Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Poneko od bolje poznatijih se usudi pa dirne, na primer, pop-Spiru za to, pa će mu tek reći: — Ama zašto vam, gospodin-popo, ne stoji taj pojas na svome mestu? — He-he! »Zašto?
kad je Njegovo Preosveštvenstvo Vladika pravio kanoničnu vizitaciju po svojoj eparhiji, pa nije zatekao na vreme pop-Spiru na dužnosti. A to je bilo ovako. Banuo jedared iznenada Gospodin Vladika u selo, a baš je bila nedelja.
Nazvao ga je čak »stolpom pravoslavija«. I gde god je posle bilo prilike, pohvalio je dobroga pastira paroha Spiru, a vidljiv dokaz i znak toga njegova zadovoljstva i blagonaklonosti beše onaj crveni pojas, na koji toliko vikaše
tako strašno lajati i skakati na lancu, da u mal’ što nije iščupao kolac za koji je bio vezan, dok nije opazio i pop-Spiru i tako se obavestio i umirio malo. Posle toga je manje lajao za sve vreme vizite.
Još malo pa porta ostade skoro prazna. U porti još ostaše samo novi i stari učitelj, očekujući pop-Spiru, koji se zadržao malo s tutorima i pregledao prihod što je pao na tas, u kome se našlo dosta krajcara, gospoja-Sosin
Piju oba popa, a pijucka, bogami, i gost; zaboravio na stare filosofe pa pije bez vode vino. Poslušao je pop-Spiru koji reče: »Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi.
nemački, znala u klavir; a Juca tek natucala nešto malo i znala pomalo samo u gitar, jer kad bi gđa Persa zapitala pop-Spiru zašto i on ne kupi Juli klavir, ovaj bi joj odgovorio da joj je kupio klavir na vašaru.
skoro uspavalom šoru i selu da je jedanaest sahata, podiže gđa Sida glavu tužeći se na vrućinu, i viknu preko sobe pop-Spiru: — Spiro! O, Spiro, spavaš li? — A? — Spavaš li, reko’? — Spavam, mani me...
Najpre se vratio pop Spira, a dan docnije i pop Ćira. Gđa Sida je već dobro spremila pop-Spiru i napunila mu uši, ostalo je samo još da i gđa Persa ne izostane iza svoje komšinice. — Erža, o Erža!
— Jest, bo’me! Pa opet ljud’ma sve nešto tesno dok su živi! Gledam baš našu gospodu parohe, pop-Ćiru i pop-Spiru samo; the, a šta ćete! Jedno, što kažu, tesno, a drugo besno!... K’o da će hiljadu godina da žividu!
Jedno, što kažu, tesno, a drugo besno!... K’o da će hiljadu godina da žividu! — Pop-Ćiru i Spiru? — zapita je začuđeno gđa Soka. — A šta je to bilo? — Zar ništa ne znate? — čudi se gđa Gabriela. — Ništa...
— umiruje je gđa Gecinica. — Zaboga, zar između takih ljudi pa da dođe do toga?! — Ta znate, fala bogu, gospodin-Spiru, — reče brišući suze malo umirena gđa Gabriela; — salašar, pa još nemeš, grubijan! — No, to će lepo da se svrši!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Ujak pokojnog Mate. AGATON: A, onaj, znam! Pa? PROKA: E, vidiš, taj čika Rista imao je četiri sina: Spiru, Boška, Tasu i Miku. To su, vidiš, ove četiri grane što idu naniže. AGATON: Vidim!
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRA: Ama, ostavi, boga ti, kakvo svetlo oko! Kako možeš tako s neba pa u rebra? SPIRINICA (izbekelji se na Spiru i krsti se): O, gospode Savaote! Da čudna čoveka, ne daš mi ni da zinem!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Odakle si rodom, Spiro? — pita profesor matematike Spiru Najdanovića. Spira ćuti, trepće i gleda u tavan. — Odakle si rodom, Spiro? — ponavlja profesor.