Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— ,Гут!’ одговори цар смешећи се, ,а колико је до Ужице, Сокола и до Дрине од ваши’ места?’ — Кажем му ја, да од наше нахије до Сокола има 4 сата, до Ужица 7, а до Дрине 8 сати.
’ — Кажем му ја, да од наше нахије до Сокола има 4 сата, до Ужица 7, а до Дрине 8 сати. — ,А где су њине жене и деца?’ упита даље цар.
Одма се скупштина скупи, договоримо се да ми на Врачар идемо, Кедић да чува од Сокола а Грбовић од Ужица, али сваки по неко число с нама војске да пошље и да пође пред свима Милован син Николе Грбовића.
каз̓о, да је по Воскресенију у вторник или Среду светлу бој био на Чучуга; ја сам заборавио био) чујем ја, да се од Сокола војска спрема на ваљевску нахију, коју је покупио, око 5800 Турака, неки Ваљевац Џора-Осман.
сусрели; пак ови уморни вратили се, а Кедић отера до соколске нахије, док Гача и поп Мића из Скадра и̓ претерају до Сокола.
да је војске према нама много (јербо је само ваљевска нахија и то не сва — наша ваљевска нахија чува од Крупња, од Сокола, и од Ужица — и шабачка; али је шабачка раздвојена и рогобатна).
кочије траву им у логор односе и други измет чине; а ваљевска нахија није код нас сва у скупу, на много чувају, од Сокола и Сребрнице; зато се бојимо да нас Турци не победе; зато га молимо да нам дође или што више војске пошаље.
Писали смо и ја и Лука Јакову, како је код нас, како Хаџи-бег од Сокола пали ваљевску и комад шабачке нахије, и он је писао Катићу и кнезу Сими да доведу индат, и почели се у Дрену — селу
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
” — Шта? — Нешто бих те као човек упитао. — Шта? — Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!... А твоја је кћи стигла за удају. Шта велиш да ми ту децу саставимо? — Па.. ето... — слеже Милош раменима.
Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. Војводе задовољне, војска весела.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДВОБОЈ Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
који су исписани у сваком буквару; а држале су их високо, с поуздањем и мало кокетним поносом, као витез свога доброга сокола. Није било никаког питања ни задатка живота, ма како он био тежак, а да га оне одмах лако и просто не реше.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
102, бр. 110) Чиниоци развоја а) Наслеђе — Ђе ће крушка но од крушку? (Вук, 1254) — Ђе је сова излегла сокола? (Вук, 1187) — Из вране што испане, тешко соко постане. (Вук, бр. 1597) — Од зле птице — зло и пиле. (М. М.
се неминовно преносе на децу, те је стога суштинска природа детета одређена наследним факторима („Ђе је сова излегла сокола?“; „Из сваког пања не може се светац истесати“; „Какво семе онакиј и плод“).
приче, јуначке песме и пословице које деца слушају у кући, на саборима, прелима и селима (то је једина „школа српског сокола!“, каже Беговић).
). У пословицама је такође јасно испољено схватање о важности овог фактора за развој детета. („Ђе је сова излегла сокола?“; „Какво семе онакиј и плод“).
Матавуљ, Симо - УСКОК
“... Сви главари весело заграјаше, те се чуло: „А глај сокола! А дође!“ Игуман се поклони и затутњи као из бадња: — Помози бог. Благосиљај, владико свети.
— Сувише је мека срца, па, занаго, не може да прежали Крцуна! Па потихо запијевајући додаде „Мог сокола те дивнога!“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац. Још су се мало разговарали, па пођоше сви одједном.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, па таку ми жену дај, прико! Она све то зашпоровала, пару по пару, да одене свога сокола. Она ми скува, намести, опере, ушије, упегла.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 37. Сваком сину сузно око, Свак угледа — али кога? Свак угледа тебе, Ђоко, Свог сокола премилога; Јесте теби мана доста, Ал' ова ти слава оста. 38. Твоја слава, твоја дика, Ти тад Србу срце врну.
Па је њему говорио 'вако: „Ти ћеш дома останути јако, Доста амо још ће бити друста, Побратиме, све сокола пуста, Дивну помоћ покрени за нама, Да злотвору удвојимо муку, Да удримо тим орлушинама, Да збијемо зубе мрком
нама удрио, Ал' га није силен растурио, Са срца је само спала рђа; Несу момчад од косовске грђа: Соко, веруј, све сокола рађа, А видећеш, да л' песма погађа.
О јунака, ох, сокола пуста, Ал' се на њ'га сада нагна Руста, Сва му сабља од крви црвена И десница рука до рамена. Опазио војвода
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане викати: — О, аждајо, о,
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па крене овце н пође у град свирајући у гајде.
