Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Preturio preko ramena krpu platna, pa mu se spustila niz leđa čak do peta. Priđe polako mučnjaku, poturi ruku te uze malo brašna, zagleda ga na dlanu, pa baci opet u mučnjak.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja polako za njima. Noć se spustila. Ja se ušunjam u avliju, pa pod pendžer... Govorili su mnogo, ali ovo je najgnevnije. Jutros je Lazar otišao u grad da
Alal ti vera, Devo!... — I zamače s družinom u šibljak!... Noć se spustila mračna... Oblaci se razigravahu po nebu kao mrki vuci. Ovde-onde šine munja... Turci se spremahu za prelazak.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Prevezli ih i na skeli na banatsku stranu. Već se i noć spustila i obavila sve unaokolo, sve, pa i beskrajan rit koji se pružaše daleko na levo od dolme.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I ono, što ne bi koja žena pravo u torbu spustila već na zemlju do torbe, ona je dizala, čistila i metala u torbu. A od svega što je najbolje, probirala je i davala svome
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Seti se mojih poslednjih reči. Ti i ne znaš koliko ih je ovamo ostalo zdravih... A sad, evo ovde... vidiš evo ovde spustila sam svoj goreći poljubac za tebe. Poljubi to mesto. Ljubi ga dugo i strasno. ja sam ga do bezumlja dugo ljubila.
Pa se, najzad spustila noć, i zrikavci se jasno čuli pored pruge. Kroz tamno i prljavo okno vagona promicali su kao utvare telegrafski
Afrika
“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ta žena je imala čudne trepavice, od kojih su gornje bile duže nego donje, pa se Isakoviču priviđalo, kad bi pogled spustila, da to sleću neki noćni, crni, leptirovi, čija se krila sklapaju.
Da joj to kaže, zato je došao! Ona ostade, za trenut, ćutke, kraj hlebova, koje je, sa glave, bila spustila, na zemlju, tako da je otkrila, kao klupče crnih zmija, kosu.
A bila je obgrlila svoja kolena rukama, izukrštenim prstima, na koje je spustila glavu. Plakala je. U tom trenutku, to je bila gospoža Evdokija, kakvu nije poznavao ni Božič, ni Isakovič – kakvu je
podelu Poljske, hteo je da na presto Saksonije dovede jednog franceskog princa, ali su žene, kad bi dan prošao i noć se spustila, preuzimale, i razgovor, i uživanja, iza osvetljenih prozora, po kućama, vrtovima, paviljonima.
Pavlu se činilo da mu se kobila otima iz ruku, i da joj, skoro nemoćan, čuči na vratu. Njegova glava bila se sama spustila, udesno, po njenom vratu, kao da su u nekom zagrljaju, koji je bio divalj i vreo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ona, Stanika, nema ništa protiv! Njoj je već svega dosta, a sada još i ovo! Spustila je glavu u šake i počela da plače tako naglo i tako žestoko kao da ste odvrnuli neku slavinu za plač u njoj.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kosa mu se spustila u gustim svilenim burmama na čelo i uz vrat, pa mati i sestra Lenka rado bi se, prstima u njoj spletajući, igrale i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat, puštala je da mu se kraj vrata provlače, klize, previjaju kao zmije.
Radičević, Branko - PESME
sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si cela dika, Ti mu slava možda svekolika.
Oh moj Bože, sad je sasvim tavno, Kô da nojca spustila se davno, A sad eto te nebeske vatre, Kô da oće celi svet da satre.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Utome iziđu i gore. Kad ga je spustila na zemlju, zapitaće ga: — A vjere ti pobratime, šta ti ono baci meni u kljun, kad sam pošljednji put zinula?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Najveća pak važnost umne i duševne rane u tom se sastoji, što je (rana) u neiz.merime dubine kraj svoj spustila — Razum čovečeski boreći se s velikim tegobama u pribavljanju umne i duševne rane tražio je sebi pomoć, i iznašavši
MANOJLO: Ja ne znam kako se mogu reči izvrtati. DOKTOR: Jerbo je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila. MANOJLO: Uhu! ala je to duboko! Ko je to spustio u dubine kraj? Ko? DOKTOR: Duševna rana.
Jesi li upamtio? MANOJLO: Jesam. DOKTOR: Duševna je rana u neizmerime dubine kraj spustila. MANOJLO: I to znam, samo ne znam zašto se tako krije. DOKTOR: Jerbo se razum bori u pribavljanju duševne rane.
u službu, no opet znam da je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu, da je duševna rana u neizmerime dubine kraj svoj spustila, i filosofija je traži. ŠALjIVAC: Pa mislite li je naći?
