Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— Njemu se zavrtoše suze i reče: „̓Ajte, ̓ajte svak na svoje mesto; a što je bilo, bilo; da je prosto, ni spomena nema. A odsad koji želi od mene da izađe, neka mi napred javi” itd. — S otim posao svršimo.
Dučić, Jovan - PESME
Često mi se čini da kô noćna plima, Sve u meni šumi od spomena sivi: I da mi je srce prepuno, i ima Strah da ide dalje i da što doživi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad joj štogođ kažete, a ona pocrveni do ušiju pa u zemlju da propadne, a već od unterhaltunga ni spomena! A nije da su proste ili zavezane i da ne znaju — nego, tako!
Teodosije - ŽITIJA
u crkvi Svete Bogorodice, u kojoj su bile položene svete mošti prepodobnog oca njegova, čekajući vreme u koji je dan spomena njegova predstavljenja, i ovaj praznovavši vratiše se kući u Svetu Goru.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sve spremi, pa će da se vraća. No, spomena radi, kupio sebi za sat zlatan lanac venecijanski, jer venecijanski filigran je u svetu najsavršeniji; pa onda japundže
Kod gospodara Sofre šegrti se menjaju u dućanu; on već slabo brine za dućan, drži ga za života svoga još samo časti i spomena radi. Već nije ni pun kao nekada. Pera tera svoje. Nikad ne može da izvede svoj plan.
Radičević, Branko - PESME
zija, Pa i skoro zaronit me ladna, Da narani mnome crva gladna, Pa za nešto kratkoga vremena Nigde meni više ni spomena.
Kostić, Laza - PESME
kad svaki slatke milosti glas u očajni se preseca vrisak, od srdašca meka čeličan stisak, od ljubavi čini užas milog spomena ovaj žalosni čas. Pokojniče dragi! senko il' duše! prijane, pobro, Srbine, druže! Il' grobni nizu! il' rajski visu!
Pandurović, Sima - PESME
Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano. I neki težak miris, teška boja Spomena živih i tužnih što pune Zamrljan vidik, osećanja moja, Mladosti ponos što u meni trune.
Jedina radost tiha I u to tužno doba, Kada se mis’o niha K’o cvet vrh rana groba, To je kad lepa tuga Spomena mojih redom Zasija, kao dýga, U mekom sumraku bledom. Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute.
Sto uzdaha, kao sto vetrova, veju Mojim vrtom nada i spomena blagih U jeseni mutnoj mojih želja dragih, Kad spomeni redom, k’o lišće sa grana, Padaju uz tužni šumor ovih dana
S gnušanjem, bolom u časima datim Za ljubav, ja sam smešan komplot kov’o U društvu strasti i gneva, da skratim Spomena starih vaskrsnuće novo, A sebi jadno ispaštanje ovo.
Ta jesen, vedri dani kad zastude, Tužnu mi jednu svečanost priredi, Sa pompom mojih spomena što blude Vidikom starim i kroz sumrak bledi. Istorija slave, poleta i pâda!
Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće spomena da vene.
Osećam da je ovo groblje pusto Spomena mojih, da verno nad njima Još samo starih breza lišće gusto Šušti i tužna saučešća ima.
sarkofagu, Bez ljubavi i proleća što vara; Saranio sam svoju dobru dragu, A nije znalo proleće ljubavno, Čestice spomena u kome trepere, Ponos i mladost zakopani davno Bez seni sreće i bez blage vere.
Jer cveću i sad tepa vetrić blag, I miris spomena po zemlji se kreće K’o najlepši sjaj. I sad pada cveće... U POLA SEDAM Boginji Probudiše me k’o rubin crveni Zraci
Svejedno da li je to jedan list sveo Spomena što kida smrti vetar zao, Ili se to ruši jedan idol ceo Obožavan, što je u prašinu pao.
ZIMA U mome srcu, u starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, — nagoveštaj duši Da srećna doba nestali su trazi, A
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
S. (Jovan Subotić), i ova se od moje najviše po tom razlikuje što u njoj o kravi nema ni spomena. G. Atanasije Nikolić naštampao je u Biogradu 1842 i 1843 godine dvije knjižice: „narodne Srbske pripovedke”, ali
Sveti Sava - SABRANA DELA
da ne uzima naš manastir ništa od toga, niti iguman drugima da daje, nego naprotiv, da se tu daje iz našeg manastira spomena radi, sveća svetom Savi, ulja 60 litara. A za sve drugo ostavljam na volju igumanu i svoj bratiji.
čeda i sve zemaljske krasote, izašav u Goru Svetu s anđelima Bogu služiš, moli se Hristu neprestano za tvoritelje tvoga spomena!
Božastvenim blistanjem zasija u srcima našim tvoriteljima ti svetlog spomena, stado svoje od napasti, preblaženi, molitvama svojim, Simeone, izbavi!
dade i sveta grobnica moštiju tvojih miro miomirisno [toči], oče Simeone, moli se Hristu neprestano za tvoritelje spomena tvog!
krasote i u Goru Svetu izašav s anđelima Bogu služiš, oče Simeone, ne prestaj moliti se Hristu Bogu za tvoritelje tvoga spomena!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema broja, ni imena, U Visini zvezdam' svima, Kamo l' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih tisućleća, Niko ih se više i ne seća...
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
neba blaženoga rad nakaze veće ostavio, tako danas lišavam Adama s buntovnijem svojim legionom blaženoga žilišta spomena, da ni jedna najmanja častica u duše im od njeg' ne ostane, ka da nebo nijesu gledali.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Eto tako je ona govorila, pa su se Jaćimu guste veđe najednom namrštile, a to će biti usled spomena onog predavanja neprijatelju, te mu se kao namah grižnja savesti ili tako nešto unutra razbudilo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Svu je u kap ispijem. Odmah se razveselih i zaboravih na sve. Počnem pjevati na mezaru moga oca; već od suza ni spomena nema. Naredim te se svakom mome drugu donese po jedna boca rahatluka.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja, tu, kraj njega Stojim k'o oblik umrlih vremena, Poslednji čovek na granici svega, Poslednji talas otišlih spomena. Svud mrtvo more, svud nigde ničega; I spava voda, i nema promena. Nema promena.
Bojić, Milutin - PESME
XV Niz spomena spava u tome koralu, Što čas bled, čas modar, čas krvlju preliven Čuva jedan sonet na dnu duše skriven: Na usnama
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
monastira Kovilja, svom počitajemom prijatelju Ingenium cui est, cui menѕ dіvіnіor, atque os magna ѕonaturum za znak spomena delce ovo posvećuje Sočinitelj Muza moja ljubno tebi, mili druže, diže spomen, al’ je lepši onaj spomen kog sam,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U njoj su i sve glavne pobude njezine. Značajno je da u njoj nema spomena o izdaji Vuka Brankovića. Ako bi se reklo da je to zato što je tada u Srbiji vladao njegov sin Đurađ, odgovoriti bi se
Poslije je više zato nijesam štampao što sam sve očekivao neću li je u narodu gdje od koga čuti; no dosad nigdje im spomena.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i s kćerma, s volovi mu, s mazgama, s ovcama, sa svim širom što god se je imao; kuću i pokuće mu sve, tako da više ni spomena mu niučemu ne ostane, sve tamo preneše. I sva ona izrailjska vojska potuče ih onde s kamenjem i tako ih ostaviše.
Njegova spomena godištna a i svagdašnja dokonava se i svršuje saborno svetkovanje mu u njegovu od njega sazdatome manastiru Krušedolu.