Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Претурио преко рамена крпу платна, па му се спустила низ леђа чак до пета. Приђе полако мучњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ја полако за њима. Ноћ се спустила. Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер... Говорили су много, али ово је најгневније. Јутрос је Лазар отишао у град да
Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... Ноћ се спустила мрачна... Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци. Овде-онде шине муња... Турци се спремаху за прелазак.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Превезли их и на скели на банатску страну. Већ се и ноћ спустила и обавила све унаоколо, све, па и бескрајан рит који се пружаше далеко на лево од долме.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И оно, што не би која жена право у торбу спустила већ на земљу до торбе, она је дизала, чистила и метала у торбу. А од свега што је најбоље, пробирала је и давала своме
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сети се мојих последњих речи. Ти и не знаш колико их је овамо остало здравих... А сад, ево овде... видиш ево овде спустила сам свој горећи пољубац за тебе. Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила.
Па се, најзад спустила ноћ, и зрикавци се јасно чули поред пруге. Кроз тамно и прљаво окно вагона промицали су као утваре телеграфски
Африка
“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та жена је имала чудне трепавице, од којих су горње биле дуже него доње, па се Исаковичу привиђало, кад би поглед спустила, да то слећу неки ноћни, црни, лептирови, чија се крила склапају.
Да јој то каже, зато је дошао! Она остаде, за тренут, ћутке, крај хлебова, које је, са главе, била спустила, на земљу, тако да је открила, као клупче црних змија, косу.
А била је обгрлила своја колена рукама, изукрштеним прстима, на које је спустила главу. Плакала је. У том тренутку, то је била госпожа Евдокија, какву није познавао ни Божич, ни Исакович – какву је
поделу Пољске, хтео је да на престо Саксоније доведе једног францеског принца, али су жене, кад би дан прошао и ноћ се спустила, преузимале, и разговор, и уживања, иза осветљених прозора, по кућама, вртовима, павиљонима.
Павлу се чинило да му се кобила отима из руку, и да јој, скоро немоћан, чучи на врату. Његова глава била се сама спустила, удесно, по њеном врату, као да су у неком загрљају, који је био диваљ и врео.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Она, Станика, нема ништа против! Њој је већ свега доста, а сада још и ово! Спустила је главу у шаке и почела да плаче тако нагло и тако жестоко као да сте одврнули неку славину за плач у њој.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Коса му се спустила у густим свиленим бурмама на чело и уз врат, па мати и сестра Ленка радо би се, прстима у њој сплетајући, играле и
Црњански, Милош - Сеобе 1
Руке своје, које никада није спустила још на његов врат, пуштала је да му се крај врата провлаче, клизе, превијају као змије.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
све га је издало, Ти једино верно му остало, Млого тео, млого започео, Час умрли њега је помео, Место данка спустила се тама, Место славе тебе има сама, Ти си понос, ти си цела дика, Ти му слава можда свеколика.
Ох мој Боже, сад је сасвим тавно, Кô да нојца спустила се давно, А сад ето те небеске ватре, Кô да оће цели свет да сатре.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утоме изиђу и горе. Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти побратиме, шта ти оно баци мени у кљун, кад сам пошљедњи пут зинула?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Највећа пак важност умне и душевне ране у том се састоји, што је (рана) у неиз.мериме дубине крај свој спустила — Разум човечески борећи се с великим тегобама у прибављању умне и душевне ране тражио је себи помоћ, и изнашавши
МАНОЈЛО: Ја не знам како се могу речи извртати. ДОКТОР: Јербо је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила. МАНОЈЛО: Уху! ала је то дубоко! Ко је то спустио у дубине крај? Ко? ДОКТОР: Душевна рана.
Јеси ли упамтио? МАНОЈЛО: Јесам. ДОКТОР: Душевна је рана у неизмериме дубине крај спустила. МАНОЈЛО: И то знам, само не знам зашто се тако крије. ДОКТОР: Јербо се разум бори у прибављању душевне ране.
у службу, но опет знам да је човек човеком само через разумну душу, да је душевна рана у неизмериме дубине крај свој спустила, и философија је тражи. ШАЉИВАЦ: Па мислите ли је наћи?
