Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— ,Gut!’ odgovori car smešeći se, ,a koliko je do Užice, Sokola i do Drine od vaši’ mesta?’ — Kažem mu ja, da od naše nahije do Sokola ima 4 sata, do Užica 7, a do Drine 8 sati.
’ — Kažem mu ja, da od naše nahije do Sokola ima 4 sata, do Užica 7, a do Drine 8 sati. — ,A gde su njine žene i deca?’ upita dalje car.
Odma se skupština skupi, dogovorimo se da mi na Vračar idemo, Kedić da čuva od Sokola a Grbović od Užica, ali svaki po neko čislo s nama vojske da pošlje i da pođe pred svima Milovan sin Nikole Grbovića.
kaz̓o, da je po Voskreseniju u vtornik ili Sredu svetlu boj bio na Čučuga; ja sam zaboravio bio) čujem ja, da se od Sokola vojska sprema na valjevsku nahiju, koju je pokupio, oko 5800 Turaka, neki Valjevac Džora-Osman.
susreli; pak ovi umorni vratili se, a Kedić otera do sokolske nahije, dok Gača i pop Mića iz Skadra i̓ preteraju do Sokola.
da je vojske prema nama mnogo (jerbo je samo valjevska nahija i to ne sva — naša valjevska nahija čuva od Krupnja, od Sokola, i od Užica — i šabačka; ali je šabačka razdvojena i rogobatna).
kočije travu im u logor odnose i drugi izmet čine; a valjevska nahija nije kod nas sva u skupu, na mnogo čuvaju, od Sokola i Srebrnice; zato se bojimo da nas Turci ne pobede; zato ga molimo da nam dođe ili što više vojske pošalje.
Pisali smo i ja i Luka Jakovu, kako je kod nas, kako Hadži-beg od Sokola pali valjevsku i komad šabačke nahije, i on je pisao Katiću i knezu Simi da dovedu indat, i počeli se u Drenu — selu
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
” — Šta? — Nešto bih te kao čovek upitao. — Šta? — Ja, brate moj, imam sina za ženidbu, sokola!... A tvoja je kći stigla za udaju. Šta veliš da mi tu decu sastavimo? — Pa.. eto... — sleže Miloš ramenima.
Oko se ne može nagledati sivoga sokola što beše prekrilio onu uzinu između Save i Zasavice. Vojvode zadovoljne, vojska vesela.
Dučić, Jovan - PESME
DVOBOJ Najpre svog sokola pusti Vojnoviću, Zatim knez Radića prhnu zlatna strela; I tad opaziše i Car i vlastela Da strela ne može da
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
koji su ispisani u svakom bukvaru; a držale su ih visoko, s pouzdanjem i malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobroga sokola. Nije bilo nikakog pitanja ni zadatka života, ma kako on bio težak, a da ga one odmah lako i prosto ne reše.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
102, br. 110) Činioci razvoja a) Nasleđe — Đe će kruška no od krušku? (Vuk, 1254) — Đe je sova izlegla sokola? (Vuk, 1187) — Iz vrane što ispane, teško soko postane. (Vuk, br. 1597) — Od zle ptice — zlo i pile. (M. M.
se neminovno prenose na decu, te je stoga suštinska priroda deteta određena naslednim faktorima („Đe je sova izlegla sokola?“; „Iz svakog panja ne može se svetac istesati“; „Kakvo seme onakij i plod“).
priče, junačke pesme i poslovice koje deca slušaju u kući, na saborima, prelima i selima (to je jedina „škola srpskog sokola!“, kaže Begović).
). U poslovicama je takođe jasno ispoljeno shvatanje o važnosti ovog faktora za razvoj deteta. („Đe je sova izlegla sokola?“; „Kakvo seme onakij i plod“).
Matavulj, Simo - USKOK
“... Svi glavari veselo zagrajaše, te se čulo: „A glaj sokola! A dođe!“ Iguman se pokloni i zatutnji kao iz badnja: — Pomozi bog. Blagosiljaj, vladiko sveti.
— Suviše je meka srca, pa, zanago, ne može da prežali Krcuna! Pa potiho zapijevajući dodade „Mog sokola te divnoga!“... Svi se smutiše, a nastade dug tajac. Još su se malo razgovarali, pa pođoše svi odjednom.