А чобан како дође, метне хрте и гајде под кладу ону, а сокола на њу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па повиче: — О, аждајо, о, аждајо!
Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу, а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: — О, аждајо, о аждајо!
не дај! А Хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 125. Ранила девојка лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола.
и сивог сокола; Њојзи ми долазе прекупци трговци: “Продај нам, девојко, лава и лабуда, Лава и лабуда, и сивог сокола.“ — “Идите одатле, прекупци трговци!
“ — “Идите одатле, прекупци трговци! Ја лава тог раним куму венчаноме, Белога лабуда деверу ручноме, Сокола сивога том драгу мојему.“ 126.
Љуб’о бих те, ама си малена. — Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака. И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206.
“ Проговара са брега девојка: “Не гледам те да ме младу љубиш, Но се питам чим сокола раниш!“ “Лице кварим те сокола раним, Сузе роним те сокола појим, Ја га раним да ми абер носи, Да ми носи и да ми
“ Проговара са брега девојка: “Не гледам те да ме младу љубиш, Но се питам чим сокола раниш!“ “Лице кварим те сокола раним, Сузе роним те сокола појим, Ја га раним да ми абер носи, Да ми носи и да ми доноси, Досад ми је три абера
“ “Лице кварим те сокола раним, Сузе роним те сокола појим, Ја га раним да ми абер носи, Да ми носи и да ми доноси, Досад ми је три абера дон’о: На двору ми до три
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ПОЈУ СВАТОВИ УЗ ПОЉЕ. СВАТ ТУРЧИН Гергелезе, крило од сокола, те на хата у рају пȍлеће, самовољно, без никаква зора, пред Пророка да приђе изађеш; хурије те дивне заробише те си
ВУК МИЋУНОВИЋ Што је фајде крити оно што је? Онаквога сивога сокола Црногорка јошт рађала није! Не могаше човјек нигда знати ал' је згодни али је ваљасти, ал' је мудри али је љубавни!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да окуси гуја од мене, би се отровала. Да падне с дрвета, однео би кући грања. Да разапне мрежу за сокола, ухватио би врану. Да се ослони на планину, и она би се срушила. Дебља је његова длака, него нечија ћускија.
— Док је човек здрав, и вода му је слатка. — Дошло вријеме да се море у ријеку дави. — Ђе је врана излегла сокола? — Ђе нема крви, нема ни млијека. — Ђе ће крушка но под крушку? — Жена је врагу с удице утекла.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане викати: „О аждајо, о
” Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде У језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се и гајде | под пазухо па крене овце и пође у град свирајући гајде.
А чобан како дође, метне хрте и гајде под кладу ону, а сокола на њу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па повиче: „О аждајо, о аждајо!
” Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: „О аждајо, о аждајо!
не дај!” а хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевоме сину у руке.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу? Ама баш липо, ама баш добро! Добро дошли! Сидајте!...
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
бирати И сам по себи болно гмизати И оној својој змији свирати Зар сад баш у тај мрак из окола Извити глас свој попут сокола Па као киша за њим левати Зар сад баш кад и ево свитања Дизати главу пуну питања Немети или опет певати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Запалио лулу, Пољубио булу, Па - умро. Ј. Јовановић Змај XXXВИ Два се тића побратила, до два сокола, Посред боја, посред мила, посред покоља, Крили су се загрлили побратима два, У бој лете, ране љуте храна им је сва.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Баш док је он тако мислио, зачуше се и звуци соколскога марша, па се иза ове музике појави вођство свих сокола, те Јаћим опет осети како га помало, али врло помало, патриотски жмарци почеше подилазити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
син захвали цару, па се оправи и изјави овцев, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једног сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде.
он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро, па стане викати: — О аждајо, о
Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па крене овце и пође у град свирајући у гајде.
А чобан, како дође, метне хрте и гајде под кладу онy. а сокола на њу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро, па повиче: — О аждајо, о аждајо!
Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу, а хрте и гајде под њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: — О аждајо, о аждајо!
не дај! А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевом сину у руке.
Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме, а хрте уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
очи, његов несигуран ход због равних табана, па и његове велике животне недаће које су му сломиле дух, давале су слику сокола поломљених крила. Изгледало мије да је он о Џејн знао много више него што ми је хтео рећи.