Па знате ли, господине, како је човек човеком само через разумну душу и како је душевна рана у неизмериме дубине крај спустила. ДОКТОР: Ајде, не будали! МАНОЈЛО: Ви сте ме тако учили. ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) ПЕЛА (сама): Како је могућно да ме није познала? Може бити гди није одавно у служби, или гди сам овај бурунџук спустила. (Смотри једне рукавице.) Аха! Чекај мало. (Узме, па и навлачи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу, сребри се коса, на пруту трепти јутарња роса.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Преда мном се шири језеро осветљено месецом и његове су границе тамо где је ноћ спустила своје завесе, а не где почиње земља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али и широко отвореним очима ја исто тако не видим ништа као и када их затворим. Нека се магла спустила и нигде звезде, нити јаснијег предмета да би поглед привукао... И очи се опет затварају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Говеда замакоше, а за њима и чобан, са тојагом и недоплетеном котарицом. Кола се већ спустила у осоје; ево шумарице, ево три дивљаке, ево брдашца и — пред тобом се ствара пространо поље...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Љубица пада све више у ватру. Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне »Ћухај!« — »Ајој! што ћу кукавац!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није ни осетио кад је Симка ушла и спустила ибрик с ракијом. Као случајно напипа ибрик поред ногу и поче жедно да сипа ракију у суво грло.
Стој, курво“, видео је да га се не боји, па је додао шапатом: „Дођи код мене. Седи.“ „Није мене страх од тебе“, спустила је лампу на сто и подбочила се рукама. „Упропастила си ме... сасвим. Начисто.“ Био је збуњен њеном прибраношћу.
Тада је она устала, спустила ведрицу крај врата, помислио је: да се одмори, и дале држећи реп што се жилаво грчио и хтео да се отме.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да је ветар, појурила би улицама, замрсила гране дрвећа, поскидала људима шешире. Да је облак, спустила би се на врх Сребрне горе, окупала у мору, потрчала за звездама и птицама. Девојчица уздахну.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Изгледа ми ипак сигурно да је у тим добрима хладних лета граница вечног снега лежала ниже но сада и спустила се са бокова планина све у њихове долине“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У томе изиђу и горе. Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти, побратиме, шта ти оно баци мени у кљун кад сам пошљедњи пут зинула?
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]. Обилазила га је ходом својим снажним [. . . ]. Руке своје, које никада није спустила још на његов врат [. . . ]. Груди своје приносила му је тако близу [. . . ].
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
) (Завјеса пада.) ДЈЕЈСТВО ИИИ ПОЗОРИЈЕ 1. ФЕМА (сасвим у цервено обучена, са шеширом на глави, спустила вал преко лица и наслонила се на руку, кокетирајући), САРА САРА: Мадам де Мирич, ви сте се јако замислили.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Пред зору сам осећао велику хладноћу и једва дисао од нове магле која се спустила. У зору сам стигао на величанствену златну, пространу плажу под Кулинаром.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сад на све то спустила се тама; Сад на све то спустила се туга; Моја суза или тече сама, Или једва нађе плачидруга. Спомену вам одужит’
Сад на све то спустила се тама; Сад на све то спустила се туга; Моја суза или тече сама, Или једва нађе плачидруга. Спомену вам одужит’ се хтети, То је тлапња слепилом
ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде било, Дође ми моја мајка И поздрави ме мило. На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
смо издали храну, па смо их сакупили по четама и отприлике разместили чете према секторима које треба да поседну. Спустила се ноћ. На положајима су припуцале пушке као по команди. Време је споро одмицало.
Као да имају, богати, неко шесто чуло за оријентацију... Ноћ се спустила нагло. Тмина је била проткана маглом и као да се нисмо налазили на земљи, већ у неким заптивеним подземним галеријама..
