Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ozbiljan i jedan i drugi pop; i jednog i drugog spopala neka tréma. I sam tužitelj Ćira se prepao, pa mu čisto došlo da pokuša da trgne tužbu i preda stvar zaboravu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ruku je bio podigao i uhvatio se za glavu, kao da ga je spopala neka, teška, glavobolja, gledajući put parade, koja se, u daljini, sad opet videla, kao neka crvena, prava linija.
Radičević, Branko - PESME
Al' na sreću dođe jedna žena, Sa njom beše i ćerčica njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana, I to Od dva ili od tri dana.
“ Ovo rekla pa noža spopala, U srce se živo udarila, Pa kraj dragog na zemljicu pala, — I ubi se od teške žalosti, Al' što znade, Bože mi
„Mrtav, mrtav... Oh, pomozi, Ala!“... Ovo rekla, pa nože spopala, U srdašce živo se udrila, Te panula ukraj svoga mila. I ubi se, da velje žalosti, Al' što znade, Bože mi oprosti!..
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ona, ko drugi! Čunak joj promrzô. Pod ćebe moje zavlači se, brzo. Zimska hladnoća i nju je spopala, U postelju se gura, snagom svom. Na kraju, čunak mi stavi međ stopala, I usni, brzo, pravedničkim snom.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Ne, vladiko, ako Boga znadeš! Kakva te je spopala nesreća teno kukaš kao kukavica i topiš se u srpske nesreće?
Ko izdao, braćo, te junake koji počnu na naše krvnike, spopala ga bruka Brankovića, časne poste za psa ispostio; grob se njegov propâ na ta' svijet!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ali u srcu svome vapio je: „Bože moj! kad će me se već jednom nesreća okaniti? Satari je, jer mi oduška ne da, no me spopala mimo ostale, ljude!“ Tako se jadao u sebi, a pred drugima, osobito pred svojima, nije klonuo. On je radio za svijeh.
„Udri, udri, za krst časni!“ sokoljaše on nekoga, a obrve mu se nabrale, a lice mu trzavica spopala i nekoliko krupnijeh kapi orosilo mu čelo. „Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A, to je nešto drugo! A od čega boluje jadnik?“ „Od žuči. Ta boljka spopala ga je već u njegovoj dvadesetoj godini i izazvala u njemu naklonost ka melanholiji“. „Nema li tome leka?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše. Spopala ga neka drhtavica, pa se samo menja u licu i ćuti kao zaliven. Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda
Ćipiko, Ivo - Pauci
— K'o i drugi, odvrati on besvjesno i prodre očima u njene zjenice. Spopala ga silna tuga. Iz duše htjedoše da mu navru slatke riječi, pune čežnje i osjećaja„ nu nijedna se ne ispoljava, već
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar je ovo moguće? Kažem: ovo je kazna. Da nije ona grešna žena spopala svojom razbludnom strašću onog nedužnog mladića, on ne bi u bekstvu od njene pohote izlazio iz tvrđave, da nije izašao,
Ja sam sedeo u samom uglu, naslonjen leđima na zid i pokušavao da stiskom zuba zaustavim drhtavicu koja me je naglo spopala.
A Nikanor čuči u mokrom, gnezdi se na nekom ljigavom kamenu, vlaga mu se uvlači u kosti, možda ga je već i kijavica spopala. Neće on tamo dugo izdržati. Požuriće da se vrati i videće da je to učinio prerano, jer ja nisam još umro.