Pa znate li, gospodine, kako je čovek čovekom samo čerez razumnu dušu i kako je duševna rana u neizmerime dubine kraj spustila. DOKTOR: Ajde, ne budali! MANOJLO: Vi ste me tako učili. DOKTOR: Kako bih mogo ja tako što govoriti?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
) PELA (sama): Kako je mogućno da me nije poznala? Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Šulja se Mjesec, utvara prava, kad, gle, na pragu — bakica spava, spustila glavu, srebri se kosa, na prutu trepti jutarnja rosa.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Preda mnom se širi jezero osvetljeno mesecom i njegove su granice tamo gde je noć spustila svoje zavese, a ne gde počinje zemlja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali i široko otvorenim očima ja isto tako ne vidim ništa kao i kada ih zatvorim. Neka se magla spustila i nigde zvezde, niti jasnijeg predmeta da bi pogled privukao... I oči se opet zatvaraju.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Goveda zamakoše, a za njima i čoban, sa tojagom i nedopletenom kotaricom. Kola se već spustila u osoje; evo šumarice, evo tri divljake, evo brdašca i — pred tobom se stvara prostrano polje...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ljubica pada sve više u vatru. Zaturila glavu na desno pa je poduprla desnom rukom, a levu metnula na Mićino rame pa spustila trepavice i tek ponekad pogleda kroz njih na Miću, pukne prstima i vikne »Ćuhaj!« — »Ajoj! što ću kukavac!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nije ni osetio kad je Simka ušla i spustila ibrik s rakijom. Kao slučajno napipa ibrik pored nogu i poče žedno da sipa rakiju u suvo grlo.
Stoj, kurvo“, video je da ga se ne boji, pa je dodao šapatom: „Dođi kod mene. Sedi.“ „Nije mene strah od tebe“, spustila je lampu na sto i podbočila se rukama. „Upropastila si me... sasvim. Načisto.“ Bio je zbunjen njenom pribranošću.
Tada je ona ustala, spustila vedricu kraj vrata, pomislio je: da se odmori, i dale držeći rep što se žilavo grčio i hteo da se otme.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da je vetar, pojurila bi ulicama, zamrsila grane drveća, poskidala ljudima šešire. Da je oblak, spustila bi se na vrh Srebrne gore, okupala u moru, potrčala za zvezdama i pticama. Devojčica uzdahnu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Izgleda mi ipak sigurno da je u tim dobrima hladnih leta granica večnog snega ležala niže no sada i spustila se sa bokova planina sve u njihove doline“.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
U tome iziđu i gore. Kad ga je spustila na zemlju, zapitaće ga: — A vjere ti, pobratime, šta ti ono baci meni u kljun kad sam pošljednji put zinula?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
]. Obilazila ga je hodom svojim snažnim [. . . ]. Ruke svoje, koje nikada nije spustila još na njegov vrat [. . . ]. Grudi svoje prinosila mu je tako blizu [. . . ].
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
) (Zavjesa pada.) DJEJSTVO III POZORIJE 1. FEMA (sasvim u cerveno obučena, sa šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući), SARA SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ Pred zoru sam osećao veliku hladnoću i jedva disao od nove magle koja se spustila. U zoru sam stigao na veličanstvenu zlatnu, prostranu plažu pod Kulinarom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sad na sve to spustila se tama; Sad na sve to spustila se tuga; Moja suza ili teče sama, Ili jedva nađe plačidruga. Spomenu vam odužit’
Sad na sve to spustila se tama; Sad na sve to spustila se tuga; Moja suza ili teče sama, Ili jedva nađe plačidruga. Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom
LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo. Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
smo izdali hranu, pa smo ih sakupili po četama i otprilike razmestili čete prema sektorima koje treba da posednu. Spustila se noć. Na položajima su pripucale puške kao po komandi. Vreme je sporo odmicalo.
Kao da imaju, bogati, neko šesto čulo za orijentaciju... Noć se spustila naglo. Tmina je bila protkana maglom i kao da se nismo nalazili na zemlji, već u nekim zaptivenim podzemnim galerijama..