Sremac, Stevan - PROZA
— E, pa taku mi ženu daj, priko! Ona sve to zašporovala, paru po paru, da odene svoga sokola. Ona mi skuva, namesti, opere, ušije, upegla.
Radičević, Branko - PESME
“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga? Svak ugleda tebe, Đoko, Svog sokola premiloga; Jeste tebi mana dosta, Al' ova ti slava osta. 38. Tvoja slava, tvoja dika, Ti tad Srbu srce vrnu.
Pa je njemu govorio 'vako: „Ti ćeš doma ostanuti jako, Dosta amo još će biti drusta, Pobratime, sve sokola pusta, Divnu pomoć pokreni za nama, Da zlotvoru udvojimo muku, Da udrimo tim orlušinama, Da zbijemo zube mrkom
nama udrio, Al' ga nije silen rasturio, Sa srca je samo spala rđa; Nesu momčad od kosovske grđa: Soko, veruj, sve sokola rađa, A videćeš, da l' pesma pogađa.
O junaka, oh, sokola pusta, Al' se na nj'ga sada nagna Rusta, Sva mu sablja od krvi crvena I desnica ruka do ramena. Opazio vojvoda
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što može svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.
on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: — O, aždajo, o,
Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho pa krene ovce n pođe u grad svirajući u gajde.
A čoban kako dođe, metne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero pa poviče: — O, aždajo, o, aždajo!
Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O, aždajo, o aždajo!
ne daj! A Hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke.
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe dvoru carevu, a devojka pored njega još u
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 125. Ranila devojka lava i labuda, Lava i labuda, i sivog sokola; Njojzi mi dolaze prekupci trgovci: “Prodaj nam, devojko, lava i labuda, Lava i labuda, i sivog sokola.
i sivog sokola; Njojzi mi dolaze prekupci trgovci: “Prodaj nam, devojko, lava i labuda, Lava i labuda, i sivog sokola.“ — “Idite odatle, prekupci trgovci!
“ — “Idite odatle, prekupci trgovci! Ja lava tog ranim kumu venčanome, Beloga labuda deveru ručnome, Sokola sivoga tom dragu mojemu.“ 126.
Ljub’o bih te, ama si malena. — Ljubi, dragi, biću i golema: Prepelica malena je rasta, Pa umori konja i junaka. I sokola na desnici ruci, Kamo l’ neće jednoga junaka! 206.
“ Progovara sa brega devojka: “Ne gledam te da me mladu ljubiš, No se pitam čim sokola raniš!“ “Lice kvarim te sokola ranim, Suze ronim te sokola pojim, Ja ga ranim da mi aber nosi, Da mi nosi i da mi
“ Progovara sa brega devojka: “Ne gledam te da me mladu ljubiš, No se pitam čim sokola raniš!“ “Lice kvarim te sokola ranim, Suze ronim te sokola pojim, Ja ga ranim da mi aber nosi, Da mi nosi i da mi donosi, Dosad mi je tri abera
“ “Lice kvarim te sokola ranim, Suze ronim te sokola pojim, Ja ga ranim da mi aber nosi, Da mi nosi i da mi donosi, Dosad mi je tri abera don’o: Na dvoru mi do tri
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
POJU SVATOVI UZ POLjE. SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva zora, pred Proroka da priđe izađeš; hurije te divne zarobiše te si
VUK MIĆUNOVIĆ Što je fajde kriti ono što je? Onakvoga sivoga sokola Crnogorka jošt rađala nije! Ne mogaše čovjek nigda znati al' je zgodni ali je valjasti, al' je mudri ali je ljubavni!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Da okusi guja od mene, bi se otrovala. Da padne s drveta, odneo bi kući granja. Da razapne mrežu za sokola, uhvatio bi vranu. Da se osloni na planinu, i ona bi se srušila. Deblja je njegova dlaka, nego nečija ćuskija.
— Dok je čovek zdrav, i voda mu je slatka. — Došlo vrijeme da se more u rijeku davi. — Đe je vrana izlegla sokola? — Đe nema krvi, nema ni mlijeka. — Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Carev sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovce, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednoga sokola što može svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.
on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero pa stane vikati: „O aždajo, o
” Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide U jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se i gajde | pod pazuho pa krene ovce i pođe u grad svirajući gajde.
