniva. O rasti, dušo, puštaj žile, upi' Sve sokove iz kojih život biva! Sv.
I našto kletve! Našto ružne reči? O sreći svojoj čovek vazda sniva; Bol, jad i patnju smrt jedino leči. Prosta ti bila moja ljubav živa! V.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Još imamo snage da se lepo sniva, Pokreta za šapat i poljupca glas, I strasti, u kojoj zagrljaj počiva. Još nam srca kriju izmirenje, spas I ljubav što
Tu ćemo gledati da se lepo sniva. Da je svaka radost novina za nas, Da nam brige beže, s njima slutnja živa. U srcu će biti izmirenje, spas I ljubav što
otkud sve to biva: Tolike rake što se i sad zgrću Brdima, poljem, svuda, kraj kamena, Kad ima mesta za svakog da sniva. I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti pogledaj ćilim ovi, Kim nas noću Bog pokriva, Trudna tela duša čista Da što slađi sanak sniva. Nagledaj se te miline Pa se divi višnjoj moći: Bogu zore i večeri, Bogu dana, Bogu noći. »Neven« 1881.
XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem? Da li mi se sniva? — Jer ovakve glase danas Samo san dariva. Oživela, vaskrsnula Srpska sloga lepa Omladina... nada naša...
Svačije se lice zažarilo tude, Svako prošaputa: „Nesrećni Mrgude!“ To je tamo strašno i da s’ u san sniva. Ali, jaoj, Mrgud ima oca živa — Pa kad stigli glasi do starca kukavna, Te na svetao obraz pade senka tavna:
Može biti vic do vica (Što već ređe biva) — Bez poziva na pretplatu Pust se sanak sniva. I satira može biti Jerihonska truba — Bez poziva na pretplatu Baba je bez zuba.
Miljković, Branko - PESME
skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku dana sniva Noć u mome glasu više ne doziva prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zbog
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A četvrte kad bi Leglo da počiva, Molilo bi Boga Da o meni sniva; Što bi osećalo Da ga ljubim jako, A ljubit’ me znalo Bar upolak tako; Što bi u radosti Sa mnom suze lilo, —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Danju-noću Savka na nebo uzdiše, Kako zvono čuje, taki metaniše. I kad spava, samo o molitvi sniva, Zamazala sveca što često celiva, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Bojić, Milutin - PESME
Modre, crne nokte u pesak zariva. Iz usta prosipa krv i žuč i penu. Otvorila usta, umire i sniva Besni tanac, raskoš Irodova doma. Beli osmeh modrim licem se razliva. Tako mru na jugu. Saloma, Saloma.
Usijan se pesak beli i preliva, Zadrev u nebesa red planina spava, Na crvenom žalu slet ždralova sniva, Roj mušica dršće iznad rečnih stava.
Za svakom zimom i za svakim letom. Stani sad dok se mladi san uživa, Neoskrvljena sreća dok se sniva, Sad kad smo sami ja i nebo tvoje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom
1885. U NOĆI Za daljna brda beli dan se skriva, I tavne noći povija se sen; Dubrava nema, kô da večnost sniva, Potmulo huji...
“ Zlato me sluša i disanje skriva, Pa sklapa oči, kô da prošlost sniva. A šum se začu. Prepelica mila Naglo se prènu i otrese krila.
I vetar, što s mora dŷše, uzdiše tiho s njim; A sêdi prognanik, zanet, tibarske obale sniva, I s njima gordi Rim. Sunce se u magli gasi.
- kô zakovan stade: U jezeru plavom čudna moma pliva, Kakvu bolna duša u zanosu sniva Nebrežljivo plovi, raspustila kose, Zaneseni nek ih talasići nose!
I na danu i u noći, On o njojzi samo sniva; On je zove tako nežno, Al' ona se ne odziva. Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, Al' kad pade treće
I na danu i u noći, On o njojzi samo sniva, On je zove tako nežno, Al' ona se ne odziva! Već dve noći kako peva Don Nunec od Alkantara, A kad pade treće
Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva? Možda je nekad u minulo doba Starica majka dolazila tune, I lila suze više râna groba, I zvala sina što u njemu trune.
I dugo stojeći tamo, „San je, mišljaše, laža, a Bog je istina samo.“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti?
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
CIC BRANKO RADIČEVIĆ Al' se nebo osme'iva, Al' se reka plavi, A ribarče u čun sniva Jasno k'o na javi. On 'itnuo udičicu, ribicu je stek'o, metnuo na žeravicu, pa je tako pek'o.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad grdim, njega nigde na zemlji nema, i vatru pojedu drugi. A kad idem na bal — balove sniva čovek! — onda je Švaba uza me...
A Jovi je bilo zabranjeno da o tome i u snu sniva, inače je kraj kartama i u kući i van kuće. Frau Roza, kao i njen sin, imala je vrstu poštovanja za ljude s kojima bi se
Šantić, Aleksa - PESME
A u grivni biće slova Od bisera, alemova: Ovaj darak onaj dade, Što pred tvojim sjajem pade, I što sniva bez pokoja Do dva mila oka tvoja! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!
'' ''Preni se. Pođi svojoj rodnoj luci — Kuća te čeka, moja slavo živa.'' ''Ne mogu. Tu se tako slatko sniva Kô da na tvojoj zaspao sam ruci.'' ''Vaj, rano li te san studeni srete!
Tiho, u sutonu, Vjetar selom nosi elegiju bonu, I pokriven dračom grob ubogi sniva. 1908. MOJ ŽIVOT Moj život nije protekô zaludu!
Znoj im sa lica udara i liva, Polako kraču kô da svaki stupa Kovčeg svetom gdje ugodnik sniva. Polako kraču. I Dok magla tupa Rastanjuje se, i Dok sunce lije Radosti zlatne iz crvenih kupa, Svi mašu rukom