Припалили смо кришом цигарете од њега и покрили се шињелима да бисмо на миру пушили. Ноћ се нагло спустила. Нама се храброст мало повратила. „Ама сигурни смо“ — уверава онај пешачки официр. — „Прво, ноћ је.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Жена и син му јошт залише гробницу сузама топлим; Јаре и овцу за душу му заклаше; делише бедним’. У то и тамна се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци Кнеза и деспота
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
На Сабору косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Жалосна врба; јадика; јадиковина (Шулек). О ж. в. постоје супротна веровања. Према једној скаски, она је спустила своје гране да би заштитила Богородицу када је бежала са Исусом, јер се »сажалила«: отуда су јој гране оборене, и
ће га, по свршеном отварању, трипут запојити оном водом у коју је врачара — уз ливење »коситре« и гашење угљевља — спустила »гранчицу босиљка и три зрна црног пасуља« (ібід., 265). П.
Ћипико, Иво - Пауци
Но све ништа, да не духну вјетар: студен бије у образ као ледом... И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела... Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде.
А Раде, држећи го нож у руци, отвори враташца и звијерајући очима уоколо изиђе из дућана... ЗА КРУХОМ И Спустила се ноћ.
А кад би нестало и последњега сјаја са запада, а ноћ се истиха и неосјетљиво спустила, редовито силажаше мору. С копна би заћарлијао вјетрић и голицао га по лицу.
* Истога тога дана спремаше се Јуре да прије одласка прстенује Јелку, кћер старога Анте Рајића. Ноћ се је спустила над село када се он упутио к њима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
) Вече је одавно прошло... У шумарцима густим Безбројних, малених тица звучни је стао хор; Поноћ је спустила вео. По долинама пустим Умукô људски збор.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Рана и блага септембарска ноћ се спустила, а на обема обалама Дунава трепере безбројне светиљке Будима и Пеште. Као какав фантом гледа ме та двоимена варош из
Ноћ се спустила, али се на хоризонту румени пун месец, а алеја палми показује нам наш пут. Крај тога дрвореда пресечен је, као тестером
Ведра а млака звездана ноћ спустила се над Средоземним морем. На нашој лађи спава цела посада, сем стражара на катаркама и на торњевима лађиним; и сами
народа, а сада већ сам њена личност, човек од преко шездесет година, одевен у дугачки црни реденгот, преко којега се спустила скоро исто толико дугачка бела брада, дочекао ме је као свога давнашњега познаника.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља. Кад се поворка спустила с гробља, разговор пређе на обичан летопис. Падају имена, цифре, анегдоте.
Црнину својих кћери за мајком дириговао је Спида са укусом. Марина је спустила сукњу до земље; а глава, с црвенкастоплавом косом под великим црним шеширом — прави портре.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Црногорска војска и жандарми одлазе и умирују Арнауте. А мраз све јаче стеже. Нека магла спустила се изнад вароши. Војници тумарају по логорима и договарају се. Неки се опраштају јавно и одлазе.
Ако стигнеш у Србију жив, друже, загрли ми мајку и поздрави сестру. Твој Драгослав.“ Ноћ се била спустила... На фронту су блештале разнобојне ракетле...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја знам, Ја знам, Ја знам. Да је мајка рекла кћери: “Затвори, промаја је!“ А кћи спустила вез и устала и пошла прозору И пошла и затварајући видела неког да пролази, Који јој узнемири душу дубоко и насмејао
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тек тада би му спустила главу с крила, пољубила га и придружила се својим небеским сестрицама.. Је ли долазила мудрица Тау Ка?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И тој хајдучки! Нога да не шушне. Ноћ паднала, месечина се спустила, а она, Реџеповица, чека ме. Легла на душеци, гола, млада, капка... Снага! Да цунеш, па да се заплачеш!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Најзад је мали Николица морао први да сиће у земуницу и тек се онда Жуја драге воље спустила за њим. Онда је малишан брзо изишао напоље, а за њим су дјечаци извукли степенице.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Свакога дана имају доста посла девојке док све то изрибају, па се сија по чорбаџи-Замфировој авлији као да су се сунца спустила и поређала доле по калдрми. А тек по одајама! Какав раскош и какво шаренило!
— Ја-гу, што си збори! — кара је Парашкева, а спустила глас мало од страха. Еснафска жена, па каква си је!... Кад ћеш си, мори, Доке, црна Доке, ете, памет да спечалиш!