A čoban kako dođe, metne hrte i gajde pod kladu onu, a sokola na nju, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero pa poviče: „O aždajo, o aždajo!
” Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu a hrte i gajde poda nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: „O aždajo, o aždajo!
ne daj!” a hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke.
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe dvoru carevu, a devojka pored njega još u
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Reko li ja da će oni doći s obrazom, a? Vidite li!? Pa i Jerković, soko od sokola! Prvi put k nama na posilo, a Jerkoviću? Ama baš lipo, ama baš dobro! Dobro došli! Sidajte!...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
birati I sam po sebi bolno gmizati I onoj svojoj zmiji svirati Zar sad baš u taj mrak iz okola Izviti glas svoj poput sokola Pa kao kiša za njim levati Zar sad baš kad i evo svitanja Dizati glavu punu pitanja Nemeti ili opet pevati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Zapalio lulu, Poljubio bulu, Pa - umro. J. Jovanović Zmaj XXXVI Dva se tića pobratila, do dva sokola, Posred boja, posred mila, posred pokolja, Krili su se zagrlili pobratima dva, U boj lete, rane ljute hrana im je sva.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Baš dok je on tako mislio, začuše se i zvuci sokolskoga marša, pa se iza ove muzike pojavi vođstvo svih sokola, te Jaćim opet oseti kako ga pomalo, ali vrlo pomalo, patriotski žmarci počeše podilaziti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
sin zahvali caru, pa se opravi i izjavi ovcev, i uzme sa sobom još dva hrta što mogu zeca u polju stići, i jednog sokola što može svaku ticu uhvatiti, i ponese gajde.
on izjavi ovce, odmah ih pusti k jezeru, a ovce kako dođu na jezero, odmah se razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na jednu kladu a hrte i gajde pod kladu, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero, pa stane vikati: — O aždajo, o
Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa krene ovce i pođe u grad svirajući u gajde.
A čoban, kako dođe, metne hrte i gajde pod kladu ony. a sokola na nju, pa zasuče gaće i rukave te zagazi u jezero, pa poviče: — O aždajo, o aždajo!
Kad dođu na jezero, ovce se odmah razvale oko jezera, a carev sin metne sokola na kladu, a hrte i gajde pod nju, pa zasuče gaće i rukave pa zagazi u vodu i poviče: — O aždajo, o aždajo!
ne daj! A hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu, ali iz zeca poleti golub, a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevom sinu u ruke.
Pošto čoban tako dođe glave aždaji, počne se i suton hvatati, i on se lepo umije, uzme sokola na rame, a hrte uza se, a gajde pod pazuho, pa svirajući krene ovce i pođe dvoru carevu, a devojka pored njega još u
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
oči, njegov nesiguran hod zbog ravnih tabana, pa i njegove velike životne nedaće koje su mu slomile duh, davale su sliku sokola polomljenih krila. Izgledalo mije da je on o Džejn znao mnogo više nego što mi je hteo reći.
Ako Pariz odražava duh Francuske, a Berlin duh Nemačke, tada je Francuska po meni predstavljala sokola slomljenih krila, a Nemačka mladog orla koji je tek otkrio izvanrednu snagu svojih krila.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Osim u jednom načinu. Kad bi samo smeo da ga pomene. Njemu, Ivanu Vojinoviću, tiću od sokola, rišćaninu od rišćanina. Kad bi smeo?... Eto junak je da Arnauti drhte od njega, bogat je i bezdetan.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zato, braćo mila, ne kidajmo kola Što se danas hvata na grobu sokola. Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na Brankovu grobu
I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola. Jest’, ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge puta i ruke vezuje
Krakov, Stanislav - KRILA
Borove šume kao zaduvane čete osvajale su jurišem nepristupačne padine Sokola. U bataljonu se već i četvrti komandant promenio.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Pa, bako, bješe li mlad?... STANA: Mladić je još. (Briše suze.) Uzorit mladić, dičan, ugledan! Oko mu crno kô u sokola, A duga kosa sve do ramena Zagasit prisen daje obrazu, Te mu se lice sija snežinom, Baš kao labud kada putuje, Sa
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Nikako nije mogao naći zgodno mesto, pa zato pusti sokola, i gde soko padne, da ga tu seje. Soko padne na ovu gradinu, i Trojan »svojom rukom« tu zasadi l. (»ćeten«).
