Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Озбиљан и један и други поп; и једног и другог спопала нека трéма. И сам тужитељ Ћира се препао, па му чисто дошло да покуша да тргне тужбу и преда ствар забораву.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Руку је био подигао и ухватио се за главу, као да га је спопала нека, тешка, главобоља, гледајући пут параде, која се, у даљини, сад опет видела, као нека црвена, права линија.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' на срећу дође једна жена, Са њом беше и ћерчица њена, Грешно дете, тек од осам лета, Спопала је она рђа клета, Врућишчина, тешка бољезана, И то Од два или од три дана.
“ Ово рекла па ножа спопала, У срце се живо ударила, Па крај драгог на земљицу пала, — И уби се од тешке жалости, Ал' што знаде, Боже ми
„Мртав, мртав... Ох, помози, Ала!“... Ово рекла, па ноже спопала, У срдашце живо се удрила, Те панула украј свога мила. И уби се, да веље жалости, Ал' што знаде, Боже ми опрости!..
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Она, ко други! Чунак јој промрзô. Под ћебе моје завлачи се, брзо. Зимска хладноћа и њу је спопала, У постељу се гура, снагом свом. На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Не, владико, ако Бога знадеш! Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће?
Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопала га брука Бранковића, часне посте за пса испостио; гроб се његов пропâ на та' свијет!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али у срцу своме вапио је: „Боже мој! кад ће ме се већ једном несрећа оканити? Сатари је, јер ми одушка не да, но ме спопала мимо остале, људе!“ Тако се јадао у себи, а пред другима, особито пред својима, није клонуо. Он је радио за свијех.
„Удри, удри, за крст часни!“ сокољаше он некога, а обрве му се набрале, а лице му трзавица спопала и неколико крупнијех капи оросило му чело. „Тата, тата!“ „А, урте соколови!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„А, то је нешто друго! А од чега болује јадник?“ „Од жучи. Та бољка спопала га је већ у његовој двадесетој години и изазвала у њему наклоност ка меланхолији“. „Нема ли томе лека?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица оборио главу, па, чини се, и не дише. Спопала га нека дрхтавица, па се само мења у лицу и ћути као заливен. Мајка му, напротив, стреља очима и по десети пут погледа
Ћипико, Иво - Пауци
— К'о и други, одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. Спопала га силна туга. Из душе хтједоше да му навру слатке ријечи, пуне чежње и осјећаја„ ну ниједна се не испољава, већ
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар је ово могуће? Кажем: ово је казна. Да није она грешна жена спопала својом разблудном страшћу оног недужног младића, он не би у бекству од њене похоте излазио из тврђаве, да није изашао,
Ја сам седео у самом углу, наслоњен леђима на зид и покушавао да стиском зуба зауставим дрхтавицу која ме је нагло спопала.
А Никанор чучи у мокром, гнезди се на неком љигавом камену, влага му се увлачи у кости, можда га је већ и кијавица спопала. Неће он тамо дуго издржати. Пожуриће да се врати и видеће да је то учинио прерано, јер ја нисам још умро.