Ако Париз одражава дух Француске, а Берлин дух Немачке, тада је Француска по мени представљала сокола сломљених крила, а Немачка младог орла који је тек открио изванредну снагу својих крила.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Осим у једном начину. Кад би само смео да га помене. Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?... Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола. Засадимо овде слоге наше цвеће, И виле нас српске оставити неће: На потоку доле умиваће лице, На Бранкову гробу
И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја бих чисто хтео соколит’ сокола. Јест’, има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује
Краков, Станислав - КРИЛА
Борове шуме као задуване чете освајале су јуришем неприступачне падине Сокола. У батаљону се већ и четврти командант променио.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан! Око му црно кô у сокола, А дуга коса све до рамена Загасит присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као лабуд када путује, Са
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Никако није могао наћи згодно место, па зато пусти сокола, и где соко падне, да га ту сеје. Соко падне на ову градину, и Тројан »својом руком« ту засади л. (»ћетен«).
Свакако као жртва сипано је оно некада у темеље, И нађено је у развалинама градова Сокола, Сврљига, Козника, Марковог калета (СЕЗ, 17, 60 ид).
Ћипико, Иво - Пауци
Раде сам, на своју главу, има већ доста, а у њега су четири сина као четири сокола. Рачунајући на то, синовца је у посљедње вријеме гледао добрим оком и говорио да не лучи њега од својих синова и,
„Да, лијело, да не усрну покојни отац у дуг” Жена му рађа мушку дјецу: двоје их је, два сокола. Вриједна Божица и милокрвна, мајка као душа, а Цвијета с Павлом смирила се, и за њу вели човјек: — Није но као крух
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекла је: „Доведи ми соколара Андрију“. Није рекла: доведи ми, Марице, оног момчића. Него: соколара Андрију, сокола Андрију. Ево, госпо, твој млади јуноша, твој соко, витез твој, тутњи ливадом као змај, у грчу је, јури...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А од Гривице лево је Соко. То ти са Кожуха треба све да видиш... — Јест. — А од Сокола настаје даље кајмакчалански масив. Соко се диже као какав бедем и он ти заклања даљи видик.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али како да помири несрећну браћу која су се љуто завадила „око врана коња и сокола“? Они су лако поделили очевину, лако поделили државу, И то у доба које није било лако, у доба кад је турска сила све
Насула је рујна вина у „молитвену чашу“, пружила је Богдану и заискала: „Поклони ми коња и сокола“. Богдан није могао то да јој одбије. Тако је задобила победу над Богданом и над Дмитром.
Кад се Дмитар увече вратио кући — после свега што му се у лову догодило, после поуке коју је чуо од рањеног сокола: „Мени јесте без крила мојега кано брату једном без другога“ — Анђелија га је стварно исцелила простом и надмоћном
Не раниш ли у себе сокола? Пролећеше јато голубова и пред њима тица головране, проведоше бијела лабуда и пронеше под крилима благо.
токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до кољена, побратиме, као у сокола, а на главу калпак н челенке, један калпак, девет челенака, и десето крило оковано, а из њега до три пера златна, што
са нешто друкчијим последњим стихом: девојка први пут каже да је испрошена „за ђидију Смиљанић-Илију“, други пут „за сокола СмиљанићИлију“, трећи пут „за јунака Смиланић–Илију“, и те промене — дате у лепој поступности довољне су да разбију
породични и друштвени односи типични за живот виших слојева феудалног друштва (добар бојни коњ, оружје, лов помоћу сокола, мегдани, као идеали племића ратника); четврто, еп војна историја војне аристократије (на основу сведочанстава из
феудалнога друштва“, црте и детаље као што су: бојни коњ (о коме је већ било речи у вези с Кравцовом), лов помоћу сокола, ношња, неверна љуба, позајмице из писане књижевности, антагонизам старог (племенског) и новог (државног) племства.
није било код ускока, устаника и турских феудалаца),1 као да народ није вековима гледао лов турских феудалаца помоћу сокола, као да о ношњи домаћих феудалних витезова никакво сведочанство није остало (види фреске и рад Светозара Радојчића О
Југу веле девет Југовића: „Ласно ћеш га даривати, бабо: у нас доста коња и сокола, у нас доста пера и калпака“. Тад говори силан цар Стјепане: „Има Лазо коња и сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо
Тад говори силан цар Стјепане: „Има Лазо коња и сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо тога неће ни јаднога, Лазо хоће Милицу ђевојку, баш Милицу, милу мљезиницу, милу сеју
жупана; да видите Високе Дечане код Призрена, града бијелога, задужбину краља Дечанскога; да видите Рачу пребијелу код Сокола, украј воде Дрине; да видите лијепу Троношу код Лознице, на р'јеци Троноши, задужбину браће Југовића; да видите славну