Svakako kao žrtva sipano je ono nekada u temelje, I nađeno je u razvalinama gradova Sokola, Svrljiga, Koznika, Markovog kaleta (SEZ, 17, 60 id).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade sam, na svoju glavu, ima već dosta, a u njega su četiri sina kao četiri sokola. Računajući na to, sinovca je u posljednje vrijeme gledao dobrim okom i govorio da ne luči njega od svojih sinova i,
„Da, lijelo, da ne usrnu pokojni otac u dug” Žena mu rađa mušku djecu: dvoje ih je, dva sokola. Vrijedna Božica i milokrvna, majka kao duša, a Cvijeta s Pavlom smirila se, i za nju veli čovjek: — Nije no kao kruh
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Rekla je: „Dovedi mi sokolara Andriju“. Nije rekla: dovedi mi, Marice, onog momčića. Nego: sokolara Andriju, sokola Andriju. Evo, gospo, tvoj mladi junoša, tvoj soko, vitez tvoj, tutnji livadom kao zmaj, u grču je, juri...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A od Grivice levo je Soko. To ti sa Kožuha treba sve da vidiš... — Jest. — A od Sokola nastaje dalje kajmakčalanski masiv. Soko se diže kao kakav bedem i on ti zaklanja dalji vidik.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali kako da pomiri nesrećnu braću koja su se ljuto zavadila „oko vrana konja i sokola“? Oni su lako podelili očevinu, lako podelili državu, I to u doba koje nije bilo lako, u doba kad je turska sila sve
Nasula je rujna vina u „molitvenu čašu“, pružila je Bogdanu i zaiskala: „Pokloni mi konja i sokola“. Bogdan nije mogao to da joj odbije. Tako je zadobila pobedu nad Bogdanom i nad Dmitrom.
Kad se Dmitar uveče vratio kući — posle svega što mu se u lovu dogodilo, posle pouke koju je čuo od ranjenog sokola: „Meni jeste bez krila mojega kano bratu jednom bez drugoga“ — Anđelija ga je stvarno iscelila prostom i nadmoćnom
Ne raniš li u sebe sokola? Prolećeše jato golubova i pred njima tica golovrane, provedoše bijela labuda i proneše pod krilima blago.
toke i đečerme, zlatne toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što
sa nešto drukčijim poslednjim stihom: devojka prvi put kaže da je isprošena „za đidiju Smiljanić-Iliju“, drugi put „za sokola SmiljanićIliju“, treći put „za junaka Smilanić–Iliju“, i te promene — date u lepoj postupnosti dovoljne su da razbiju
porodični i društveni odnosi tipični za život viših slojeva feudalnog društva (dobar bojni konj, oružje, lov pomoću sokola, megdani, kao ideali plemića ratnika); četvrto, ep vojna istorija vojne aristokratije (na osnovu svedočanstava iz
feudalnoga društva“, crte i detalje kao što su: bojni konj (o kome je već bilo reči u vezi s Kravcovom), lov pomoću sokola, nošnja, neverna ljuba, pozajmice iz pisane književnosti, antagonizam starog (plemenskog) i novog (državnog) plemstva.
nije bilo kod uskoka, ustanika i turskih feudalaca),1 kao da narod nije vekovima gledao lov turskih feudalaca pomoću sokola, kao da o nošnji domaćih feudalnih vitezova nikakvo svedočanstvo nije ostalo (vidi freske i rad Svetozara Radojčića O
Jugu vele devet Jugovića: „Lasno ćeš ga darivati, babo: u nas dosta konja i sokola, u nas dosta pera i kalpaka“. Tad govori silan car Stjepane: „Ima Lazo konja i sokola, Lazo ima pera i kalpaka; Lazo
Tad govori silan car Stjepane: „Ima Lazo konja i sokola, Lazo ima pera i kalpaka; Lazo toga neće ni jadnoga, Lazo hoće Milicu đevojku, baš Milicu, milu mljezinicu, milu seju
župana; da vidite Visoke Dečane kod Prizrena, grada bijeloga, zadužbinu kralja Dečanskoga; da vidite Raču prebijelu kod Sokola, ukraj vode Drine; da vidite lijepu Tronošu kod Loznice, na r'jeci Tronoši, zadužbinu braće Jugovića; da vidite slavnu