Pripalili smo krišom cigarete od njega i pokrili se šinjelima da bismo na miru pušili. Noć se naglo spustila. Nama se hrabrost malo povratila. „Ama sigurni smo“ — uverava onaj pešački oficir. — „Prvo, noć je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Žena i sin mu jošt zališe grobnicu suzama toplim; Jare i ovcu za dušu mu zaklaše; deliše bednim’. U to i tamna se spustila noćca sa zvezdama sjajnim; Sava je putnike primila, Sremu s’ prikupiše srećno, Leže gde sveti ostaci Kneza i despota
Jakšić, Đura - PESME
Na Saboru kosničkome Ima, valjda, pet stotina Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga tija Spustila se pomrčina, Pa se valja kao zmija Po grudima stanovnika...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Žalosna vrba; jadika; jadikovina (Šulek). O ž. v. postoje suprotna verovanja. Prema jednoj skaski, ona je spustila svoje grane da bi zaštitila Bogorodicu kada je bežala sa Isusom, jer se »sažalila«: otuda su joj grane oborene, i
će ga, po svršenom otvaranju, triput zapojiti onom vodom u koju je vračara — uz livenje »kositre« i gašenje ugljevlja — spustila »grančicu bosiljka i tri zrna crnog pasulja« (іbіd., 265). P.
Ćipiko, Ivo - Pauci
No sve ništa, da ne duhnu vjetar: studen bije u obraz kao ledom... I spustila se noć, ne vidiš pred očima drugo do bijela... Jeziva, brate, noć, mjesec zašao, a od zvijezda nema vajde.
A Rade, držeći go nož u ruci, otvori vratašca i zvijerajući očima uokolo iziđe iz dućana... ZA KRUHOM I Spustila se noć.
A kad bi nestalo i poslednjega sjaja sa zapada, a noć se istiha i neosjetljivo spustila, redovito silažaše moru. S kopna bi zaćarlijao vjetrić i golicao ga po licu.
* Istoga toga dana spremaše se Jure da prije odlaska prstenuje Jelku, kćer staroga Ante Rajića. Noć se je spustila nad selo kada se on uputio k njima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) Veče je odavno prošlo... U šumarcima gustim Bezbrojnih, malenih tica zvučni je stao hor; Ponoć je spustila veo. Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Rana i blaga septembarska noć se spustila, a na obema obalama Dunava trepere bezbrojne svetiljke Budima i Pešte. Kao kakav fantom gleda me ta dvoimena varoš iz
Noć se spustila, ali se na horizontu rumeni pun mesec, a aleja palmi pokazuje nam naš put. Kraj toga drvoreda presečen je, kao testerom
Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem. Na našoj lađi spava cela posada, sem stražara na katarkama i na tornjevima lađinim; i sami
naroda, a sada već sam njena ličnost, čovek od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot, preko kojega se spustila skoro isto toliko dugačka bela brada, dočekao me je kao svoga davnašnjega poznanika.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja. Kad se povorka spustila s groblja, razgovor pređe na običan letopis. Padaju imena, cifre, anegdote.
Crninu svojih kćeri za majkom dirigovao je Spida sa ukusom. Marina je spustila suknju do zemlje; a glava, s crvenkastoplavom kosom pod velikim crnim šeširom — pravi portre.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Crnogorska vojska i žandarmi odlaze i umiruju Arnaute. A mraz sve jače steže. Neka magla spustila se iznad varoši. Vojnici tumaraju po logorima i dogovaraju se. Neki se opraštaju javno i odlaze.
Ako stigneš u Srbiju živ, druže, zagrli mi majku i pozdravi sestru. Tvoj Dragoslav.“ Noć se bila spustila... Na frontu su bleštale raznobojne raketle...
Petrović, Rastko - PESME
Ja znam, Ja znam, Ja znam. Da je majka rekla kćeri: “Zatvori, promaja je!“ A kći spustila vez i ustala i pošla prozoru I pošla i zatvarajući videla nekog da prolazi, Koji joj uznemiri dušu duboko i nasmejao
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tek tada bi mu spustila glavu s krila, poljubila ga i pridružila se svojim nebeskim sestricama.. Je li dolazila mudrica Tau Ka?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
I toj hajdučki! Noga da ne šušne. Noć padnala, mesečina se spustila, a ona, Redžepovica, čeka me. Legla na dušeci, gola, mlada, kapka... Snaga! Da cuneš, pa da se zaplačeš!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Najzad je mali Nikolica morao prvi da siće u zemunicu i tek se onda Žuja drage volje spustila za njim. Onda je mališan brzo izišao napolje, a za njim su dječaci izvukli stepenice.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Svakoga dana imaju dosta posla devojke dok sve to izribaju, pa se sija po čorbadži-Zamfirovoj avliji kao da su se sunca spustila i poređala dole po kaldrmi. A tek po odajama! Kakav raskoš i kakvo šarenilo!
— Ja-gu, što si zbori! — kara je Paraškeva, a spustila glas malo od straha. Esnafska žena, pa kakva si je!... Kad ćeš si, mori, Doke, crna Doke, ete, pamet da spečališ!